VELIKA IMENA, IMPRESIVNE BIOGRAFIJE: Ko je ko u Inicijativnom odboru za Pokret? Krem srpske nauke i kulture, akademici, profesori, doktori...
BEOGRAD - Zvučna imena i više nego impresivne biografije, tako bi se ukratko mogli opisati članovi Inicijativog odbora za Pokret, njih 11 koji su se okupili oko zajedničke ideje čiji je nosilac predsednik države Aleksandar Vučić.
On je danas posle održanog prvog sastanka Inicijativnog odbora rekao da je "u kući Kralja Petra Prvog započet veliki posao".
- Da ponudimo nadu, stabilnost, sigurnost i budućnost Srbiji i našoj deci. Vreme je da se artikuliše velika snaga našeg naroda i da se ujedine sva pamet i rodoljublje naših ljudi, kako bismo oblikovali budućnost koju svi želimo. Ovaj pokret poziva sve časne građane da doprinesu Srbiji svojim sposobnostima i znanjem i da pomognu da naša zemlja postane najuspešnija u svojoj istoriji. Danas se iscrtavaju konture i put ka dobroj i sigurnoj budućnosti naše Srbije, put koji vodi ka prosperitetu, napretku i slobodi za sve buduće generacije, poručio je Vučić objasnivši srž Pokreta u nastajanju.
Ko čini, kako je Vučić najavio, "jedan mali, veoma mali inicijativni odbor pokreta, desetak ljudi"? Reč je o uglednim akademicima SANU, profesorima i doktorima prava, raznih oblasti medicine... Rečju, uglednim ljudima i kremu srpskog društva.
1. Aleksandar Vučić
2. akademik Bela Balint
3. akademik Svetislav Božić
4. prof. dr Svetlana Miletić Drakulić
5. prof. dr Nenad Arsović
6. prof. dr Goran Stanojević
7. prof. dr Đuro Macut
8. Marina Papadakis
9. Demo Beriša
10. prof. dr Boris Bratina
11. prof. dr Branko Rakić
12. prof.dr Dejan Đurđević
Ko je ko u Inicijativnom odboru Pokreta
1. Aleksandar Vučić
Predsednik Republike Srbije, rođen 5. marta 1970. u Beogradu. Završio je Zemunsku gimnaziju 1988. godine, a diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1994. godine.
Bio je poslanik u Saveznoj skupštini SRJ u tri mandata: u Veću republika od februara 1998. i od maja 2000. godine, a od 24. septembra 2000. godine izabran je za poslanika na saveznim izborima.
Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda "Vučić za metropolu" osvaja 29 odsto glasova u prvom krugu izbora, odnosno 48 odsto glasova u drugom krugu. Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda održanim u maju 2008. godine osvaja 34,7 odsto glasova. Nakon opštih parlamentarnih izbora održanih 2012. godine preuzima funkciju ministra odbrane i prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala. Obavljao je funkciju ministra odbrane od 27. jula 2012. godine do rekonstrukcije Vlade Republike Srbije 2. septembra 2013. godine.
Godine 2014. godine izabran je za predsednika Vlade Srbije, koja je formirana 27. aprila 2014. godine. Funkciju premijera obavljao je do avgusta 2016. godine, kada je 2016, započeo novi mandat na mestu predsednika Vlade Srbije. Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić postigla je istorijski uspeh provodeći najteže ekonomske reforme u savremenoj srpskoj istoriji. Privremeno smanjujući penzije i plate u javnom sektoru, Srbiju je spasao od bankrotstva, oporavio budžet i počeo da smanjuje javni dug Srbije. Nakon pobede na predsedničkim izborima održanim 2. aprila 2017. godine izabran je za predsednika Republike Srbije.
Srbiju vidi kao ekonomski obnovljenu, uređenu, modernu evropsku državu, regionalnog lidera u ekonomiji, politici, infrastrukuri, energetici, stabilnosti svake vrste, afirmaciji ljudskih prava i sloboda, ali i u obrazovanju, kulturi, nauci, prosvećenosti, sportu i natalitetu.
Dobitnik je nagrade „Kapetan Miša Anastasijević“ za ličnost godine 2012, kao i nagrade "Ličnost godine 2013" u izboru "Nezavisnih novina" Bosne i Hercegovine. Takođe, dobio je i nagrade "Čovek godine 2013" u izboru evropskog magazina "Man", "Najevropljanin 2013" u izboru međunarodne organizacije "Prva evropska kuća", "Vidovdanske nagrade 2013." koju dodeljuje Grad Kruševac i nagradu "Regionalni lider 2014" u izboru regionalnog žirija i čitalaca "Večernjeg lista" Bosne i Hercegovine.
Strastveni je čitalac, naročito literature iz oblasti istoriografije i geopolitike, ali i srpske i svetske književnosti. Poseduje zavidnu ličnu biblioteku. Igra šah, rado prati utakmice košarke i fudbala. Tečno govori engleski i ruski, služi se francuskim i uči nemački jezik. Oženjen je Tamarom Vučić, otac Danila, Milice i Vukana.
2. Akademik Bela Balint
Ugledni hematolog bela Balint rođen je u Ostojićevu u julu 1952. redovni je član SANU, Odeljenje medicinskih nauka. Njegova oblast rada je hematologija.
Završio je Medicinski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, magistrirao 1984 i doktorirao na Medicinskom fakultetu VMA 1997. Ima specijalizaciju iz transfuziologije (1983) i subspecijalizaciju hematologije (2007).
Kad je reč o zaposlenju, tu su Institut za transfuziologiju VMA (1980–); Institut za transfuziologiju i hemobiologiju VMA, načelnik (2010–); Institut za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, eksperimentalni hematolog (1996–); Medicinski fakultet VMA, redovni profesor (2005–); profesor po pozivu na Medicinskim fakultetima u Nišu i Banjoj Luci; Evropska škola za transfuziologiju, Milano, profesor; Medicinski fakultet VMA profesor emeritus (2022)
Urednik je brojnih medicinskih časopisa i dobitnik brojnih nagrada i priznanja u oblasti medicine.
3. Akademik Svetislav Božić
Jedan od najvećih savremenih srpskih kompozitora rođen je u Loznici 1954. Redovni je član SANU, Odeljenje umetnosti, u oblasti
rada Kompozicija i muzička teorija
Završio je Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu (1979), a magistar je analitičke harmonije. Predsednik je Odbora za kulturu i umetnost SANU.
Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, docent (1987); vanredni profesor (1993); redovni profesor (1999)
Beleži brojna članstva u odborima, savetima i žirijima, a dobitnik je brojnih priznanja i nagrada:
Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena (2022);
Nagrada Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske (2018);
zahvalnica Fakulteta muzičke umetnosti za izuzetne zasluge i doprinos Fakultetu (2017);
Vukova nagrada (2007); Oktobarska nagrada grada Beograda za autorski koncert u Narodnom muzeju i „Svenoćno bdenije“ u manastiru Studenica (1995); dve Zlatne plakete Mokranjčevih dana za „Liturgiju Sv. Jovana Zlatoustog“ (1993) i „Svenoćno bdenije“ (1995);
Zlatni beočug Beograda (1995); Nagrada Vukove zadužbine za „Liturgiju Sv. Jovana Zlatoustog“ (1993);
šest Prvih nagrada na Jugoslovenskim horskim svečanostima u Nišu.
4. Prof. dr Svetlana Miletić Drakulić
Profesor doktor Svetlana Miletić Drakulić, neurolog, rođena je 1965. u Kragujevcu. Medicinski fakultet završila je 1990. godine sa prosečnom ocenom 9,54, a specijalistički ispit iz Neurologije položila je 1997. godine sa odličnim uspehom.
Magistarsku tezu “Karakteristike citološkog nalaza cerebrospiralne tečnosti kod pacijenata sa moždanim krvarenjem”, odbranila je 1999. godine na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Doktorsku disertaciju “Kliničke i laboratorijske karakteristike bolesnika sa primarno progresivnom multiplom sklerozom” odbranila je 2005. godine na istom fakultetu.
Redovni je profesor na katedri za užu naučnu oblast Neurologija, Fakulteta medicinskih nauka, univerziteta u Kragujevcu. Lekar je specijalista neurologije na Klinici za Neurologiju na Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac od 1994. godine.
Učestvuje kao član Komisija za polaganje specijalističkih ispita na predmetu Neurologije I Urgentne medicine Integrisanih akademskih studija medicine. Šef je katedre za neuronauku, na doktorskim studijama. Mentor je više doktorskih disertacija, a od 2022. Imenovana je za šefa katedre za specijalizaciju Palijativna medicina i od 2024. za užu specijalizaciju Medicine bola.
Autor je mnogih stručnih i naučnih radova u domaćim I međunarodnim publikacijama. Rukovodilac je junior projekta i autor poglavlja u udžbeniku za student Integrisanih akademskih studija medicine i postiplomskih studija.
Član je Društva neurologa, Evropskog društva neurologa i Srpske lekarske komore.
5. Prof. dr Nenad Arsović
Nenad (Aleksandar) Arsović rođen je 10.10.1962. godine u Beogradu.
Medicinski fakultet u Beogradu završio 1988. Specijalizaciju iz otorinolaringologije završio 1994. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Magistarsku tezu ,,Klinička i morfološka izučavanja holesteatoma značajna za timpanoplastiku’’ 1997. Doktorsku disertaciju ,,Kliničke, molekularno enzimske i epidemiološke karakteristike otomikoza’’ odbranio na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2007.
Zamenik direktora Klinike za ORL i MFH, KCS od 2000-2001. godine. Direktor Klinike za ORL i MFH, KCS od 2013. godine.
Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu od 2020. godine.
Vanredni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva od 2019. godine.
Usavršavao se na Klinici za ORL Jikei Univerziteta u Tokiju, Japan, Klinici Lariboisier, Francuska, Univerzitetskoj ORL klinici u Bordou, Francuska. Više puta je boravio na Univerzitetskoj Klinici u Beču, Austrija.
Rukovodilac u jednom, učesnik u 3 projekta. Objavio 134 rada, citiran 150 puta u međunarodnim časopisima. Organizator više skupova ORL sekcije SLD. Sekretar ORL sekcije SLD od 1998. do 2000. Generalni sekretar Udruženja otorinolaringologa Srbije od 2009. Predsednik Udruženja otorinolaringologa Srbije od 2015. Član Evropskog udruženja otorinolaringologa (EUFOS) i Svetskog udruženja otorinolaringologa (IFOS). Regionalni sekretar Evropske akademije za otologiju i neurootologiju (EAONO) od 2012.
6. Prof. dr Goran Stanojević
Prof. dr Goran Stanojević, redovni je profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu koji se svakodnevno bavi lečenjem karcinoma debelog creva u operacionoj sali.
Izuzetno cenjen i priznat stručnjak u oblasti hirurgije, čije bogato akademsko i profesionalno iskustvo čine ga jednim od najuglednijih figura u medicinskoj zajednici ovih prostora. Njegovo obrazovanje započelo je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde je završio osnovne studije, stičući čvrste temelje u medicinskoj nauci. Nakon toga, nastavio je svoje usavršavanje specijalizacijom iz opšte hirurgije na istom fakultetu.
Svoju profesionalnu karijeru započeo je 1996. godine kao hirurg, brzo se izdvajajući svojom stručnošću i predanošću pacijentima. Od 1998. godine radi kao profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde svoje bogato iskustvo prenosi na nove generacije medicinskih stručnjaka. Izuzetno je angažovan u medicinskoj zajednici, obavljajući važne funkcije u zdravstvenim institucijama.
Njegova uloga pomoćnika direktora Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) i direktora Klinike za digestivnu hirurgiju svedoči o njegovoj stručnosti i liderstvu.
Prof. dr. Goran Stanojević takođe se istakao kao profesor na Medicinskom fakultetu u oblasti hirurgije i anestezije, gde je doprineo oblikovanju budućih generacija medicinskih stručnjaka.
Njegov doprinos oblasti hirurgije prepoznat je i kroz članstvo u prestižnoj Srpskoj akademiji nauka. Takođe, njegova stručna ekspertiza obuhvata proktologiju, abdominalnu hirurgiju i opštu hirurgiju, gde se ističe po izuzetnim veštinama i pažljivom pristupu pacijentima.
7. Prof. dr Đuro Macut
Ugledni je endokrinolog, koji je doktorirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu gde je i redovni profesor. Rođen je u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Bio je na specijalizaciji iz repoduktivne medicine i biologije na Univerzitetu u Ženevi i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Na studijskim boravcima bio je na Univerzitetskoj bolnici u Upsali - Švedska i Centru za dijabetes, endokrinologiju i metabolizam u Oksfordu.
Svetski je priznat stručnjak za sindrom policističnih jajnika. Bio je glavni istraživač i saradnik na više međunarodnih projekata . Član je Izvršnog odbora Evropskog endokrinološkog društva i član redakcije i rezenzent međunarodnih naučnih časopisa iz endokrinologije. Gostujući je profesor na univerzitetima u Atini i Skopju. Zamenik je direktora Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
8. Marina Papadakis
Marina Papadakis, generalni je sekretar Udruženja banaka Srbije od marta 2023. Pre tog imenovanja, bila je partner-osnivač advokatske kancelarije gde se prvenstveno bavila pružanjem usluga u oblasti korporativnog i komercijalnog prava.
Radila je i u Narodnoj banci Srbije gde je zauzimala niz visoko rangiranih menadžerskih pozicija. Početkom 2000-tih radila je u jednoj od vodećih srpskih advokatskih kancelarija koja se bavi korporativnim pravom.
9. Demo Beriša
Više puta nagrađivan i odlikovan u Vojsci Jugoslavije i Vojsci Srbije. Od 2014.godine je predsednik Udruženja građana Matica Albanaca Srbije i društveno je aktivan. Od oktobra 2023. zaposlen je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na mestu Posebnog savetnika ministra.
Beriša je rođen 1963. godine. Završio je srednju vojnu školu KoV Sarajevo, više vojno specijalističko usavršavanje Pančevo, višu poslovnu školu Novi Sad, gde je stekao zvanje ekonomista, da bi 2004. godine postao i diplomirani ekonomista kada je završio Fakultet za uslužni biznis u Novom Sadu.
Zasnovao je radni odnos 1982. godine u Vojsci Jugoslavije na poslovima i zadacima od značaja za bezbednost sistema odbrane zemlje od početnih komandirskih do specijalnih vojno-policijskih dužnosti za koje je više puta nagrađivan i odlikovan u Vojsci Jugoslavije i Vojsci Srbije. Vojnu karijeru završio 2005.godine odlaskom u penziju.
Od 2006.godine do 2017.godnine bavio se poslovima iz privatnog sektora. Od 2014.godine je predsednik Udruženja građana ,,Matica Albanaca Srbije, i društveno je aktivan. Od 01.10.2023.godine zaposlen u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na mestu Posebnog savetnika ministra.
10. Prof. dr Boris Bratina
Doktor je filozofije, profesor na Filozofskom fakultetu u Prištini, sa privremenim boravkom u Kosovskoj Mitrovici, predaje ontologiju i nauku o filozofiji, autor više knjiga iz oblasti filozofije, aktivan učesnik društvenih pokreta antiglobalističke i patriotske opcije proteklih decenija. Rođen je 1960. u Beogradu gde je završio osnovnu i srednju školu.
11. Prof. dr Branko Rakić
Srpski je pravnik i univerzitetski profesor. Rakić je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je doktorirao na Sorboni. Ima položen i pravosudni ispit a početkom 90-ih bio je imenovan i za stalnog sudskog tumača za francuski jezik na području Okružnog suda u Beogradu. Inače, najpre je studirao francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali je prešao na Pravni. Stručnjak je za međunarodno pravo.
Rođen je 1961. u Ivanjici. Po završenoj Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji, najpre je studirao francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali je prešao na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i na njemu diplomirao 1987. godine. Dve godine kasnije, položio je pravosudni ispit. Rešenjem ministra pravde Vlade Republike Srbije od 13. juna 1991. godine, imenovan je za stalnog sudskog tumača za francuski jezik na području Okružnog suda u Beogradu.
Na Evropskom univerzitetskom centru u Nansiju je stekao specijalističku "Diplomu visokih evropskih studija" u decembru 1990. godine. Tu je 4. oktobra 1991. godine stekao i magistarsko zvanje iz prava Evropske zajednice. Doktorirao je 2. oktobra 1999. godine na Univerzitetu u Parizu I Panteon-Sorbona.
Sa prekidom, radio je kao pripravnik u Prvom opštinskom sudu u Beogradu od 2. novembra 1987. godine do 6. novembra 1990. godine. Od 1. novembra 1992. godine do 21. aprila 1993. godine je bio zaposlen kao istraživač-saradnik u Institutu za evropske studije u Beogradu. Vlada Republike Srbije ga je rešenjem iz oktobra 2013. godine, imenovala za predsednika Nadzornog odbora Centralnog instituta za konzervaciju.
Asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je postao 1. jula 1996. godine. Za docenta je izabran 13. marta 2000. godine, a za vanrednog profesora 20. aprila 2010. godine. Savet Univerziteta u Beogradu ga je izabrao za univerzitetskog ombudsmana, 15. aprila 2009. godine.[2] Tako je postao prvi univerzitetski ombudsman u Srbiji. Osnivač je i upravnik Centra za međureligijski i međukulturni dijalog Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
12. Prof. dr Dejan Đurđević
Redovni je profesor Pravnog fakulteta na beogradskom univerzitetu, na katedri za građansko pravo. Rođen je 6. juna 1974. u Beogradu gde je završio i osnovnu i srednju školu. Pravni fakultet u Beogradu upisao je 1993, a diplomirao 1997. godine sa prosečnom ocenom 9,90, kao najbolji student u svojoj generaciji.
U toku studija više puta je nagrađivan „za odlične uspehe u učenju i sticanju znanja“. Dobitnik nagrade iz fonda „Nenad Eftimovski“ i nagrade najboljeg studenta Univerziteta u Beogradu. Na Pravnom fakultetu bio je asistent Olivera Antića.
Podsetimo, Inicijativni odbor za osnivanje Pokreta, o kojem je juče tokom posete Jablaničkom okrugu govorio predsednik Aleksandar Vučić, broji 12 članova, saznaje Kurir. Naime, Vučić je juče u Crnoj Travi, tokom obilaska Jablaničkog okruga, najavio da će se u narednim danima i nedeljama pripremati sve "od imena pokreta koji će biti udruženje građana, do simbola, znamenja i svega drugog, do programa sveukupnog".
Kurir.rs