"PONOVO STE NAS OKUPILI DA VAS SPOMENEMO I OPLAČEMO" Tužni prizori u Malom Orašju i Duboni: Porodice žrtava obeležavaju dve godine od masakra (foto)
Nikola Milić, Aleksandar Milovanović, Marko Mitrović, Lazar Milovanović, Nemanja Stevanović, Petar Mitrović, Kristina Panić, Milan Panić i Dalibor Todorović imena su koja će zauvek ostati upamćena i danas ih se, kako je rečeno, sećamo kroz njihove vrline.
- Najdraži naši, ponovo ste nas okupili da vas spomenemo i oplačemo, na mestu gde smo se upoznali pre 2 godine sa bolom. Nadali smo se slavljima i radosti, a ne plaču... shvatili smo na najteži način da naši životi nisu onakvi kakve planiramo, nekada nas putevi vode u drugačijem smeru, stradanje je naš put na putu vaskrsenja. Niste vi nama umrli, već ste se preselili tamo gde je život u slavi i gde ćete nas dočekati. U našim sećanjima uvek ćete biti mladi i prepuni života, to vam obećavamo - reči su sveštenika koje je na dan dvogodišnjice posvetio mladima koji su nevino izgubili živote.
Na kraju je dodao i da pucnji mogu ubiti čoveka ali ne i sećanje na njih.
Na velikom platnu ispred kog stoji gomila ljudi, a u prvim redovima uplakani roditelji, prikazan je kratki film posvećen žrtvama.
Gledajući njihove fotografije, snimke, ono što im je ostalo od njih, majke i očevi zagrljeni su stajali sve vreme.
Sestra od tetke ubijenog Petra rekla je za njega da je to mladić koji je uvek bio nasmejan i u čijem društvu niko nije znao za reč tuga.
- Širio je ljubav, uvek je bio glavni organizator i pokretač svega. Peca kroz svoje želje živi, želeo je da otvori kafić i taj kafić danas radi, otvorili su ga moj i njegov rođeni brat - rekla je ona.
Prijatelj sestre i brata Panića za njih je rekao ističući da su deca ogledalo roditelja i da je sigurno da oni treba i imaju zbog čega biti ponosni.
- Milan je heroj nacije, svojim telom je pokušao da zaštiti sestru i one koji su bili tu, primio je osam metaka, imao je to u krvi i za mene će zauvek ostati heroj.
- Laza je bio uvek pozitivan, on se nikada nije naljutio ni na koga, nikada za nekoga ružnu reč nije rekao. Imao je te plave prozirne oči i kad ga pogledaš sve je bilo kako treba. Uvek je bio tu za roditelje, mi smo bili ekipa takva da smo preko dana završavali seoske obaveze, da bismo uveče mogli svi zajedno da se okupimo.
U okviru komemorativnog programa, pažnja je posvećena svakoj žrtvi pojedinačno kada su ispričane priče o devet anđela, dok su se u pozadini samo smenjivale njihove slike.
" U trenutku zatvorih oči" stihovi su pesme koje je recitovao Jovan Stevanović, drug stradalih, nakon čega je stihove govorio Mlađan Marković, a za njim u suzama i rođena sestra ubijenog Dalibora, Suzana Ranković.
Gradonačelnica Smedereva, Jasmina Vojinović, obratila se potom svim prisutnima.
- Poznavala sam sve ove mlade ljude i zaista su bili divni, posebni poput sve dece iz Malog Orašja, ali je za njih sudbina imala druge planove. Najglasnija je bila tišina, a kada je tišina tako glasna, emocije su najjače. Prošle su dve godine kada su u našem selu ugašeni mladi života. Sabrali smo se jer nas je ovde dovela tišina koju porodice ne mogu da podnesu sami. Želim da svakom majci, ocu, bratu, sestri, želim da kažem da niste sami, svi nosimo tu bol zajedno sa vama - rekla je gradonačelnica.
Ovim rečima je program povodom dvogodišnjice od masakra završen, nakon čega su simbolično pušteni beli baloni u znak sećanja na anđele koji su izgubili živote tog 4.maja.
DVE GODINE OD MASAKRA U MALOM ORAŠJU