"OVO JE SUĐENJE FUNKCIJI PREDSEDNIKA REPUBLIKE" Gosti "Usijanja" detaljno analiziraju presudu Miloradu Dodiku: Posle žalbe, postoje tri moguća scenarija!
Borba koju je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik vodio sa nepriznatim visokim predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom, dobila je pravni epilog. Dodik je prvostepeno osuđen u sudu BiH na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja državne funkcije, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika Šmita.
Čekajući presudu, više hiljada građana Banjaluke su protestovali, a Dodik je čak i uz poneku psovku rekao da nije ni za šta kriv. Na ovu presudu Dodik ima pravo žalbe, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krenuo u Banjaluku i očekuje se da stigne do 19 časova.
Gosti "Usijanja" koji su analizirali ovu temu bili su prof. Čedomir Antić, istoričar, Tomo Kovač, general policije i ministar MUP Republike Srpske u ratu, prof. Predrag Marković, istoričar i Aleksandar Radivojević, advokat.
Antić je komentarisao presudu Miloradu Dodiku, pa je otkrio svoje prve reakcije kada je čuo ovu vest i na koji način će ovo uticati na Republiku Srpsku:
- Rekao bih, a verovatno bi svi u Evropi bili saglasni, da je ideja bila da visoki predstavnik UN treba da uvede stabilnost u Bosnu i Hercegovinu. Makar se u tu ideju verovalo i takva je proklamovana. Sada ispada da je visoki predstavnik faktor nestabilnosti. Posle ovoliko godina, uoči rata u Ukrajini, dobili smo visokog predstavnika koji nema podršku UN. Kako može odluku da donese jedan Šmit koji ne može ni da donese potvrdu o svom statusu. Šta je sledeće? Da uzmu zemljište Republike Srpske, zgrade, imovinu i onda da kažu ono što hoće ti potencijalni zločinci da Srbi odu iz Bosne.
Marković je analizirao govor Dodika, kao i to da li je bilo neophodno da izgovara psovke:
- Dodik je narodni čovek, nije čovek na note što bi se kolokvijalno reklo. Mi smo navikli na njegov temperament. Jeste ovo ekstremniji govor nego na koji smo navikli, ali je ekstremnija i situacija. Nikada se nije desilo da nespornog vođu jednog naroda u regionu sud osudi za objavljivanje zakona u Službenom glasniku. To je toliko neobičan slučaj i toliko je lišen svake pravne i političke logike. To je udarac ne samo na njega, već na ceo srpski narod u Republici Srpskoj. Više se ni ne zna koga taj Šmit predstavlja. Prvo, on nema mandat UN, a i EU je u potpunom rasulu što se tiče spoljne politike, a Nemačka je trenutno u velikoj tranziciji dve vlade, pa uopšte nije jasno kakav je legitimitet Šmita.
Antić se složio da su akti najavljeni za Narodnu skupštinu vraćanje na izvorni Dejton:
- To je bez svake sumnje. Republika Srpska je do 2006. godine bila primorana da trpi razne udare i da prihvata najstrašnije ucene u to vreme. Čak 80.000 vojnika je bilo tu koji su smenjivali čitave vlade i političke elite. Posle 2006. godine nastupa jedna promena, ali i u svetu se stvari menjaju kao što je stav Rusije, pa je Republika Srpska po prvi put, dakle 10 godina od Dejtona rekla da neće biti pasivni objekt, već da će ako pokušaju da je ukinu da može i da se odcepi.
Kovač je rekao da je ovo suđenje funkciji predsednika jedne Republike:
- Srbima celo vreme govore ako uradite to, računajte rat, ako uradite ovo, računajte rat. Naravno da mi ne bi trebalo da iskačemo iz okvira u svemu tome, ali dokle je sve to došlo. Znali smo da će kod nas doći do tačke kada će nam negirati Ustav BiH, ovo nije suđenje Dodiku, nego funkciji predsednika Republike. Šta će nama mir bez Republike Srpske?
Marković tvrdi da je zapravo u pitanju opstanak BiH:
- U pitanju je opstanak BiH jer je krhkija tvorevina nego što je Republika Srpska. Federacija ne funkcioniše baš kordinisano. Ova kriza zapravo može kao bumerang da se vrati bošnjačkim političarima koji su opsednuti Dodikom. Oni realno nemaju kapacitet da sprovedu, dakle ugroziće to krho postolje te tvorevine jer RS ima jednu prednost u odnosu na drugu stranu jer iza nje stoji ceo srpski narod. Bošnjačka strana nema tu vrstu podrške, budite sigurni da neće mrdnuti prstom ni Amerika ni evropska sila da intervenišu. Ako nama bude pitanje opstanak jedne od srpskih država, Srbi će tu sigurno biti solidarni i njihov kapacitet da se odbrane je veći, nego ove druge strane da napadnu.
Radivojević je sa pravne strane komentarisao ovu vest:
- U pravnom smislu to je prvostepena odluka protiv koje će svaka nezadovoljna snaga imati pravo žalbe. Tužilaštvo takođe ima to pravo, s obzirom na to da nije doneta maksimalna zaprećena kazna. Dakle, u roku od 15 dana, a rok počinje da teče kada pismeni primerak presude bude dostavljen svim stranama. U tom roku će svako imati pravo na žalbu. Tek kada ona bude odbijena ili raspravljena, postoje tri opcije. Dakle, može biti ukinuta presuda, pa vraćeno sudu na ponovno raspravljanje, može da bude potvrđena, a žalbe odbijene ili preinačena u bilo kom pravcu jer Apelacioni sud ima sva ovlašćenja da po žalbi postupa u okviru same žalbe. Šta će sve od toga biti, ne znam, ali čuo sam da će Dodik razmisliti da će uložiti žalbu. Po meni mislim da mora da bude uložena jer je izabrano da se vodi pravna borba. Dodik je dolazio na suđenja, iako su ona odlagana, dugo je trajao postupak, ali ne predugo. Inače, taj član 203a govori o tome da od tog momenta nepostupanje po odlukama visokog predstavnika i suprostavljanje tim odlukama predstavlja krivično delo. Za to krivično delo predviđene su kazne čak do pet godina zatvora.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
PRESUDA KOJA MOŽE PRODRMATI REGION: