Dvanaestodnevni rat i Trampova spoljna politika
I dalje nije u potpunosti jasno koja je razmera štete nanete iranskom nuklearnom programu: Iran tvrdi da Izrael i Amerika nisu postigli ništa, dok se u Vašingtonu i Tel Avivu slavi. Dodatnu konfuziju unosi i neslaganje u vezi s procenama u SAD: obaveštajci tvrde da je iranski nuklearni program vraćen nekoliko meseci unazad, dok Bela kuća kaže da je u potpunosti uništen.
Centralni zahtev Izraela i Sjedinjenih Država ostaje jasan - Iran ne sme da ima obogaćeni uranijum. Umesto toga, Trampova administracija predlaže alternativu: civilni nuklearni program bez kapaciteta za obogaćivanje, sličan modelu koji koriste Ujedinjeni Arapski Emirati.
Prema informacijama koje prenose američki mediji iz više diplomatskih izvora, razmatra se više opcija, uključujući paket koji podrazumeva između 20 i 30 milijardi dolara za razvoj iranskog civilnog nuklearnog programa bez kapaciteta za naoružanje. Trampov izaslanik Stiv Vitkof održao je tajni sastanak s partnerima s Bliskog istoka u Beloj kući, gde je iznet predlog da arapske države finansiraju ovaj projekat, dok Vašington ne bi direktno ulagao sredstva, već bi preuzeo ulogu koordinatora.
Kao opcija se spominje i potencijalno ukidanje dela sankcija i omogućavanje Iranu pristup do šest milijardi dolara zamrznutih sredstava u bankama širom sveta. Jedna od ideja je da američki saveznici plate obnovu najvećeg nuklearnog postrojenja Fordo, pod uslovom da novi objekat ne bude namenjen za obogaćivanje uranijuma.
Iran zasad odbacuje ideju o povratku za pregovarački sto. Iranski ministar spoljnih poslova izjavio je za državnu televiziju da „nema dogovora, nema aranžmana i nema razgovora“ sa SAD, a da će Iran preduzeti konkretnije korake nakon što budu utvrđene razmere štete napada. Ipak, istovremeno, više izvora potvrđuje da su kontakti sa iranskom stranom obnavljani iza zatvorenih vrata, čak i tokom najintenzivnijih vojnih udara.
Na skorašnjoj konferenciji za medije Donald Tramp je rekao da nema dileme da bi naredio novi napad ukoliko se utvrdi da Iran pokušava da obogati uranijum u zabrinjavajućim količinama. Takođe, američki predsednik je potvrdio da je bio spreman da Iranu ponudi podizanje sankcija, ali tvrdi da se predomislio nakon što je ajatolah Hamnei proglasio pobedu u sukobu sa Iranom i SAD. To ne znači da od ranije pomenutih predloga nema ništa, već pokazuje da Tramp ne odstupa od svog pregovaračkog stila bez obzira na visinu uloga.
Ako se neki od Trampovih najkontroverznijih komentara i predloga vezanih za spoljnu politiku posmatraju samostalno, teško je pronaći mnogo smisla, ali kad se uzme u obzir da Tramp vodi američku diplomatiju kao ambiciozni, agresivni njujorški biznismen, situacija postaje malo jasnija. Jedan od Trampovih najvećih kvaliteta koji demonstrira od prvih preduzetničkih poduhvata jeste lični marketing i to je nezaobilazni faktor u spoljnoj politici američkog predsednika, što je ajatolah trebalo da ima na umu pre nego što je proglasio pobedu i naglasio da se nikada neće predati Americi.
Trampovi kritičari smatraju da je iz sličnog razloga naredio da se Amerika 2018. godine povuče iz međunarodnog sporazuma sa Iranom o nuklearnom oružju kojem je kumovao Barak Obama. Ipak, Tramp je to pre svega uradio jer sporazum ne sprečava Iran da postane pretnja američkoj bezbednosti na duže staze.
Tako se i vraćamo na uzrok ovog sukoba - želju islamističkog režima u Iranu da postane nuklearna sila. U pitanju je država koja već godinama podržava terorističke organizacije poput Hamasa i Hezbolaha, ali i brojne paravojne formacije u Jemenu, Siriji i Iraku. Na kraju, ne treba zaboraviti ni da je Iran jedina država na svetu koja aktivno radi na uništenju Izraela.
Očigledno je da na američkoj strani postoji interesovanje za dugotrajan dogovor sa Iranom, ali na kraju dana sve zavisi od spremnosti Irana da radi u interesu svojih građana, a ne jedne od najekstremnijih državnih ideologija na svetu.