"BITKA NA KOŠARAMA DA SE PAMTI, UČI I IZUČAVA" 26 godina kasnije ratni komandant karaule Košare: Uskrs mi je bio najteži, najcrnji dan, pogiboše osmorica...
Bitka na Košarama bila je od izuzetnog značaja za tok rata 1999. godine na Kosovu i značajno je poremetila planove NATO. Zbog toga, ali i iskazane hrabrosti i rodoljublja njenih učesnika zaslužuje da se pamti, uči i izučava, ističe u razgovoru za Kosovo onlajn ratni komandant karaule Košare, u to vreme zamenik 53. graničnog bataljona, penzionisani potpukovnik Dragutin Dimčevski.
„Ta bitka je slobodno mogu da kažem poremetila plan agresora i naravno i ishod same bitke koja je vođena. Vođena je u izuzetno nepovoljnim borbenim, vremenskim, prostornim i klimatskim uslovima i zaista je bitka koja zaslužuje da se pamti, da se uči i izučava“, ističe Dimčevski.
On je bio jedan od neposrednih aktera, ali i komandanata odbrane karaule koja je postala simbol uspešne odbrane srpske vojske 1999. godine. Objašnjava da je bitka na Košarama koja je počela 9. aprila trajala narednih 67 dana, a da su na početku snage tadašnje Vojske SRJ, odnosno 53. graničnog bataljona brojale oko 130 pripadnika.
Suprotstavili su se, ističe, višestruko jačem neprijatelju čiju okosnicu su činili pripadnici OVK, plaćenici, dobrovoljci, ali i regularna vojska Albanije kao i snage Nato u vazduhu.
i konsoliduju svoje redove“, naglašava Dimčevski.
Kopnenoj ofanzivi je, precizira, u ranim jutarnjim satima, prethodila artiljerijska priprema iz pravca Albanije.
„Prethodno je izvršena precizna artiljerijska priprema po reonu Rasa Košares i Vis, najvišoj tačci, 1385 metara nadmorske visine ili kako danas govore Tačka 601. To je tačka sa koje se u potpunosti kontrolisao reon odbrane karaule Košare. Tokom artiljerijske pripreme pešadijske snage prilazile su neposrednoj blizini našim položajima na Rasa Košare, Maja Glava i Glava“, priseća se Dimčevski.
Kaže da je sama zgrada karaule pogođena sa jednim projektilom još tokom artiljerijskog napada.
„Često ljudi govore da je karaula bila zauzeta. Karaula kao objekat nikada i nije bila branjena“, precizira Dimčevski.
Kaže da je jako teško izdvojiti neki od 67 dana koliko su borbe na samoj granici trajale jer su svaki dan bili izloženi napadima artiljerije i pešadije.
Jedan od njih je sam početak borbi, 9. april, kada je došao na karaulu.
„Došao sam u jutarnjim satima, oko 6.45 časova i video da je moral kod većeg broja vojnika-boraca bio totalno opao, Rasa Košares je bila zauzeta. Ti trenuci su za mene bili veoma teški, koje nikada do tada nisam doživeo. Cilj je bio da zaustavimo neprijatelja na samoj liniji i omogućimo jedinicima iz dubine da dođu i zaposednu svoje položaje. Uspeo sam jer su vojnici imali poverenja u mene, a ja sam imao poverenje u njih. Vojnici su bili vrhunski obučeni, dobro posednuti, raspoređeni na položaje. Odbrana je bila tačkasta i mi smo bili raspoređeni zaustavimo taj prodor. Dva dana smo proveli na samoj graničnoj liniji“, priseća se ovaj graničar.
Crni Uskrs 1999: Tog dana sam imao najveće gubitke
Kao posebno težak momenat za sve na karauli apostrofira 11. april – pravoslavni Uskrs.
„Tada sam imao najveće gubitke. Na reonu Košare sam imao osam poginulih, od toga komandir i sedam vojnika-boraca. Taj dan je za nas bio crn, mada je bio veliki hrišćanski praznik“, navodi Dimčevski.
Među događajima koji su mu se duboko urezali u sećanje je pogibija Slavka Krunića 4. maja.
Njegovo telo porodica je uspela da preuzme tek više godina kasnije.
„Tek preko međunarodnih organizacija i Crvenog Krsta 11. oktobra 2003. godine na osnovu DNK su preuzeti njegovi ostaci. Bio sam na sahrani u selu Kamenica kod Gornjeg Milanovca“, kaže Dimčevski.
Na pitanje da li je za ovih 26 godina imao želju da ponovo dođe na Košare ovaj penzionisani potpukovnik nema nikakve dileme.
„Moja velika želja je da se vratim ne da ratujemo, nego kao turista. Želja mi je da obiđem kompletno Kosovo i Metohiju, a pre svega Metohiju gde sam i službovao i zaista proveo i lepe dane. Ali, nažalost verujem da nisam poželjan dole. Nije mi sigurno i neće mi biti dozvoljeno da odem“, smatra Dimčevski.
Kurir.rs/Kosovo online