"Andersen je štetan za decu, ali čokolada..." Branko Kockica o bajkama i njegovoj Caci čiju nagradu će dodeliti
Glumac Branko Milićević, poznatiji kao Branko Kockica, uskoro će napuniti osamdeset godina, ali i dalje vredno radi i stvara za decu. Iza njega je premijera mjuzikla "Ivica i Marica", a do kraja sezone će zaigrati i u "Juliji i Romeu" u Teatru Odeon. On za Kurir sumira utiske o saradnji sa Željkom Mitrovićem i Markom Jovičićem, a govori i o nagradi "Caca Aleksić", koja će 30. maja biti dodeljena Milanu Karadžiću.
Imate li tremu kad se izvode vaši komadi?
- Tremu nemam ni kad glumim, a još manje kad to rade drugi. Imao bih je možda da se izvodi neki moj novi tekst. Više od 20 godina se igraju "Ivica i Marica".
Sad je ta predstava urađena kao mjuzikl.
- Osnovna stvar je da do saradnje s Teatrom Odeon nikad nisam pisao tekstove za mjuzikl. U "Pužu" je bila samo jedna pesma. Ovde ništa nije isto kao u originalu. Sve je prevara. Bajkama su nekada ljudi plašili decu i to počinje sa "jednom davno, iza sedam mora", kao nešto daleko, jer deci je važno da opasnost nije blizu, a ova bajka se dešava sada. Mi ovde nemamo vešticu i maćehu, ali imamo biznis ženu Vraču, a njena nevaljalost je u tome što mami decu opojnom čokoladom koja izaziva zavisnost. Ivica se "nadrogira" čokoladom i Marica ga celu predstavu brani i spasava.
Da li ste reditelju Marku Jovičiću dali potpuno slobodu?
- Marko je dete "Puža". Došao je tamo sa četiri godine i bio Cacino dete. Stalno sam mu tada zanovetao, a sad sam mu rekao da radi šta hoće. Svoju "Pepeljugu" sam gledao samo na premijeri. Birao je sam i glumce. Kad sam pravio ugovor, dao sam mu mogućnost da menja tekst.
Gledaćemo vas i kao glumca u "Juliji i Romeu"?
- Pojavljujem se na 20 sekundi na početku predstave i na 40 na kraju. Marko je došao na tu ideju.
Kad čovek gleda vaše predstave, pomisli da je lako pisati za decu.
- Svi misle da mogu da pišu za decu - od učiteljica, preko reditelja, do upravnika pozorišta, a to je najteži posao. Jedini koji se usudio da adaptira "Pepeljugu" je Miloš Latinović. Počeo sam da je pišem jer nije bilo dobrih tekstova. Moja prva predstava je bila "Džinovska torta", za koju je muziku uradio Oliver Mandić, a songove su pisali Ljubivoje Ršumović, Mika Antić i drugi. Iz knjiga sam učio pisanje. Namerno se u mojoj verziji zove "Julija i Romeo". Prvo sam taj tekst napisao i publici uvek dam do znanja da to nije original. Na Festivalu za decu u Kotoru učestvovao sam desetak puta, a sedam put sam nagrađen za tekst. I Crnogorci su radili moj tekst deset godina posle "Puža", ali na tom festivalu sam ja uzeo prvu nagradu s "Mačkom u čizmama". Nadali su se da će pobediti.
Čeka nas dodela nagrade "Slobodanka Caca Aleksić", koja će biti održana u petak u "Pužu".
- Milan Karadžić je nagrađen za predstavu "Oliver Tvist". Svake godine je bio u užem izboru, ali žiri ga je tek sada nagradio.
Hoće li Marko Jovičić dobiti "Cacu"?
- Biće sigurno nominovan, ali žiri će dati poslednju reč. Oni dobiju snimke pet najboljih predstava da pogledaju, a u najuži izbor ulaze dve, koja moraju da vide i na sceni. Sjajno rade svoj posao Jug Radivojević, Ana Zdravković i Tanja Peternek Aleksić.
Postoje li bajke koje nikad ne biste preradili jer su vam jezive?
- Andersenove su grozne. Kod njega se istopi vojnik ili jelku bacaju u vatru. "Devojčica sa šibicama" je tek jeziva. Veliki broj teoretičara smatra da je on štetan za decu.