PRVI PUT U SRPSKOJ JAVNOSTI Dugo skrivani dokumenti KGB o poslednjim Hitlerovim danima
PIŠE: Ivan Čorbić
Dokumenta: Ruska Federalna služba bezbednost (FSB)
Ruska Federalna služba bezbednosti objavila je povodom 80 godina od pobede u Drugom svetskom ratu zapanjujuću kolekciju dokumenata koji se odnose na poslednje dane života najvećeg zločinca 20. veka, nacističkog vođe Adolfa Hitlera, a Kurir prvi ekskluzivno u Srbiji objavljuje zapisnike iz arhiva nekadašnjeg sovjetskog KGB-a. Istorijski dokumenti čije delove objavljujemo decenijama su bili čuvani van javnosti, u trezoru FSB u oblasti Ivanovo.
Sanduk pun svedočenja poslednjih svedoka Hitlerovog života uključuje i originale izjava i beleški sa ispitivanja Firerovog sobara, SS-šturmbanfirera Hajnca Lingea i ličnog ađutanta SS-šturmbanfirera Ota Ginšea. Linge je otkrio da je "zaluđeni" Hitler izvršio samoubistvo 30. aprila 1945. godine jer se "plašio da će biti uhvaćen ako pokuša da pobegne iz Berlina". Oba Hitlerova oficira pala su u sovjetske ruke odmah posle rata, a njihovo svedočenje bilo je ključno za razumevanje Hitlerovih poslednjih sati života.
"Čudan osećaj"
Linge je navodno prvi ušao u sobu u Firerovom bunkeru odmah posle samoubistva i pomogao je u nošenju i spaljivanju leša s Ginšeom i drugima.
Iako je opšti iskaz dvojice odavno poznat, ovo je prvi put da su originalna dokumenta - dugo skrivena u arhivama sovjetskog KGB sada objavljena, a postoje i novi detalji, koje Kurir prvi u Srbiji ekskluzivno objavljuje.
Nijednog od njih, kako se do sada mislilo, nije intervjuisao britanski istoričar Hju Trevor-Roper kada je vodio britansku istragu o Hitlerovoj smrti dok je radio kao obaveštajni oficir. Trevor-Roperov izveštaj, detaljno opisan u njegovoj knjizi "Poslednji dani Adolfa Hitlera", koristio je iskaze nekoliko stanara bunkera kako bi ubedljivo utvrdio da je on sebi oduzeo život zajedno sa svojom partnerkom Evom Braun. Trevor-Roper je detaljno opisao kako je "tražio i nije uspeo da pronađe" Lingea i Ginšea, a Rusi su "odbili da odgovore" na njegova pitanja gde se oni nalaze.
Linge je u jednom od svojih svedočenja Sovjetima izjavio:
"U trenutku samoubistva Hitler je imao na sebi belu košulju sa belom kragnom na otkopčavanje i crni prsluk, sivu dvorednu uniformu od finog gabardina, duge crne pantalone od finog gabardina, tanke crne pamučne čarape i crne kožne polučizme. Njegova žena je bila obučena u finu svilenu haljinu, veoma tanke svilene čarape i cipele s klinastim potpeticama (moguće italijanske proizvodnje).
Tri kanistera benzina, koje je pripremio rajhslajter Martin Borman za kremaciju tela Hitlera i njegove supruge, stajala su na poslednjem odmorištu koje je vodilo iz atomskog skloništa u baštu Rajhskancelarije.
Sav sadržaj kanistera je prosut preko tela Hitlera i njegove supruge. Borman nam je pokazao kanistere i sam sišao da uzme svoje.
Bilo je oko 16 časova i još je bilo svetlo. Ukupno je sipano 60 litara benzina. Pre nego što sam raširio ćebe po podu, stavio sam Hitlerove pištolje (kalibra 7,65 i 6,35) na pisaći sto. Ko ih je odatle uzeo, ne znam. Moguće je da je to bio rajhslajter Martin Borman, ili vojnici koji su izneli telo Eve Braun, ili Hitlerov sobar Helm Kriger, ili bolničar Vili Štivic.
Kad sam se opraštao od Hitlera 30. aprila 1945. godine, pitao sam: "Fireru, do koga bi trebalo da pokušamo da se probijemo na Zapadu?"
I dobio sam odgovor: "Za onoga koji tek treba da dođe."
Linge je takođe sovjetskim obaveštajcima odgovorio na pitanje koje je brinulo sovjetsko rukovodstvo nakon što su napali Berlin - da li je u bunkeru umro dvojnik, a pravi Hitler pobegao.
U belešci se navodi:
"Hitlerov dvojnik nije mogao da izvrši samoubistvo jer:
1) Hitler nije imao dvojnika;
2) Bilo je nemoguće napustiti prostorije a da vas ne vide, jer je postojao samo jedan izlaz iz sobe.
30. decembra 1945.
U potpisu Linge Hajnc."
***
Tokom mnogih meseci od hapšenja Linge je menjao iskaze, rekavši Sovjetima: "Moram priznati da moje ranije svedočenje nije bilo skroz tačno. Nisam čuo nikakve zvuke pucnjave, već sam samo osetio miris baruta i, na osnovu toga, obavestio Bormana da se samoubistvo dogodilo... Ranije sam pogrešno izjavio da je telo Eve Braun bilo umotano u ćebe. Sada se sećam da nije bilo."
U jednom dokumentu Linde je naveo taksativno i razloge koji su podstakli Hitlera da izvrši samoubistvo:
"1) Bilo je potpuno besmisleno nastaviti borbu;
2) Hitlerov strah od pokušaja proboja iz Berlina;
3) Hitlerovo loše fizičko stanje, koje više nije moglo da podnese nikakve teškoće;
4) Megalomanija, koja nije dozvoljavala Hitleru da se pokloni pred pobednikom i stupi u pregovore s njima."
Menjanje iskaza
Prema svedočenju ranije uhapšenih pojedinaca iz Hitlerovog okruženja, on je bio prvi koji je ušao u Hitlerov stan u bunkeru posle njegovog samoubistva. Tokom ispitivanja 11. maja 1945. godine, šef Službe bezbednosti Rajha, SS-grupenfirer i general-potpukovnik policije Hans Ratenhuber, svedočio je:
"U 16 časova 30. 4. 1945. godine, nakon što sam proverio stepenište, došao sam do Firerovog betonskog skloništa. Šturmbanfirer Linge me je obavestio da Firer više nije živ i da je danas izvršio najteže naređenje u svom životu... Linge me je obavestio da mu je Hitler naredio da napusti sobu i, ako ništa ne čuje u roku od 10 minuta, da ponovo uđe u sobu i izvrši njegovo naređenje. Pošto je u tom trenutku stavio Hitlerov pištolj na sto u hodniku, postalo mi je jasno šta je mislio pod Firerovom najtežom naredbom i odakle je došla mrlja od krvi na tepihu. Na osnovu gore navedenog, došao sam do zaključka da je deset minuta nakon što je Hitler otrovan, Linge upucao Hitlera... Nakon što je Hitler popio otrov, Linge je ispalio kontrolni hitac u njegovu glavu kako bi proslavio njegovu smrt, time pokazujući da je Hitler umro kao vojnik. Tokom istrage Linge je insistirao da je Hitler izvršio samoubistvo pucajući sebi u slepoočnicu.
Linge je 16. decembra 1945. godine odveden u Moskvu i smešten u zatvor Butirka, a 17. i 18. decembra napisao je svoje svedočanstvo o događajima koji su se odigrali u bunkeru.
"... 30. aprila u četvrt do četiri po podne Hitler je došao u Gebelsovu kancelariju da se oprosti od njega. Upravo sam bio u prostoriji za prijem. Gebels je želeo da pozove Hitlera u svoju sobu, ali je Hitler odbio, napominjući da je njegova odluka nepromenljiva. Oprostio se od gospođe Gebels i dr Gebelsa i vratio se u svoju kancelariju. Hauptšarfirer Kruger i ja smo ga pratili. Hitler je rekao da moramo pokušati da se probijemo na Zapad kako bismo pali u ruke saveznika. Još jednom me je podsetio na moj zadatak i na portret Fridriha Velikog. Izrazio sam mu svoju odanost i obećao da ću mu ostati veran u mislima. Zatim smo Kruger i ja napustili kancelariju...", napisao je Linde i nastavio:
"Oko pet minuta kasnije odjeknuo je pucanj. Odmah sam obavestio Bormana, koji je bio u čekaonici (sobi ispred Hitlerove sobe), o tome šta se dogodilo. Zajedno sa rajhslajterom Bormanom ušao sam u Hitlerovu kancelariju... Umotali smo telo u ćebe da se ne bi videlo. Uhvatio sam telo za noge, a Bormana za glavu, i izneli smo ga kroz zadnji ulaz iz atomskih skloništa u park. Tamo smo ga stavili na ulaz. Iza nas, stražari su izneli telo Hitlerove žene..."
Hapšenje saradnika
Za sprovođenje istražnih radnji u Berlinu oformljena je Centralna operativna grupa (COG) pod rukovodstvom general-majora G. A. Meljnikova.
Operativci su uhapsili najbliže saradnike Adolfa Hitlera. Među njima je bio i komandant odbrane Berlina, general artiljerije Helmut Vajdling; Hitlerov lični pilot i komandant vladine eskadrile, SS grupenfirer i general-potpukovnik policije Hans Baur; šef Službe bezbednosti Rajha (zaštita visokih vladinih i partijskih zvaničnika), SS grupenfirer i general-potpukovnik policije Hans Ratenhuber; lični predstavnik mornarice u Hitlerovom štabu, viceadmiral Hans Vos; načelnik Centralne odbrambene oblasti Berlina, SS brigadefirer Vilhelm Monke, kao i Viši sobar Firera, SS-šturmbanfirer Hajnc Linge i Hitlerov lični ađutant Oto Gunše i mnogi drugi.
Ubrzo su svi pohapšeni i iz Berlina prebačeni u logor za ratne zarobljenike u Poznanju, a odatle je većina njih avionom prevezena u Moskvu kako bi se razjasnili detalji Hitlerovog samoubistva i mesto boravka drugih nacističkih vođa.
Kao rezultat svog rada, oficiri KGB su uspeli da prilično tačno rekonstruišu događaje koji su se odigrali u bunkeru od 20. do 30. aprila 1945. godine i utvrde okolnosti Hitlerovog samoubistva.
Dana 10. maja 1945. godine u Moskvi Hitlerov lični ađutant Oto Ginše smešten je u zatvorsku ćeliju u kojoj su bila držana dva nemačka oficira, ratna zarobljenika: pukovnici Artur Švarc i Hajnrih Gotlob Remlinger.
Zanimljivi su novi detalji u objavljenim dokumentima u kojima je navedeno i da su rađeni psihološki pritisci na Ginšea da bi ga naterali da se otvori o Hitlerovoj smrti. Istražitelji su iskoristili Remlingera kako bi ubedio Ginšea da sarađuje. To je bio uspešan način da se fanatična lojalnost nacista pretvori u saradnju reinterpretacijom njegove "zakletve" u kontekstu Hitlerovog samoubistva i napuštanja od strane drugih nacističkih vođa.
"Remlinger je napisao izveštaj da smo ga (Ginšea) ubedili da su ga događaji u Nemačkoj - posebno Hitlerovo samoubistvo - oslobodili zakletve Fireru."
"Sada, s potpunim kolapsom Nemačke i nacističkog sistema, više nije bilo razloga da se događaji koji su se odvijali u Firerovom štabu kriju - sada su bili samo od istorijskog interesa", naveli su obaveštajci i naveli:
"Bilo ga je lakše ubediti kad se ispostavilo da su ga neki od Hitlerovih bliskih saradnika (Gering, Himler) napustili i okrenuli se zapadnim silama."