VELIKI BROJ FUDBALERA PISAO JE ISTORIJU ZVEZDE I VOJVODINE: Dvojica su ipak ispred ostalih! Jedan je Siniša Mihajlović, drugi Miloš Šestić!
Veliki broj fudbalera nosio je kroz istoriju dresove Crvene zvezde i Vojvodine. Najočitiji primeri su Siniše Mihajlovića i Miloša Šestića, a ne treba zaboraviti ni Miodraga Pantelića, Bratislava Živkovića, Marka Perovića, Aleksandra Kocića...
Trenutno za Crvenu zvezdu igraju dvojica fudbalera koji su ponikli u omladinskoj školi Vojvodine - Mirko Ivanić i Aleksandar Katai. Na drugoj strani su Njegoš Petrović, Vukan Savićević, Lazar Romanić, Lazar Nikolić, Stefan Đorđević i povređeni Aleksa Vukanović. I trener Vojvodine Miroslav Tanjga bio je nekada igrač beogradskih crveno-belih. Zvanično ima titulu svetskog šampiona iz Tokija, u decembru 1991. godine.
U novijoj istoriji za Crvenu zvezdu igrali su još neki igrači Vojvodine - Milan Pavkov, Srđan Babić, Radovan Pankov, Dejan Meleg, Dušan Jovančić, Marko Poletanović, Nemanja Supić, Zoran Popović, Marko Ilić... Do pre dva meseca za Novosađane je igrao Andrija Radulović, Zvezdin omladinac, dok je pod ugovorom sa klubom sa Marakane Uroš Kabić, koji je ponikao u omladinskoj školi Vojvodine. Ne treba zaboraviti ni Lazara Jovanovića, koji je takođe iz Veternika stigao u Ljutice Bogdana, kao i njegov mlađi brat Dušan.
Valja pomenuti i Vladana Lukića, dete Crvene zvezde, bivšeg predsednika kluba i jednog od najboljih napadača koje je Srbija ikada imala. Za Zvezdu je igrao sedam sezona, bio evropski i svetski šampion iz Barija i Tokija. Posle epizode u Atletiku iz Madrida i teške povrede koju je zaradio igrajući za reprezentaciju, obreo se u Novom Sadu i odigrao sezonu 1993/1994 u dresu Vojvodine, sa tri gola na 11 utakmica.
Tu je i Petar Puača, jedini fudbaler koji je igrao za sva tri najveća srpska kluba, za Crvenu zvezdu, čiju je omladinsku školu prošao i ušao u prvi tim, zatim Partizan i na kraju za Vojvodinu. Dres Zvezde nosio je od 1984. do 1990. godine, za Partizan je igrao samo jednu sezonu 1990/1991, gde nema nijednu zvaničnu utakmicu u prvenstvu i kupu, zatim ponovo za Zvezdu 1996. i za Vojvodinu, u sezoni 1999/2000.
Nemerljivo, najveći trag u oba kluba ostavio je Siniša Mihajlović. Legendarni srpski fudbaler stigao je u Novi Sad iz rodnog Borova 1988. godine i za Vojvodinu igrao dve sezone. Bio je član čuvene generacije koja je vratila titulu bivše Jugoslavije u Srpsku Atinu posle 23 godine, pod komandom Ljupka Petrovića. Kada je sjajni trener otišao u Crvenu zvezdu, prvi zadatak u planu pravljenja tima za osvajanje Kupa šampiona bio mu je da dovede Sinišu Mihajlovića. Tada je Vojvodina tražila okruglo milion maraka, što nije bila nepremostiva prepreka za tadašnjeg genseka kluba Vladimira Cvetkovića koji je lako sklopio posao. Ostalo je istorija. Miha je sa Zvezdom osvojio Bari i Tokio, a potom napravio neverovatnu karijeru u Italiji.
Miloš Šestić je drugi moćan fudbaler koji je ostavio veliki trag u dva kluba. Još dok je igrao za Jedinstvo iz Stare Pazove zapao je za oko Vujadinu Boškovu iz Vojvodine, ali je Miljan Miljanić bio brži i doveo ga je u Zvezdu, za koju je igrao celu deceniju, od 1974. do 1984. Sa Marakane je popularni Šele otišao u Olimpijakos, tamo zaradio veliki novac i posle dve godine se vratio u zemlju, ali u Vojvodinu. Imao je tada 31 godinu i bio u to vreme iskusan fudbaler, koji je poveo generaciju mladih fudbalera Mihajlovića, Jokanovića, Punišića, Vujačića, Vorkapića, Tanjgu i ostale do toliko željene titule koja je osvojena 1989. godine. Posle penzionisanja radio je kao skaut u Crvenoj zvezdi, a danas živi sa presađenim srcem.
Milorad Kosanović sigurno je trener i funkcioner koji je ostavio velikog traga u Zvezdi i Vojvodini. Bio je sportski direktor kada je Voša 1989. osvojila titulu, a onda i trener u nekoliko navrata u Novom Sadu. I Crvenu zvezdu je predvodio više puta, sarađivao sa Draganom Džajićem i Draganom Stojkovićem.
Istoriju Crvene zvezde i Vojvodine pisala su dvojica velikih stručnjaka u Srba, kako bi se to kolokvijalno reklo. Miljan Miljanić bio je rodonačelnik modernog fudbala u Crvenoj zvezdi i čovek koji je crveno-bele napravio najmoćnijima u bivšoj Jugoslaviji. Sa druge strane, Vujadin Boškov je sinonim za FK Vojvodina, ostavio je dubok trag, što u vreme kada je živeo i radio u Novom Sadu, što posle kada je pomagao iz Španije i Italije. Po njemu nosi naziv sportski centar Vojvodine. Obojica su bili treneri Reala iz Madrida.