"STRANCI PRAVE OGROMNE PROBLEME NA AUTOPUTEVIMA!" Gosti emisije "Puls Srbije" o mogućem ograničenju od 150km/h u Srbiji- 3 sekunde menjaju sve!
Povećanje maksimalne brzine na autoputu na 150km/h: Da li bi ova novina mogla da bude uvedena i u Srbiji? U većini evropskih zemalja, maksimalna brzina na autoputu ograničena je na 130 km/h, uključujući i Srbiju.
Međutim, u nekim evropskim zemljama sve je više deonica na kojima se može voziti 150 km na sat. O ovim novinama razgovaram sa automobilistom Čedomirom Brkićem i urednikom Kurira Rajkom Nedićem.
Brkić je na samom početku objasnio da li ima smisla povećati dozvoljenu brzinu na autoputevima u Srbiji na 150 km/h.
- Naravno da povećanje ima smisla, sa porastom kvaliteta autoputeva, zatim signalizacijom gde vas obaveštavaju o temperaturi kolovoza, vremenskim nepogodama itd. Zašto da ne? U celoj Evropi je zagušenje saobraćaja, u severnoj Italiji su neprekidne kolone i tu se mili u špicevima kada se ide na posao. Većina puteva kod nas je projektovana da izdrži takve brzine, putevi se stalno održavaju. Ta brzina je zamišljena za idealno stanje na kolovozu, za idealne vremenske uslove. Ali postoji problem – treba vozače privikavati na to, da može da dojuri neko vozilo sa 150 km/h. Ti vozači koji krenu u preticanje sa manjim brzinama, oni su u problemu. Ne može teretno vozilo da dostigne takvu brzinu. To su situacije u kojima treba malo više raditi i u autoškolama. Apelujem na vozače da budu pažljivi i da očekuju da neko ide brzo / kaže Brkić.
Nedić ocenjuje koja se brzina toleriše na autoputu, te napominje da je trenutno stanje puteva u Srbiji i više nego predviđeno za takvu brzinu.
- Od 2012. godine situacija na srpskim putevima je mnogo bolja u odnosu na ranije – znači, imali ste autoput koji je nezavršen dole do granice, imali ste Ibarsku magistralu i već ove lokalne puteve. Sada, od 2012. imamo skoro 600 km autoputeva i brzih motoputeva. Tako da su se stekli uslovi za tu brzinu u određenim vremenskim uslovima ili situacijama. Pre nekoliko godina je najpre uvedeno merenje prosečne brzine od naplatne rampe do naplatne rampe, pa pošto su mnogi vozači usput stajali ili išli na kafu, sada bukvalno ima više od 50 takvih mernih stanica na određenim deonicama, čak i na deonici Beograd–Niš - kaže Nedić i dodaje:
- Tako da vi, u principu, imate zapisano gde je šta, čak i na nekoj običnoj deonici ima medna kamera i ona vam dostavi da ste prekršili brzinu. Ja mislim da nema tolerancije, možda ono do deset kilometara više ili manje, ali evo, moja rođaka je dobila kaznu na deonici Ljig ili Ub. Praktično su ograničenja važna za sve. Ja često idem dole za Niš, Aleksinac, znači 130 km/h, gledam da bude „ugravirano“. Vozim već više od 35 godina i poklonik sam toga da se brzina prilagodi uslovima puta. Sada imamo zaista odlične puteve, pogotovo ovaj što se sada gradi – takozvani pametni autoput koji povezuje Kruševac i Čačak. Eventualno bi tu moglo da se dozvoli 150 km/h, ali kažem, sadašnje ograničenje uglavnom donosi kazne građanima Srbije.
Što se tiče samog preticanja, Brkić objašnjava koliko znači razlika u brzini od 20 km/h pri naglom kočenju
- U svakom slučaju može da pomogne. Prvo, vozač koji krene u preticanje mora dobro da pogleda u retrovizore. To je najvažnije, ustvari. I da proceni da li može to vozilo ispred sebe da pretekne u nekom, da kažem, korektnom roku, a ne da se dva kilometra vuku po autoputu da bi ga pretekli za pet kilometara razlike. U tom momentu može da naiđe neko vozilo koje ide 150 km/h, možda i više, i tu onda nastaje problem. Ali moram da kažem da naše službe moraju pod hitno da se umreže i da sve te kamere budu povezane sa graničnim prelazima istog trenutka. Mislim da se radi na tome i da ćemo na granici uskoro imati računare i softvere koji će prepoznati svako prekoračenje i svako vozilo. Neće se smanjiti broj nesreća ukoliko dođe do povećanja brzine na 150 km/h. To će možda uticati na prohodnost kroz našu zemlju i smanjiće gužve.
Sagovornici takođe ukazuju na strance koji vrlo često ne poštuju ograničenje brzine i time ugrožavaju druge.
- Problem su ljudi koji voze nove automobile, oni jesu savremeni i opremljeni sa svim mogućim sistemima, ali računajte da u svakom tom autu ima po četvoro–petoro ljudi, prtljag je težak, oni su umorni, ko zna odakle putuju. Problem je što voze u kolonama, to su po dve–tri porodice. Jedan krene, a oni svi za njim - rekao je Brkić.
Kako Nedić ističe, iako je prosečna starost vozila u Srbiji oko 17 godina, ključna razlika leži u njihovom održavanju. Tehnički pregledi su, prema njegovim rečima, znatno unapređeni, a većina vozača redovno servisira svoje automobile:
- Prosečna starost vozila u Srbiji je 17 godina, našao sam neke podatke. U proseku je starost vozila u EU 12 godina, u Rumuniji 16. Nije stvar u starosti vozila, već u njegovom održavanju. Vi sada nemate čoveka koji ne ide na mali i veliki servis, tehnički pregledi su unapređeni. Brzina je svakako okidač za najveći broj saobraćajnih nesreća, a ne kvalitet vozila. Primetio sam da su vozači kamiona nestrpljivi i da pretiču i tamo gde je nedozvoljeno. Nekoliko minuta traje njihovo preticanje, tako se stvara čep.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs