SVETINJA KAKVA NE POSTOJI NIGDE U PRAVOSLAVLJU: Vranjanci su ponosni na svoju crkvu - veliki broj vernika svih generacija se okupio na Veliki petak!
Na Veliki petak i ove godine kolone Vranjanaca koji već po tradiciji dolaze u svetinju.
Čudotvorna Sveta Petka na Veliki petakokupila je veliki broj vernika svih generacija.
"Svake godine smo ovde da ispoštujemo današnji dan. Sveta Petka je zaštitnica žena, verujemo. Danas je dan stradanja Isusa Hrista. Došli smo da zapalimo sveću za zdravlje. Svake godine redovno dolazimo, ovo je jedna od najmanjih crkvica, ali uvek dosta posećena, dosta je ljudi i velika je gužva svake godine ", pričaju vernici koji u redu strpljivo čekaju da zapale sveće i poklone se svetici Svetoj Petki.
Sa majkom je i desetogodišnja devojčica: "Došla sam da sa mamom zapalim sveću u Sveta Petki".
Profesorka Lena Trajković podseća da je danas Raspeće Gospoda Isusa Hrista.
"Danas je tužan dan, danas je dan kad se ćuti, kad se tuguje, nema veselja nema razonode. Dolazak u Sveta Petku, svakako da je dobro doći u crkvu i porodično i pojedinačno sa decom. I mlađi dolaze i stariji i to je stvarno divno. Neka se narod vraća veri, to je najbitnije. Ljudi povezuju današnji dan Raspeti Petak sa Svetom Petkom. Ona štiti i čuva žene i zbog toga je značajna", navodi sagovornica Kurira.
Ovo je prema rečima dobrih poznavalaca istorije vranjskog kraja jedna od najmanjih crkvica u Srbiji, ail i najposećenija.
„Nema nigde u pravoslavlju na današnji dan ono što ima ovde u vranjskoj Sveta Petki kod Belog mosta".
Ovde na Raspeti petak prođe najmanje 10.000 do 15.000 ljudi. Od šest sati, ljudi već počinju da dolaze pale sveće i mole se za zdravlje, ostavljaju darove. Imamo osvećenu vodicu i ulje ljudi to uzimaju, da im bude na pomoći”, navode iz pomenute crkve.
Danas je Raspeće Hristovo, danas je tužan dan. Tradicija je da se na Veliki petak u crkvi Sveta Petke, prepodobne mučenice Paraskeve kod Belog mosta, vrši bogosluženje.
Kad vernici dođu do ikone poljube je, dobiju miropomazanje od sveštenika, a u porti se poškrope svetom vodom.
Svaki vernik poljubi srebrni molitveni krst u svešteničkoj ruci, prekrsti se okrećući se s leva na desno. U čelu nevelikog dvorišta je ikona Raspeća Hristovog gde narod ostavlja darove. Ljudi donose i ostavljaju razne stvari. Jedni za ozdravljenje svojih najbližnjih, a drugi za zdravlje ukućana.
Istorija ove svetinje u Vranju najbolje govori o njoj.
Prema predanju, kad su Turci osvojili Srbiju, crkva je porušena, jer su se kasnije u tom delu varoši naselili age i begovi. Odlučili su da podignu džamiju na zidinama pravoslavne bogomolje. Predanje kaže da što bi danju sagradili, noću bi se srušilo. Jedan od viđenijih Turaka predložio je da se u zidine utisne znak u obliku krsta i da vide šta će se desiti. Utisnuli su krst u zid i od tada se ništa nije srušilo. Sagradili su džamiju koja se do dana današnjeg kod Vranjanaca naziva Krstata džamija. Nakon oslobođenja od Turaka 1878. godine srpski vojnici i ustanici sravnili su sa zemljom osam džamija u tadašnjem Vranju među kojima i Krstatu. Nije prošlo dugo vremena, jer je narod na poklonjenje i po isceliteljstvo dolazio i na ruševine, na temeljima porušene džamije sagrađena je omanja crkva Sveta Petka Trnova. Vranjanci s razlogom kažu da "nigde u pravoslavlju na današnji dan nema ono što ima ovde u vranjskoj Sveta Petki kod Belog mosta".
T.S.