"ČUVAO SAM OVCE S NJIM, ČOVEČE" Halid Bešlić u rodnom selu ima DVE KUĆE, komšije se raspričale o pevaču: Sve su Bešlići ali niko ni s kim ne govori...
Pevač Halid Bešlić rodom je iz Bosne i Hercegovine, selo Vrapci, koje i danas redovno posećuje. Odmah na desetak metara ispred stare kuće u kojoj je rođen i u kojoj je odrastao izgradio je novu kuću koju redovno posećuje. A njegov prvi komšija, deda Pera ispričao je kakav je Bešlić.
- Sad je otišao, bio je vozač ovde preko vikenda, a on je ošao tamo negde, ne znam ni gde u te Emirate neke - rekao je deda Pera, koji je otkrio kakav je Halid kao komšija.
- Bio je doskora sa mnom jako dobar. Ja sam mu tu maltao kuću i radio šta mu je trebalo, dobro, platio je... Otac mu je bio jako dobar. To je čovek od reči. Međutim, ja sam tu zemlju uzeo, zamenio i hoće on meni da oduzme duplo više gore, pa ne može, to dokle je bilo, vidi se, i sad Halid, njega navrate da on od mene to ili otkupi ili da zameni, ali ja sam to već dao deci, podelio - kaže deda Pera koji ističe da je on stalno tu i zimi i .- Međutim, ja kad nisam hteo da zamenim, on se ne ljuti. Dobar je on, ma ne može biti bolji, on nikad nije hteo da popije kafu bez mene i on i njegov otac… I žena i sin mu je u Nemačkoj...
Deda Pera je otkrio da tu žive i drugi Bešlići.
- Ovo su sve Bešlići, ali niko ni sa kim ne govori od njih. Niko ni sa kim ne govori. Mislim, ja nema šta... Evo ova kuća, ova, tu su prva familija, ali ne govore. Halid sad pokušava da ih ujedini, međutim, na tuđu štetu, ne na svoju. I sad bi on da ja deci svojoj vratim tu zemlju pa da njemu prodam… Pa kakav bi ja bio roditelj...
- Težak je na dinar. Meni nikad nije dao feninga. A svi ovi Srbi misli da me on podigao. Ma kakvi, ništa. Ja sam opremao ispred kuće, unutra, omalto sve, menjali krov, limove i tako, međutim, njemu otac kaže: "Jesi li ti platio Peri", kaže: "Nisam", pa kaže: "Pa šta čekaš, vadi pare" - smeje se deda Pera i nastavlja: "Ne interesuje ga, zaboravi on, pogotovo kako je imao onaj udes".
U svakom selu je centar okupljanja ili kafana ili lokalna prodavnica. Ispred prodavnice u selu vesela ekipa ispričala je sve o pevaču.
- Ja ga dobro pamtim kada smo momkovali, kada je oženio Sejdu, kada je pevao… - nabraja je jedan Halidov poznanik neke bitne momente iz života pevača.
- Kada je prvu pesmu počeo da peva, otac mu je zabranio da bude pevač, hteo je da ga ubije. Otac i majka nisu dali. Robna kuća kada se radila, juli mesec je bio i ugrejalo i on pukne sekiricu u gredu i tada je otišao u pevače.
Drugi poznanik s ponosom je istakao:
- Kada je prvu pesmu počeo da peva, otac mu je zabranio da bude pevač, hteo je da ga ubije. Otac i majka nisu dali. Robna kuća kada se radila, juli mesec je bio i ugrejalo i on pukne sekiricu u gredu i tada je otišao u pevače.
- Njega znaju odavde, ‘ajde da kažem, do Amerike. Gde god je trebalo da se on pokaže kao čovek pokazao se i takav je jednostavno...
- Za ovu džamiju je dao 20.000, ali su ga izradili - ubacio se drugi meštanin, a onda nastavio prvi:
- On je humanista, onaj veliki humanista u odnosu na drugi sve pevače, koji se nešto dižu. On je naš narodni, baš narodni čovek.
Halid je osnovnu školu završio u Knežini. Svakog dana je od svog sela Vrapci do Knežine putovao pešaka, pevajući i sanjajući velike snove.
- S brda kad je, a išlo se peške u školu, preko brda je pevao - kaže meštanin Knežine čiji je otac bio učitelj Halida Bešlića: "Čuvao je ono TV reviju 30 godina, bio je članak u kom ga je Halid pomenuo".
O lepotama svog kraja Halid je često pevao u svojim pesmama i kroz iste je pokazivao svoju ljubav i neraskidivu vezu sa ovim krajem. Pa je baš to i razlog zbog kog su mnogi želeli da ponosno govore o Halidu.
- Moj brat je nastradao u saobraćajnoj nesreći, 40.000 je donirao za njega. 40.000 maraka je dao za njega, za mog bratića - kaže nam meštanin Knežine koji ne zaboravlja ovaj Halidov gest.
Meštani su vadili i telefone pokazali fotografije sa Hlidom sa raznih proslava pa smo zaključili da pevač nema problem da se lati mikrofona kad god je neko veselje, neka proslava.
- Ma kakvi, evo ti ga sedi, tu je, peva - pokazao nam je meštanin fotografiju u telefonu koju sa ponosom čuva.
U selu Vrapci jedan Halidov drug otkrio je da je sa njim čuvao ovce.
- Ovde sam ja rođen. Čuvao sam ovce sa njim čoveče.
- Pa dobar čovek. Dobar je Halid. Ne može biti bolji. Kao mali je bio dobar i fin dečko. Tada smo se svi mi družili. Ja sam posle radio u vodoprivredi i gde god je on gostovao ja sam dolazio i u Banjaluci i u Jajcu i u Konjicu i šta ja znam… - kaže ovaj meštanin a onda je ispričao i kako su ga jednom pirlikom kada je Halid pevao, a njega zagrlio, posle ljudi dolazili oko njega.
- I posle, okupio se narod oko mene, a neće njemu da priđe, pitaju kako se znamo, pa reko. "Mi smo zajedno odrasli, čoveče". Pevao je on putem, nije bilo asfalta, pa kaže najviše volim, otvorim prozor i zapevam, pa kad krenem, a tvoja majka pokojna kaže stane pa gleda, a ja pustim glas koliko mogu u onoj borovini.
kurir.rs/blic