STALJINGRAD U GRUZIJI Kurir posetio Gori, rodni grad Staljina: Još uvek je prisutan duh neprikosnovenog gospodara života i smrti Sovjetskog Saveza (FOTO/VIDEO)
Od specijalnog izveštača Rajka Kobe Nedića
Turistički vodič, nazvali smo ga Đura, jer je izgovaranje njegovog imena za nas toliko komplikovano kao i gruzijski jezik, na ulasku u grad Gori udaljen 88 kilometara od prestonice Tbilisija, rekao nam je da neće biti u muzeju Josifa Visarionovića Staljina, i da nas prepušta kolegama...
- Nikada nisam ušao u ovu zgradu! Staljin je za mene bio i ostao diktator koji nije imao milosti čak ni prema svojim zemljacima. Milioni ljudi stradali su i patili zbog njegove strahovlade. Znam da veliki broj turista iz celog sveta dolazi ovde, ali za mnoge moje sunarodnike on je oličenje zla i tako će i ostati. Mnogi se i danas plaše kada čuju njegovo ime - kaže na perfektnom engleskom ovaj omanji Gruzijac star oko 40 godina.
Gori je u svetu poznat najviše kao rodno mesto Staljina i deo je bogate turističke ponude Gruzije. Reporter Kurira našao se u gradu podno Kavkaza kao deo ekspedicije koja je prva doputovala avionom Er Srbije na novoj redovnoj liniji Beograd-Tbilisi...
Heroj ili diktator
Auto-putem iz Tbilisija stiže se brzo u grad sa 50.000 stanovnika. Nalazi se na ušću reke Liahvi u Kuru, na nadmorskoj visini od 588 metara. Industrijski je i univerzitetski grad u blizini Južne Osetije koja se otcepila od Gruzije. Grad se našao na meti ruske avijacije tokom rata 2008. U velikom zemljotresu 1920. godine je teško oštećen. U okolini grada postoje srednjovekovna tvrđava, manastiri, arheološko nalazište... I to je uglavnom sve o Goriju, koji se ipak prepoznaje i pamti po - Staljinu. Za neke građane on je dalje heroj, oslobodilac i pobednik nad nacizmom, za druge tiranin, čudovište, poznat po brutalnoj represiji i čistkama.
- Napravio je svetsku silu od SSSR-a, pobedio Hitlera i nacizam, gradio je kilometre puteva i železnica, zemlja je indstrijalizovana, ljudi su dobili m ogućnost da se školuju. Uostalom, obiđite muzej i sve će vam biti jasno. Ponosni smo što je bio naš zemljak i što je ovaj muzejski kompleks i pored svega opstao - kaže nam jedan meštanin, ali za razliku od našeg vodiča, na ruskom jeziku i dodaje da je u poslednje vreme Staljin sve popularniji ne samo u Gruziji veći i na prostorima bivšeg SSSR-a.
Izgradnja muzeja u centru grada počela je za vreme Staljinovog života, a završena je tri godine posle njegove smrti -1953. po projektu arhitekte Kurdianija. Muzej je napravljen pored Staljinove rodne kuće koja je sačuvana i zaštićena ispod specijalnog krova. Ispred zgrade je Staljinov spomenik kao i specijalni, u to vreme luksuzni vagon iz voza kojim je Staljin putovao, jer se plašio letenja. Inače, ranije vlasti su pokušavale da uklone spomenik Staljinu, ali se narod žestoko suprostavio.
- Oko muzeja je park oko koje su i sa leve i desne strane Staljinova ulica. Dve ulice se spajaju ispred muzeja u i postaju Staljinova avenija -priča jedan od vodiča grupi stranih turista očigledno impresioniranih kompleksom koji su neprestano fotografisali.
Ružičasta i tamna strana
Intresantno je da iako je ovaj muzej počeo sa radom u vreme kada je počela demontaža Staljinovog kulta ličnosti, postavka ipak nije menjana, iako je bilo pokušaja da se pretvori u Muzej Staljinizma. I danas se vode polemike da li je ovaj muzej, bez obzira što izuzetno privlači turiste, potreban Gruziji i zašto u njemu nije prikazana tamna strana Staljinove vladavine i njegove kontroverzne ličnosti.
- Napravljena je turistička atrakcija, ovde možete kupiti suvenire od šaha, magneta za frižider, do boca sa gruzijskim vinom i to sve sa njegovim imenom i likom. Nema ni pomena reči dikator i milionskih žrtava njegove vladavine, već je pokazan u ružičastvom svetlu kao vođa koji voli svoj narod. Mnogi meštani se i dalje plaše kada prolaze pored ove zgarde - priča nam Gruzijac koji je ovde dovezao grupu stranih turista, a samo je slegnuo ramenima uz kiseli osmeh da od ovog muzeja ipak i on ima neke koristi.
Posmrtna maska
Nismo još ni ušli u muzej, a njegov duh se oseća na svakom koraku! I 72 godine od smrti, Josif Visarionović Džugašvili, poznat kao i Koba i Staljin, Otac naroda - dominira... Na ulazu u zgradu na međuspratu je njegova statua, a u jednoj prostoriji prikazan je njegov radni kabinet. Prolazimo kroz nekoliko velikih prostorija i postavke njegovih burnih faza života i neprikosnovene vladavine u Sovjetskom Savezu od 1923. do 1953. godine.
Prvi deo posvećen je njegovom detinjstvu i školovanju u verskoj školi u Goriju pa u Tbilisiju, potom njegov uspon u državnoj i partijskoj hijerahiji do samog vrha i dolaska u Kremlj, ratni i poratni dani... Poslednji ekponat je Staljinova posmrtna maska. Na kraju postavke su predmeti koje je Staljin dobio od državnika iz celog sveta: tanjiri, srebrne i kristalne posude, vaze sa njegovim likom, lule...
U muzeju su nalazi veliki broj fotografija - iz mladosti, progonstva u Sibir, uloge u Oktobarskoj revoluciji, Otadžbinskom ratu, slike sa narodom, decom, generalima i vojnicima, koelga iz partije, čuvena fotografija sa Ruzveltom i Čerčilom kao i sa i ostalim poznatim državnicima, sa vojnih parada, ali i ostarelom majkom. Izložene su i njegove stvari - uniforma, sablja, lule i kutija hercegovačkog duvana.
Posetioci mogu da vide i njegovu bundu i čizme, cigarete koje je pušio, biste, ali i razne dokumente...
Ceo život ovog moćnog čoveka koji je obeležio 20. vek, ne samo u SSSR-u neko i u celom svetu stao je u ovaj kompleks: ostaju iza nas uspomene, za nekog lepe, za nekog teške i gorke...Ali kao i uvek, sud istorije daje poslednju reč.