NE DAMO IM SRBIJU! OVO JE VUČIĆEV SPEKTAKULARAN GOVOR NA SKUPU U BEOGRADU: Predsednik pročitao 5 ZAHTEVA, pa poručio: Uspostavićemo mir u državi! (FOTO)
U centru Beograda na platou ispred Narodne skupštine održan je centralni događaj svenarodnog sabora pod parolom "Ne damo Srbiju", na kojem je upriličen svečani program i moćan govor predsednika Aleksandra Vučića.
OBRAĆANJE PREDSEDNIKA SRBIJE ALEKSANDRA VUČIĆA
- Beskrajno i veliko hvala za ovaj divni dan, hvala vama sa KiM koji ste dopli u Beograd da pokažete koliko volite svoj glavni grad. Hvala vama iz Crne Gore, RS, Severne Makedonije, svima. Hvala vama Beograđani na ogromnoj podršci. Danas su mogli da se vide samo osmesi.
- 13 godina je gotovo od kako obavljam neku funkciju u državi. Dao sam sve od sebe da zemlju učinimo boljom, želim da vam kažem da to nikada ne bi mogli da nije bilo vas. Vas koji ste dobro razumeli sve što smo radili i kada je bilo najteže, kada zbog nebrige dinara nismo imali u budžetu. Vi ste razumeli da lečimo zemlju da bi danas imali najveće plate u srpskoj istoriji. Počeli smo da podižemo zemlju. Imali smo migrantsku krizu, kovid, pa smo uspeli da preguramo. Imali smo vakcine i respiratore jer smos e danonoćno borili da čuvamo glave našem narodu. Sve vreme su napadali naš narod na KiM, onda je usledila ukrajinska kriza, pitali su kako ćemo preživeti. Rekli da nećemo izdržati sa našim stavom, a evo sad je još malo pa 3 i po godine i sve smo izdržali i nismo odustali od svoje politike. Svoju politiku nismo menjali. Ponosito i dostojanstveno. I ne zaboravite, govorili su - ide kriza ekonomska, biće potrebno da se izdrži. Gurali smo zemlju dalje i dalje, Srbija je bila druga po stopi rasta u Evropi. Ove godine da nisu ovo uradili bili bi najbrže rastuća ekonomija u Evropi.
- Posle svih iskušenja, dogodio se 1. novembar i velika tragedija. Sećam, se kao danas kad sam saznao, bio sam u šoku, a ne znate kako da reagujete, ne verujete da je to moguće, malopre kada pričam sa ocem koji je izgubio ćerku, ne znam šta da mu kažem, osim da ga zagrlim i kažem držite se Đuro, a on mene teši i kaže "Ne daj Srbiju Aleksandre".
- Od tada kreće teror Srbije. Verovali ili ne mi danas iako imamo manje ljudi zbog migracija i niskog priraštaja, imamo značajno više zaposlenih nego 2012. godine. Zajednički smo morali da menjamo zemlju. Bilo im je važno samo da svoje džepove napune. I opet kada su videli da je kasa puna, rešili su da se vrate na vlast. Ne mogu uz pomoć naroda, onda su rešili da će ulicom. Svakoga dana su šikanirali ljude u Srbiji.
- Gađaju ljude kamenicama i time se hvale, progone ljude koji drugačije misle. Zabranili su slobodu okupljanja. Osetio sam se bedno što nisam zaštitio ženu kojoj su razbijali jaja o glavu u Nišu. Šta se dogodilo da takvi budu među nama? Kako nas nije sramota da se tako odnosimo prema ženama? Ne daju ljudima da idu u škole i na fakultete.
- Rekli su da su protiv nasilja a onda su ga primenjivali svaki dan, napadali su divne službenike u Obrenovcu, niko ih nigde nije napadao, samo su oni jurili ljude i napadali. Napadali su i momke sa KiM, u Lazarevcu su im članovi "Kreni promeni" govorili da su šiptari. Kakve ste to ljudi? Otkud takvi ljudi među nama? Ti ljudi bi hteli da vode državu, a neće izbore. Hteli smo na referendum, ni to ne žele. Hoće da spaljuju skupštinu, progone ljude, blokiraju aerodrome, pogone saobraćajnih preduzeća misleći da će narod to doveka da trpi, a ja sad hoću da im kažem da čuju tišinu. Svih 145.000 ljudi koliko kaže policija. Srbija više neće da trpi zulum, hoće da se bori mirno i demokratski. Nema više straha! Naš narod je uvek bio slobodarski i sam želeo da sprovodi odluke. Ne možete da slomite kičmu srpskom narodu. Napravili su ključnu grešku - možda bi im sve prošlo, ali veliku su grešku napravili. U svoj toj velikoj agresiji, ljudi su videli da su krenuli da nam ruše državu, a sve Srbinu možete da dirate, uvek se žalimo na nešto, ali imamo divnu osobinu kakvu mnogi nemaju - kad nam neko u državu dirne, e tada se svi ujedinimo i krenemo za našom trobojkom i ne damo nikome da nam sruše državu. Završeno je sa njihovom obojenom revolucijom, nema ništa od toga.
- Potrebna nam je nova energija i snaga. Imamo mnogo divnih ljudi i u svim partijama. Ali potreban nam je novi plan i zato je tu pokret, zato smo krenuli sa obrazovanim ljudima da gradimo pokret, ali pokret naroda, dobrodošao je svaki radnik, seljak, domaćica, čestiti čovek koji se bori za svoju zemlju. Zato ste svi dobrodošli. On je taj koji treba da nas podseti na najvažnije vrednosti društva. Važno je jer moramo da razmislimo šta ćemo ostaviti našoj deci. Te 2035. naše plate će biti preko 2000 evra, prosečne, ali moramo da pobedimo na EXPO, da izgradimo zemlju, da pozovemo ljude da zajednički krenemo u sve to, da pozivamo stalno, ma koliko odbijali našu ruku. Ako misle da nećemo nastaviti sa skupovina, sledeće mesto je Niš, pa Kragujevac i svuda u Srbiji. Želim da vam kažem, moramo da sagledamo dobro poziciju u svetu. Imamo važne zadatke, uvek ćemo morati da čuvamo ustav i Srbe na KiM, čuvajući mir u regionu morati da brinemo i o našem narodu u RS, moraćemo da štitimo pravo našeg naroda ne mešajući se nikome u unutrašnje stvari i da u Crnoj Gori mogu da pričaju srpskim jezikom kako su im pradedovi govorili, da razvijamo ekonomiju. Šta god da su nam uradili - borićemo se i uspećemo da bez obzira na sve budemo u prve tri rastuće ekonomije u Evropi.
- Udarili su nasjvetije, našu decu, đake, studente. Da mi je neko rekao da ćemo da kritikujemo studente koji hoće da uče, a da hvalimo one koji neće i imaju zahteve... kad smo kod toga? Sećate li se vi tih zahteva? Jedino se para za profesore sećam i to smo im dali. E zato za te profesore koji ne rade ništa, a misle da treba da oglobe državu, nema para, krompir za vas dok ne počnete da radite. I kraj priče o tome. Para nema i tačka. Boriću se dok sam živ i pobediće Srbija! Ne damo Srbiju!
Predsednik pročitao 5 zahteva
1. Mi građani okupljeni na saboru "Ne damo Srbiju", zahtevamo od tužilaštva da u okviru svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti pokrenu odgovarajuće postupke i preduzmu sve druge zakonom propisane mere kako bi se uspostavio red i mir u državi. Posebno zahtevamo, pod jedan, da se uspostavi puno poštovanje ustava i zakona, da se osigura bezbednost Republike Srbije i njenih građana, i da se institucije koje su otete vrate građanima kao nosiocima narodne suverenosti, uključujući i javni medijski servis Srbije, koji je jedan od ključnih učesnika u obojenoj revoluciji
2. Da se utvrdi pravna odgovornost svih lica koja su učestvovala u vandalskim nasrtajima i napadima na građane prilikom njihovih mirnih okupljanja u Srbiji, a naročito da se otkriju i kazne počinioci, podstrekači i pomagači divljačkih napada na mirno okupljene građane u Nišu 21. marta 2025. godine
3. Da se svakom đaku i studentu omogući da se školuje i studira ukoliko to želi
4. Da se otkriju počinioci, podstrekači i pomagači u vršenju aktivnosti koje podrazumevaju napade na vitalne državne institucije i objekte i da se spreči preduzimanje takvih aktivnosti u budućnosti
5. Da se spreči svaka aktivnost kojom se protipravno parališe privredna delatnost i onemogućavaju građani da sprovode svoje životne aktivnosti na uobičajeni način, usklađen sa javnim poretkom u kojem svako može da računa na to da će mu u demokratskom društvu država zaštititi vitalne životne interese.
Na kraju vam poručujemo onima kojima su zahtevi upućeni, a tu računam i sebe, makar malim delom, da ćemo se svakodnevno boriti demokratskim i mirnim sredstvima dok naši zahtevi u potpunosti ne budu ispunjeni. I nećemo odustati dok svaki od ovih zahteva u potpunosti ne bude ispunjen.
- Bez vas sam niko i ništa, a sa vama mogu sve. Hvala za podršku na izborima, za ljubav, ovde su ljudi došli zbog ideje. Lako je skupljati ljude da nekoga gađate i vređate, a teško da se skupe oko ideje i da gledaju u budućnost. Potrebno je da pokažemo poštovanje prema ženama. Nama su žene spasile Srbije. Žene su nam sačuvale Srbiju, one su uvek razumele i gledale u budućnost. Moj naklon do poda za sve žene Srbije. Hvala što ste uvek bile odgovornije od muškaraca. Želim da se zahvalim ovim mladim ljudima u Ćacilendu, lepše mi nego Pionirski park. I ja sam Ćaci i svi smo mi Ćaci. Da im kažem hvala što noćimo po kiši opstaju snažni i jaki, ali želim da pozovem i blokadere i kažem deco vratite se u škole i na nastavu. Potrebni ste Srbiji, dobrodošli u uspešnu Srbiju, čekamo vas i želimo sa vama da radimo i živimo. Verujem u mladost Srbije i one koji drugačije misle, ne zato što im se dodvoravam, ali i oni su buudćnost Srbije i moramo da budemo ujedinjeni. Pokažite kako vidite da Srbija ide napred, ali morate da sa drugim studentima uđete u voz budućnosti i prosperiteta. Posebnu zahvalnsot dugujem i penzionerima. I kad su im penzije smanjivane, najmanje su se bunili. Rašće vam penzije jer ste zaslužili, dužni smo vam i nastavićemo da se ponašamo odgovorno. I psoebno hoću da kažem veliko hvala i mojoj porodici, mislim da nema koja je morala da prođe kroz sve kroz šta je moja prošla i nijednoj to ne bih poželeo. Hvala što su istrpeli sve, a ja ću dati sve od sebe da nijedna porodica našeg političkog protivnika ne prođe kroz to kroz šta je morala da prođe moja.
- Oni su rekli prelazna vlada valjda da bi najgori mogli da doću na vlast, nema prelazne vlade, biće srpska vlada koja se bori za interese srpskog naroda! Ima pobede poštene Srbije, a ne obojene revolucije! Hvala vama dragi ljudi na ljubavi i podršci, ne mogu da opišem koliko vas volim i koliko mi sve ovo znači.
Nakon govora predsednika upriličen je veličanstven vatromet
Obraćanje Dajane Raškaj iz Lazarevca
Dajana je po zanimanju učiteljica, majka troje dece čiji najstariji sin Vasilije boluje od cistične fibroze, a koji je dobio lek o trošku države u martu 2025.
- Moj najstariji sin ima 11 godina. Zove se Vasilije i bori se sa teškom i neizlečivom bolešću, cističnom fibrozom. Trenutak kada su nam rekli da Vasilije ima tu dijagnozu i da prognoze nisu dobre, svet mi se srušio. Svako jutro i svaki dan ja sam strahovala da će doći taj trenutak kada ću se probuditi i on više neće biti sa mnom. U mojoj najvećoj borbi, moji jedini saveznici bili su moja porodica i moja država.
- I zato im se danas zahvaljujem što moj sin ima priliku i šansu da živi kao i sva druga deca. Da se druži, da se igra i da misli o svojoj budućnosti i da jednog dana osnove svoju porodicu. Mi roditelji znamo što je to jaka i bezuslovna ljubav roditelja prema deci. I kako mi majke volimo svoju decu, tako i naša Srbija voli sve nas. I zato treba da je čuvamo, da je štitimo i da je branimo kao što ona štiti, čuva i brani svakog od nas. Moj sin je dobio od države izuzetno skup lek. I ja želim da Srbija ostane stabilna i jaka. I bar zbog toga sam danas ovde jer ne želim niko od vas da oseti na svojoj koži kako je to kada se lečite hiljadama kilometara daleko od svoje porodice i kada proslavljate praznike bez svojih najmilijih.
- Ne želim da ni jedna majka koja je ovde doživi da se noću moli da njeno dete sutradan bude živo. To je izuzetno bolno i to je izuzetno teško. I zato vas molim da svi budemo složni i ujedineni. Zamislite kako je meni kada znam da Vasilije treba da ide na kontrolu, a da su putevi blokirani. I baš zato što se borim sa svim ovim, molim vas da prestanu blokade, tenzije, mržnja i nasilje. Jer možemo da živimo u slozi. Iskoristiću priliku da pozovem sve majke, sve bake, sve deke, sve porodice, očeve da budu ujedineni u ovom času. Jer bez nas nema ni države ni otadžbine, a bez države i otadžbine, naše domovine, nema prosperiteta.
Obraćanje Đure Raca, oca tragično preminule Goranke Raca kobnog 1. novembra kada se na Železničkoj stanici u Novom Sadu
- Dobro veče dragi narode Srbije. Velika mi je čast da vam se obratim na ovako veličanstvenom skupu gde našoj dragoj Srbiji želim sve najbolje. Naše su misli sa našima najmilija kojih nema među nama, ali želimo pravdu.
- U Novom Sadu je tragedija izazvana terorističkim činom spoljnog i domaćeg faktora, to sam sudiji objasnio na stručan način, to sam mu uputio 1. decembra, do današnjeg dana nije izgleda uzeo to u obzir. Isto pismo sam poslao 23. februara višem tužiocu u Beogradu, ni on se ne oglašava. Ja i dalje tvrdim i objasnio sam stručno i naučno kako je došlo do pada te nadstrašnice. I voleo bih i drago mi je što sam juče čuo vest da je optužnica vraćena na doradu, da mi pomognete da tužilac uzme u obzir ove činjenice, da dozvoli da istražni organi krenu u pravcu pronalaženja terorista koji su to svesno, planski izazvali.
- Nije slučajno 1. novembar odabran kao datum rušenja nadstrašnice. To je dan koji katolici ceo zapadni svet slave kao dan mrtvih ili dan svih svetih. A drugo, znalo se da ta brza pruga, no i sad, subota tih dana trebala da se pusti u saobraćaj. Namerno se želelo izazvati haos i to je bio samo povod da se stvori svih ovih pet i više meseci ovakva situacija u zemlji.
- Ne damo Srbiju! Živeli i da vaše porodice budu srećne i zadovoljne i da pomognete i da mi budemo uspravni - poručio je Raca.
Obraćanje Milorada Dodika
- Veličanstvena Srbijo okupljena da pokaže jedinstvo i volju, da gradi državu i očuva narod. Malo je naroda koji steknu pravo da formiraju državu. Srbija je danas najvažnija reč - reč slobode i nade. Samo takva Srbija ima legitimitet.
- Ovde sam da poručim da predsednik Srbije podršku RS. Ovde ima i nekih koji na to gledaju sa neprihvatanjem. Mi smo deo jedinstvenog srpskog naroda i želimo je snažnu i jaku i želimo da prevlada sve probleme sa kojima je suočena. Pokret "Narod i država" nije slučajno odabran. Ovo je vraćanje državi i vraćanje naroda narodu. Ovu snažnu ideju je prepoznao predsednik Vučić - priliku da se rehabilituju i država i narod.
- Ovi koji blokiraju Srbiju ne čine joj ništa dobro, urušavaju njenu ekonomiju, kapacitet, značaj. Šta god mislili o nama, ovo je stabilna, normalna, volji okrenuta Srbija. Nemamo ništa protiv njih, osim kada zabranjuju rad ustanova, to ne treba da čine. Prava mogu da pstvare na izborima i zato Srbija mora poveđivati na izborima. Srbija koja je na strani predsednika Vučića. Nema nijedne persone koja Srbiju osim Vučića može da povuče napred. Uspeli smo zahvaljujući Vučiću da slobodno govorimo. Srbja dobija svoju dimenziju i poruku - da građani žele slobodnu Srbiju. Neka živi RS i Srbija i srpski narod gde god se nalazio.
Obraćanje Prof. dr Miroslava Pešića sa Filozofskog fakulteta u Nišu (upravnik Departmana za istoriju)
- Dolazim sa juga Srbije. Radim u carskom gradu na Nišavi, u gradu koji je u prvoj deceniji 21. veka doline gladi, sa preko 37.000 nezaposlenih lica čija je privreda bila devastirana, ekonomija razorena a koji je za poslednjih 13 godina uspeo da se podigne kao feniks iz pepela. Došao sam da se obratim u svoje i ime mojih kolega sa katedre za istoriju koji su zbog protivljenja blokadama i anarhiji na univerzitetu suočeni sa direktnim pretnjama od onih kojima je povereno da upravljaju njime.
- Od katedre na kojoj je u jednom trenutku bilo skoro 15 zaposlenih svedeni smo na sedmoro nastavnika bez perspektive daljeg razvoja i autonomnog vođenja programske i kadrovske politike. Stalno nam se preti kako će naš departman biti ugašen. Eto, baš tako slobodu i pravdu zamišljaju oni koji su na filozofskom fakultetu u Nišu dočekivali Kurtijevu dekanku Linditu Rugovu iz Prištine. Oni kojima su strane diplomate i ambasadori omiljeni gosti i oni koji nas optužuju da smo mi istoričari nacionalisti i veliki Srbi. A mi samo volimo svoj narod, samo želimo da poštujemo Ustav i zakone svoje zemlje, da obrazujemo i vaspitavamo našu mladost u naučnom i državotvornom duhu, da poštenim radom zarađujemo naše plate kojima hranimo i izdržavamo svoje porodice.
- Sačuvaćemo mir i Srbiju zato što nećemo da se predajemo već smo čvrsto rešeni da se borimo!
Obraćanje Marije Stanković, studentkinje četvrte godine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu
- Velika mi je čast da vam se obratim na ovakvom skupu. Sa velikim zadovoljstvom vas obaveštavam da u utorak 15. aprila na našem fakultetu počinje nastava. Javno bih se zahvalila dekanu i svim profesorima koji su prethodnih par meseci pokazali šta znači hrabrost i istrajnost, nema veće časti od odbrane svoje države i naroda. Bez ikakve namere i ambicije svi mi okupljeni postali smo čuvari Srbije - njena najmlađa i posebna odbrana.
- Srpski univerziteti su intelektualno, ali i duhovno tvrđava naše države. Oni ne postoje samo kako bi ulili znanje u nas, već kako bi stvorili nove generacije mladih, zrelih ljudi. Danas neki hoće da zatvore zgrade, da unište ideale srpskih univerziteta, da od njih naprave berze apstraktnih znanja i pijace veština. Ukratko, krajnji cilj blokade jeste bio rušenje sloge i bacanje bisera i školjki srpskog društva i naše kulture. Da vas podsetim, dva najznačajnija toka našeg postojanja su zapravo onaj duhovni Svetog Save i onaj intelektualni Dositeja Obradovića.
- Manjina, grupa studenata, vešto obučena, hoće da preko nas naše srpske velikane odbace i sve ponište. Umesto da smo se borili ko će od njih dvojice da nas vodi u budućnost mi se danas nalazimo ispred zaključenih vrata naših fakulteta. Zato pozivam sve naše kolege studente - hajde da se vratimo poukama mudrog Save i prepametnog Dositeja. Hajde da ukinemo blokade, da braneći pravo na obrazovanje, odbranimo pravo na život jer Srbija ne sme da stane.
Obraćanje Miloša Pavlovića, studenta treće godine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
- Braćo i sestre, dragi prijatelje, za mene je velika čast što stojim večeras ispred vas u ime čitave moje generacije - koja je rešena da brani i odbrani našu zemlju. Nisam mogao da zamislim da ću pred sobom imati ovako veličanstven prizor, more neverovatnog broja ljudi i ovim putem želim iskreno da vam se u ime svih mladih zahvalim za nesebičnu podršku, ljubav i snagu.
- Moji roditelji su dali sve od sebe da me vaspitaju i izvedu na put. Bilo je priča koje deda nije mogao da mi ispriča, ali imao je znatno veći uticaj na mene od svih. Takođe i moja majka koja me je odgojila u takvog čoveka. Želim da se zahvalim i Doboju, toliko građana koje je došlo da me podrži. osećam posebnu odgovornost - mnogi znate a neki baš i ne da se preko puta mene nalazila originalna osmatračnica Solunskog fronta sa koje je Živojin Mišić sa svojim saborcima posmatrao kako srpska vojska oslobađa svaki pedalj naše zemlje.
- Ponosan sam na sve heroje koji su večeras došli u Beograd da odbrane našu zemlju. Drago mi je što smo razbili mit i iluziju da tamo neka masa anonimnih likova može da sruši zemlju. Ne može ni da je poljulja. Od prvog dana sam uz srpski narod punim imenom i prezimenom, poreklom i idealima u želji da i danas postoje naslednici kosovskih junaka koji se ne plaše ničega. Zovem se Milš pavlović, rođen sam u RS, a živim u Srbiji. To su dva krila svega u šta verujem i zbog toga - ne bojte se samo verujte.
Na samom početku intonirana je Himna Srbije "Bože pravde", a program vode glumac Lazar Ristovski i novinarka Lidija Makragić.
Predsednik Vučić se oglasio pred govor na svenarodnom skupu
Predsednik Vučić je objavio slike ogromnog broja okupljenih ljudi u centru Beograda, koji su došli da podrže ideju novog pokreta, ali i ideju slobodarske i nezavisne Srbije - Srbije bez nasilja.
Među prvima su, već od 6 sati jutros, krenuli Srbi iz Kosovskog Pomoravlja, Gornjeg Kusca, Šilova i drugih srpskih sredina ovog kraja. Istovremeno, krenuli su i Srbi sa centralnog Kosova i Metohije, iz Gračanice, ali i severa KiM - Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana, Banjske, Zubinog Potoka, Štrpca, Metohije…
Kako je ranije i najavljeno, bogat kulturno-umetnički program upriličen je već od 13 sati, a građani su mogli da uživaju u programima kulturno-umetničkih društava iz cele Srbije.
U jednom trenutku deo građana opkolio je trubače i zajedno sa njima napravili su žurku ispod jednog šatora, a takođe je upriličena i žurka za mlade. Primetan je i veliki broj štandova koji nude razne vrste suvenira iz svih krajeva, hrane, ali i posebni štandovi gde građani ostavljaju pisma predsedniku Srbije, kao i štand za prokupljanje potpisa za pristupanje pokretu.
Obezbeđen je i kutak za najmlađe koji crtaju, a posebno ih je obradovalo što oslikavanje lica, pa roditelji nisu mogli da ih odvoje od ovog dela.
VUČIĆEV SPEKTAKULARAN GOVOR