SRBI PROGNANI IZ JUŽNE MITROVICE SLAVE HRAMOVNU SLAVU: Vernici obeležili Prenos moštiju Svetog Save
Liturgijom, sečom slavskog kolača i okupljanjem vernika u crkvi Svetog Save u Južnoj Mitrovici danas je svečano obeležena hramovna slava – Prenos moštiju Svetog Save.
U svojoj besedi tokom liturgije protojerej Radoslav Janković je naveo da je ovaj hram izvor svima onima koji su u njemu kršteni, venčani, ali silom raznih okolnosti, prognani iz Južne Mitrovice.
„Ne zaboravljamo svoje korene, izvore, veru i crkvu, sveto pravoslavlje, kosovski zavet i krst časni, da nas Bog i ljudi po ljubavi i dobru prepoznaju. To je veličina i blagoslov naše svete vere. Da nosimo Hrista u srcu svome, da on bude gospodar na prestolu duše i bića našeg, jer je čovek hodajući krst. Bog nas je tako stvorio“, poručio je on.
Podsetio je da je Rastko Nemanjić kao mladi dečak posmatrao podizanje Hrama svetog Georgija Pobedonosca u Rasu, pa je zavoleo Boga i bližnjega svoga.
„Njegova duša je težila i čeznula za Hristom i za večnim životom. Kao što Dostojevski kaže ’ako ceo svet proglasi nešto drugo za istinu, ja ću ostati sa Hristom. Sve za Hrista, Hrista ni za šta“, kazao je Janković.
Jerej Nenad Stojanović, koji služi u hramu Svetog Save u Južnoj Mitrovici, čestitao je svima ovaj veliki dan, uz želju da još dugo slave ovaj praznik.
„Da imamo slogu, zdravlje i svako dobro od Gospoda. Sveti Sava se moli za nas, on je naš spasitelj i zastupnik pred Bogom. Svako dobro imali“, poželeo je on. Domaćin slave Slađan Jokić pozdravio je sve prisutne vernike koji su danas došli na litrugiju i poručio da im snaga leži u veri.
„Mislim da nam je tu spasenje i nadam se da će slava hrama trajati dugo i da će biti još više ljudi. Ove godine su porodice Jokić i Nešović bile počastvovane da budu domaćini u hramu i mislim da to znači blagostanje za nas. Da nam Bog da svima dobro“, kazao je Jokić.
Nakon liturgije, domaćini su vernicima spremili i bogatu slavsku trpezu.
Crkva Svetog Save u Južnoj Mitrovici sagrađena je krajem 20. veka i predstavljala je duhovno središte za pravoslavne vernike ovog kraja. Tokom nemira 2004. godine hram je zapaljen i teško oštećen, a od tada je postao simbol stradanja, ali i istrajnosti srpskog naroda na Kosovu.
Uprkos progonima i teškim uslovima, crkva je obnovljena i danas ponovo okuplja vernike, čuvajući svetosavski duh i identitet.
Kurir.rs/Kosovo online