Sekta je progutala pola sela, deca su nestala: Kad su meštani ušli u šumu, zatekli su prizor strave pravo iz pakla
Počelo je s jednom porodicom. Zatim je stigla druga, pa još jedna. Ubrzo ih je bilo dovoljno da počnu da raščišćavaju deo šume, sekući drveće moringe i akacije i čupajući gusti šibljak. Šuma, poznata kao Šakahola, graničila se sa selom istog imena na jugoistoku Kenije, nedaleko od obale.
Meštani su bili zbunjeni. Ne samo da su ti stranci zauzeli njihovu pradedovsku zemlju bez dozvole, već su zalazili u delove šume koji su smatrani nenaseljivim. Šuma Šakahola, na ivici ogromnog Nacionalnog parka Tsavo, vrvi od opasnih životinja: lavova i leoparda, hijena i slonova. Meštani su ponekad ulazili u šumu da bi sakupili drva, napravili ugalj ili napasali stoku. Ali niko iz Šakahole se nije usuđivao da tamo živi.
Ipak, ti misteriozni posetioci nastavili su da dolaze tokom kasne 2019. godine. Do početka 2020, dok je pandemija harala Kenijom, zatvarajući škole i uvodeći stroga ograničenja kretanja i druženja, njihov broj narastao je na oko 2.000. Svake nedelje, Čangava Mangi, jedan od starijih iz sela Šakahola, viđao je grupe žena i dece kako dolaze u selo da kupe kukuruz za mlevenje. Ali bilo mu je teško da sazna više o njima.
Jezivi prizori koji lede krv u žilama
„Nismo znali ko su. Pitali smo ih, ali nisu želeli da kažu ništa više osim da su poljoprivrednici“, rekli su lokalci.
U januaru 2023. — tri i po godine nakon što su se prvi stanovnici pojavili — prodavci u Šakaholi primetili su nešto čudno: deca koja su obično pratila majke u grad više se nisu pojavljivala. U roku od nekoliko nedelja, ni žene se više nisu viđale.
Zatim, u februaru, neki pastiri koji su napasali stoku vratili su se u selo sa uznemirujućom pričom. Videli su nekoliko žena kako leže na šumskom tlu. I to samo po sebi bilo je neobično: svaki Kenijac zna da takav položaj privlači pažnju lešinara i predatora. Žene su bile kost i koža, a grupa je čula kako jecaju tražeći pomoć. Kada su pastiri pokušali da im priđu, zaustavila ih je grupa muškaraca naoružanih mačetama.
„Ako ste ovde da čuvate stoku, radite to. Ne mešajte se u ono što vas se ne tiče“, navodno su ih upozorili.
Nekoliko dana kasnije, druga grupa pastira pronašla je pet izgladnelih dečaka, uzrasta između 10 i 13 godina, kako teturaju kroz šumu. Ovog puta, uspeli su da ih dovedu u selo. Ono što su dečaci ispričali šokiralo je stanovnike Šakahole. Tvrdili su da su bili prisiljeni da se izgladnjuju u šumi. Mnogi su već umrli — najviše od gladi, ali neki su bili zadavljeni ili pretučeni na smrt. Tela su bila natrpana u plitke masovne grobnice.
Mangi i još nekoliko užasnutih meštana odlučili su da istraže. Ubrzo su pronašli izgladnele žene, sa stomacima naduvenim od gladi. Ponovo su se pojavili muškarci s mačetama. Zapalili su motorcikle meštana, upozorivši da će učiniti mnogo gore ako ne odu. Mangi i ostali pobegli su natrag u selo i podneli prijavu policiji.
Svedoci koji su kasnije pobegli rekli su da su članovi bili podeljeni u grupe od po šest ljudi, koje su nadgledali pastori.Za one koji nisu želeli da poste, kazne su bile oštre: verbalno zlostavljanje, fizičko nasilje i uskraćivanje hrane. Preživeli svedoče da su neki roditelji prisiljavani da gledaju kako im deca umiru od gladi, dok su drugi ubijani kada su pokušali da pobegnu ili sakriju hranu. Prema tvrdnjama vlasti, deca su često umirala prva, jer nisu mogla da izdrže ekstremne uslove.
„Verovali smo da idemo u raj. Nismo znali da je to pakao“, rekla je jedna žena, koja je preživela i kasnije svedočila pod pseudonimom zbog straha od odmazde.
Ona i njen muž bili su sledbenici Mackenzieja i verovali su da će ih post približiti Bogu. Ipak, kada im je dete umrlo, počeli su da sumnjaju. Njihov pokušaj bekstva uspeo je tek nakon što je muž pretučen do nesvesti, a ona se pretvarala da je mrtva.
Do maja 2023, broj pronađenih tela premašio je 300, među njima mnogo dece. Do decembra, broj je prešao 430. Neki su umrli od gladi, drugi su zadavljeni, pretučeni ili ugušeni. Patolozi su svedočili da su u telima pronađeni dokazi o nasilju, uključujući lomove kostiju i tragove vezivanja.
Uhapšeno je više od 90 osoba, uključujući Mackenzieja, Mwakalamu i druge vođe GNI. Makenzi, koji je u pritvoru više od godinu dana, negira krivicu po svim tačkama optužnice. Njegov advokat tvrdi da je samo propovedao, ali nije primoravao ljude da gladuju. Međutim, svedoci, uključujući i bivše sledbenike, svedoče o brutalnoj disciplini i ideologiji koja je ohrabrivala smrt kao jedini put ka spasenju.
Preživela svedoči: „Nisam mogla da gledam kako mi deca umiru“
Salema Maša, nežna žena sitnog stasa, srela se s novinarkom pored puste ceste u Malindiju. Bila je prestravljena da je neko od Makenzijevih ljudi vidi.
Salema se u šumu uselila početkom 2020. sa mužem i četvoro dece. Iako su bili dugogodišnji članovi GNI, ona je potajno posećivala svoju majku u obližnjem selu. Tamo je 2022. i rodila peto dete.
Kad je gladovanje počelo 2023, Salema je počela da sumnja. Nije znala da li i druge porodice teraju decu da poste. Pitala je muža, visokorangiranog u sekti, da li je video kako ljudi umiru.
Ubrzo su deca počela da pokazuju znake izgladnelosti: kosa im je opadala, koža suva, temperatura tela niska. Telo bez hrane prvo troši masti, a kad njih nestane, počinje da razgrađuje mišiće. Onda otkazuju bubrezi, jetra, srce — i smrt nastupa.
U GNI, svaki smrtni slučaj nazivao se “venčanjem”. Održavala se ceremonija uz pesme, a grobovi su odmah prekrivani biljkama. Sve što je podsećalo na preminulog bilo bi spaljeno. Niko nije smeo da tuguje.
Salema više nije mogla da izdrži dečji plač. Posle sedam dana posta, odlučila je da pobegne. Muž joj je dozvolio, ali je rekao da on ostaje da “nastavi put ka raju”.
Bonus video: Autor romana o sketama