"NOVAK JE BIO VEOMA LJUT, OSETIO SAM DA TREBA DA GA ZAGRLIM" Pepe Imaz posle mnogo godina otkrio ISTINU o Đokoviću: Možda je pomislio da sam lud...
Sada je Pepe otvorio dušu u velikom intervjuu za Jot Down magazin, gde je govorio o brojnim temama, a Novaka Đokovića nije mogao da zaobiđe.
“Upoznao sam Marka pre nego što sam upoznao Novaka. Marko je došao do mene posredstvom jednog igrača iz Marbelje kojeg sam trenirao – Karlosa Gomeza Erera, Sada je on, usput budi rečeno, deo Novakovog užeg kruga (Čarli Gomez)”, rekao je Pepe na početku i potom nastavio da priča o Marku:
“Marko je prolazio kroz teške trenutke u tom periodu. Bilo mu je baš loše. Karlos je razgovarao s njim i utešio je Marka, kojem je prijalo to što je Karlos podelio u vezi sa svojim putem i iskustvom, o tome šta je sve naučio. Došlo je dotle da Karlos više nije imao odgovore na sva Markova pitanja, pa mu je ponudio da dođe u Marbelju da me upozna. Marko je već pre bio u Španiji, u školi u Valensiji”.
Otkrio je Pepe kako je počela njegova saradnja sa Novakom.
“Mora da je pomislio da sam pomalo lud, ha-ha, ali to je bio tek prvi susret. Novak je osoba puna poštovanja. Iako voli da se pobrine za one koje voli, da uradi šta može za njih, poštovao je Markovu odluku da trenira i živi u Marbelji. Marko, kojem je bilo veoma loše, sada je bivao sve bolje. To nije prošlo neprimećeno kod Novaka, koji je želeo da sazna više o meni. Upoznali smo se malo bolje i čak me je pitao da idem na neke turnire s njim. S vremenom, postali smo veoma bliski, mnogo više na ličnom i ljudskom nivou nego na prostom profesionalnom. Uvek sam osećao istinu i bliskost u mom odnosu s Novakom, a to je vrlo važno. Osećam veliku naklonost prema njemu i zahvalan sam što sam imao privilegiju da ga tako dobro upoznam – podelili smo neka veoma duboka iskustva. Divno je komuncirati s takvom osobom, željnom novih saznanja: on voli da čita i da se povezuje sa ljudima od kojih veruje da može nešto da nauči, i to bez predrasuda”.
Španac je pre nekoliko godina vrlo blizak sa Novakom Đokovićem, međutim Srbin je baš u to vreme, u drugoj polovini 2016. godine, beležio nešto lošije rezultate.
“Zamisli da ljudi govore o meni, a da me nikada nisu videli. Znaju li me oni bolje od samoga sebe? Ne mislim da je tako. Trudim se da gledam na sebe iskreno, vidim svoje nedostatke i nesigurnosti, strahove koje i dalje imam, i radim na tome, ali ne mogu da zavisim od onoga što drugi misle o meni. Godine 2016. je Novak imao fizički problem, o kojem je tek posle govorio, nije želeo tada da govori o tome, a morate da ga znate da biste znali zašto je tako”.
Novak se dugo mučio sa povredom lakta pre nego što se napokon podvrgao hirurškom zahvatu nakon Australijan opena 2018. godine.
“Nastavio je da gubi, ali oklevao je da ode na operaciju. Želeo je da na tom stanju radi na holistički način, prirordan, ali bol je istrajavao. Zato mu je nivo tenisa opao i, koje god da su okolnosti, osoba koja je kriva za njegov pad je izvesni Pepe Imaz – Pepe Imaz koji je sa njim bio već četiri godine, nije da je tek došao. Osećao sam već tada kako su se mediji preko noći okrenuli preko mene. Uticalo je to na mene, ali ne negativno. Bio je to kao poklon, jer je 100 posto stvari koje su pisane i izgovarane bile osude. Ne čitam novine i ne gledam TV, ali ipak je sve to dolazilo do mene. I to me je nateralo na introspekciju, da vidim da li sam zavistan od toga šta drugi misle o meni. Tu sam prošao kroz proces rasta jer sam uvideo da me sva ta buka ne pogađa previše”, rekao je Imaz i istakao šta mu je teško palo:
“Tada je moj sin Filip imao osam godina, i on je čuo neke stvari u školi. Dotad je nosio majice ‘amor y paz’ (“ljubav i mir”, slogan Imazove akademije) i onda odjednom to više nije želeo. Zbog toga jesam patio. Sada se toga svega sećam sa nostalgijom, ali ne bez bola, zbog svega što je Filip prošao. Žao mi je što se sve to desilo kroz mene, ali ne bih menjao. Uvideo sam neke svoje nedostatke i radio na njima”.
U moru lepih uspomena sa srpskim teniserom, Špancu je teško da izdvoji samo jednu.
“Neke ne mogu da podelim s vama jer su duboko lične. Od onih koje mogu, odabraću ATP završni turnir 2016. godine iz Londona. Novak je imao veoma težak drugi deo godine zbog problema s laktom, ali je došao do finala. Rival mu je bio Endi Mari, koji je igrao za to da postane broj jedan na kraju godine. Novak, koji je bio broj dva, izgubio je i otišao u svlačionicu. Mi, članovi njegovog tima, pratili smo ga, ali smo ostali ispred vrata. Bio je veoma ljut, ali duboko u sebi sam osetio da treba da ga zagrlim. Pokucao sam na vrata i svi su bili iznenađeni. Odškrinuo sam vrata i pitao mogu li da uđem. Novak je sedeo u fotelji, laktovi na kolenima, pogled nadole. Kada me je čuo, podigao je glavu i pogledao me. Nije me odgovorio, ali njegov pogled je davao potvrdan odgovor. Prišao sam mu, sedeo je na oko dva metra od vrata, i pitao ga mogu li da ga zagrlim. I zagrlio sam ga. Video sam ljudsko biće u bolu, nakon što nije ostvario nešto što je očajnički želeo, i osetio sam da je najbolje što mogu da uradim to da podelim svoje poštovanje, ljubav i naklonost koju osećam prema njemu”, priča Imaz i nastavlja:
“Sećam se tih momenata veoma dobro, bili su divni, kao melem za njega. Mogao sam da osetim ljudsko biće iza tih osećanja ljutnje i žaljenja. Tog istog dana, nekoliko sati kasnije, bio sam sa njim i njegovom suprugom Jelenom, divnom osobom koja mu je savršen partner sve ove godine. Bili smo u hotelskoj sobi, razgovarali smo, delili iskustva, a njihov sin Stefan – koji je bio mali tada – već je spavao. U razgovoru nismo spominjali izgubljeno finale, već smo se gledali u oči i delili vrlo intimne stvari. Privilegija je što su mi otvorili vrata – ne svojih soba, već svojih života. To je za mene najveća nagrada koju neko može da osvoji, važnija od svakog trofeja. Ipak, nekada nam se nehotice pobrkaju prioriteti. Novak je istinski divan čovek, baš kao i njegova žena Jelena”.