"Naša jedinica je pretrpela ozbiljnu vatru od strane terorista, ali nije odustajala" Šljivančanin o Košarama: Čak sto majki je izgubilo svoje maloletne sinove!
Bitka na Košarama između Vojske Jugoslavije i OVK počela je da na današnji dan pre tačno 26 godina. Napad se vodio oko graničnog prelaza Raša Košares na granici Jugoslavije i Albanije, a bitka je trajala od 9. aprila do 10. juna.
Za tadasnju Jugoslaviju, naši junaci dali su svoje živote a njihove porodice i dan danas liju gorke suze. Veselin Šljivančanin, oficir JNA u penziji bio je gost u emisiji "Redakcija" na Kurir televiziji i tom prilikom razgovarao upravo na ovu temu o ključnom sukobu na Kosmetu 1999. godine.
Šljivančanin nije bio učesnik bitke na Košarama, ali je zahvalan svim hrabrim ljudima koji su branili svoju otadžbinu, iako su teroristi činili sve kako bi ih ugrozili.
- Nisam učesnik bitke na Košarama, ali sam bio tada oficir vojske Jugoslavije. To je jedna velika tragedija koju je naša zemlja doživela, da NATO pakt izruči toliko bombi, ali najteže su prolazili naši junaci i heroji baš na tim Košarama. Bitka je počela 9. aprila i trajala je sve do 10. juna. 108 majki je izgubilo svoje sinove, a nijedan nije bio stariji od 20 godina. To su bili veoma hrabri ljudi. Poginulo je 50 mladih vojnika, 24 dobrovoljca. Ljudi su ostavili svoj život tu, pod teškim uslovima. Kada je mračna sila sveta došla, teroristi su sve učinili da bi tada zauzeli jedan težak položaj naše jedinice koja je tada bila na Košarama. Ljudi znaju da te planine iz Albanije nadvišavaju tu karaulu Košara, gde su bili. Niko od tih vojnika i starešina nije hteo da napusti svoj položaj - rekao je Šljivančanin.
Šljivančanin je obišao majke koje su, nažalost, izgubile svoje mlade sinove na Košarama, a kako kaže, one su veoma ponosne na svoje hrabre sinove.
- To je ta hrabrost i dostojanstvo. Ja sam obišao tri majke koje su izgubile svoje sinove na Košarama, među njima je i jedna majka Romkinja koja živi sirota sama. Zapazio sam da te majke – Srpkinje, Romkinje – su toliko ponosne što su njihovi sinovi tamo bili i što su branili otadžbinu. Braća, stričevi, svi se sećaju i svi su ponosni. Te naše majke su od davnina naučile da rađaju takve jake sinove, da budu ponosne. Treba pomoći i shvatiti šta je naša Srbija i zašto su ti mladi ljudi ostavljali tamo svoje živote. U našoj državi se o tome nije smelo govoriti, bruka je i sramota što nisu dozvoljavali ni na sahranu da se ode u tako teškim uslovima. Milo mi je što je snimljen takav film o Košarama i da su podignuti spomenici takvim ljudima. Stalno zastanem pored spomenika i setim se - rekao je Šljivančanin i dodao:
- To je jedna strateška bitka na takvom mestu, gde država kreće na jednu malu karaulu. Mi smo pre same bitke 1998. godine imali strašne komplikacije na tom prostoru. Oni su preko tih planinskih prevoja prenosili oružje, snabdevali teroriste na Kosovu i Metohiji i krenuli u tri pravca da bi isprovocirali, da se pokrene vojska. Htela je da se zauzme Metohija, koja je i danas značajna. Trebamo se svi diviti učesnicima bitke, oni su uporno trpeli vatru NATO avijacije i od strane pripadnika albanske vojske. Nisu odustali sve dok se nije potpisao Kumanovski sporazum. Do 10. juna su ostali na tim položajima, zamislite kako je na tim nadmorskim visinama - bili su po snegu i ledu i nisu dozvoljavali da prođu albanski teroristi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs