"Gavranov paradoks" otkriva nepoznate detalje o kralju Aleksandru i masonima: Predstavljena knjiga Lazara Jovanovića koji je danju inspektor, a noću pisac
Novi roman policijskog inspektora Lazara Jovanovića "Gavranov paradoks" predstavljen je u bioskopskoj sali u "Ušću". Nakon uspeha svog prvenca "Šifra Rajs", pisac u duši i zamalo astronaut, kako za sebe voli da kaže autor, nastavio je uspešnu saradnju sa "Službenim glasnikom". Publika je na promociji njegovog novog dela mogla da vidi i njegov kratki film koji nas je samo uveo u radnju romana. Dešava se u Beogradu, a povezuje njegov posao, masone i Karađorđeviće.
- Neki će reći da smo se večeras okupili zbog knjige. Ali ja bih rekao da smo se okupili zbog nečeg mnogo većeg. Ovo nije samo još jedna priča. Ovo je trag. Ovo je otisak nečijeg straha, nečijeg bola, nečije poslednje misli pre nego što se svet ugasio pred njegovim očima. Jer "Gavranov paradoks" nije roman o smrti. Ovo je roman o svemu onome što smrt ostavi iza sebe. O tišini u stanu gde više niko ne pali svetlo. O telefonu koji zvoni - ali ga više niko ne podiže. O pismu koje nikada nije stiglo do onog kome je bilo namenjeno. Noćas, dok budete zatvarali poslednju stranicu, možda ćete pomisliti da ste sve shvatili. Da ste pohvatali sve konce. Da ste pronašli odgovore. Ali ne dajte se zavarati. Jer postoje priče koje se ne završavaju kad se pročitaju. Postoje priče koje tek tada počnu da vas proganjaju. A pitanja ostaju - rekao je urednik ove knjige Miodrag Mladenović.
Inače, Lazar Jovanović je rođen u Kraljevu 1992. godine. Najstariji je od troje dece. Danju je inspektor, a noću pisac. O njemu kao studentu i piscu govorila je i profesorka Ivana Krstić Mistridželović, koja mu je poslužila kao inspiracija za lik profesorke Vite Ivanović.
- Moram odmah da kažem da je Lazar dao Viti sposobnosti koje ja u stvarnosti nemam - rekla je profesorka nacionalne istorije i prava, i posebno pohvalila način na koji autor tretira istorijske događaje i ličnost kralja Aleksandra Karađorđevića.
- Želim da ukažem na utemeljenost romana "Gavranov paradoks" u istorijskim faktima. Za to je, čini mi se, najbolji primer lik kralja Aleksandra, čiji je život, a naročito smrt, od koje nas deli gotovo čitav jedan vek, još predmet živog interesovanja, pa i sporenja brojnih istoričara, pravnika, politikologa i mistika. U ovom romanu verno su prikazani manje poznati ili potpuno nepoznati detalji o ovoj intrigantnoj ličnosti, a tu su mesto našli i masonski simboli. Autor je sve vešto povezao sa činjenicom da su brojni članovi porodice Karađorđević bili masoni, a među njima i kralj Aleksandar prvi i princ/knez Nikolaj Karađorđević (fiktivni lik iz dela) - rekla je profesorka, dok je sam autor istakao:
- Pisanje "Gavranovog paradoksa" nije bio samo prosti čin pripovedanja. To je bilo svojevrsno putovanje kroz senke, kako tuđe, tako i lične, kroz skrivene hodnike ljudske duše. Ovaj roman predstavlja težinu svake neprospavane noći, svake nezapisane reči koja me je proganjala sve dok ne bi našla spokoj negde na stranicama. Bila je to borba sa sumnjom, nesigurnošću, s neumoljivim pitanjem hoću li ikada ispričati ovu priču onako kako želim. Jer zabluda je da pisci pišu samo zato što žele. Mi to jednog trenutka jednostavno moramo, a do tada nismo ni sigurni šta ćemo sa svim tim mislima i rečima. One nas uhode jer ništa od toga nije zapravo naše. Neki će reći da nam se posrećilo, drugi da to ne umeju, a mi? Mi samo želimo da ono što stvore sitni sati i sirove emocije živi - rekao je Jovanović i poručio da je sa ovim drugim romanom postao pisac.
Lazar će novi roman predstaviti i u rodnom Kraljevu, u bioskopu "Kvart", 12. aprila.