Kad glumim, dajem glas onima koji ćute: Tamara Šustić o uspešnoj pozorišnoj sezoni, seriji "Tunel" i Bašta festu
Na velika vrata u svet televizije i filma Tamara Šustić ušla je pre nekoliko godina u popularnoj seriji "Preživeti Beograd". Usledile su posle zanimljive uloge u seriji "Grupa", u filmovima "Džem od kavijara" i "Toma", kao i uloga u seriji "Tunel", čiji se nastavak trenutno snima. U intervjuu za TV Ekran talentovana novosadska glumica se priseća svojih početka i otkriva što je za nju značajan i rad u pozorištu.
Leto je obično glumcima radno. Znate li kakvo će biti vaše?
- Leto ću provesti na snimanju druge sezone serije "Tunel". Cela ekipa iza i ispred kamere je sjajna i s njima mogu da delim svoje glumačke probleme i radosti.
Šta nam donosi druga sezona?
- Donosi nove paralelne radnje. Pored Petra Ristovskog, radićemo s dvojicom novih reditelja Milošem Avramovićem i Nemanjom Ćipranićem. Oni će u seriju uneti neke nove boje. Scenario je kompleksniji nego u prvoj sezoni i po meni dinamičniji. Međutim, suština je ostala ista i svodi se na čoveka, na njegov problem sa okruženjem, sa emocijama i na kraju priča se svodi na psihologiju malog i velikog čoveka. Podela je divna, okružena sam kolegama na koje mogu da se oslonim glumački i privatno.
Da li ste zadovoljni pozorišnom sezonom koja je iza vas?
- Iza mene su sjajne predstave "Svetlosti velegrada" Nikite Milivojevića i "Svaka ptica svome jatu" Dina Mustafića, koje se igraju u Beogradskom dramskog pozorištu. Prva predstava je nešto potpuno drugačije na našem beogradskom repertoaru, a radeći "Svaku ptica svom jatu" otvorio mi se potpuno novi svet uz pisca kao što je Važdi Muavad. Dino je veliki čovek, profesor i reditelj i mislim da se to oseća u našoj predstavi. Radost mi je da dolazim da igram taj komad i da se vratim velikom piscu i divnim kolegama. Priča komada se tiče svih ljudi na Balkanu i u Evropi.
Neke od uloga Tamare Šustić
Učestvujete i na Bašta fest. Možete li da nam predstavite film "Satkani"?
- Radnja filma Miloša Živanovića smeštena je u blisku budućnost, ali korespondira sa našim današnjim okruženjem. Govori o ljubavi i slobodi koja pokušava da opstane u društvu koje nije empatično jer egzistira na nekim pogrešnim vrednostima... Reditelj je sam napisao scenario i ušao je u neki neobičan žanr. Kada sam prvi put pročitala scenario, uzela me je neobičnost teksta. Pristala sam da radim jer je studentski film u pitanju i htela sam da vidim kako će te energije uticati na mene. Cela ekipa je bila divna! Neverovatno iskustvo! Miloš Živanović je mene pronašao, a onda radeći sa njim, ja sam njega otkrila i na kraju sam mu rekla: "Molim te, Miloše, nastavi da pišeš i radiš zato što to što imaš u sebi jako je vredno. Imam utisak da neguješ crni talas koji je kod nas već odavno iščezao. Uvek ću se obradovati da mi telefon zazvoni i da vidim tvoje ime na ekranu."
Kako ste se zaljubili u glumu?
- Gluma je još od detinjstva bila beg u neki moj svet. Strašno volim i tišinu. Još kao dete dosta vremena provodila sam igrajući se i smišljajući svoje predstave u glavi. Mislim da je sve krenulo u vrtiću jer smo se tamo igrali tako što smo jedni drugima dodeljivali uloge i tada je sve počelo. I sada je gluma moj beg u lepši svet.
Kako pamtite sam prijemni ispit na Akademiju?
- Kao dane koje ću pamtiti do kraja života. Jasna Đuričić je te godine primala klasu i ja sam nakon završene srednje škole odlučila da izađem na prijemni ispit. Gledala sam njene predstave i pre upisa na akademiju i ona je bila jedina umetnica koja je u meni proizvodila katarzu nakon svake odgledane predstave. Još kao mala bila sam zaljubljena u njen talenat i posvećenost u poslu. Kada sam upisala glumu, započela sam novo poglavlje u svom životu.
Koji njen savet i danas primenjujete?
- Hvala joj što me je naučila da sve što uradim u životu, radim do kraja, kao da mi je poslednje. Kada čovek to osvesti, sve dobija neku vrednost.
Prvu veću ulogu ste imali u seriji "Preživeti Beograd". U kakvom sećanju vam je ostalo to snimanje i počeci na filmu i televiziji?
- Uloga Nevene mi je otvorila vrata u filmskoj industriji. Ceo rad je bio značajan, posebno pred kamerama. Međutim, sada da imam priliku da ponovo radim isti projekat, sve bih radila drugačije.
Da li je lakše igrati glavnu ili epizodnu ulogu? Imate obe vrste iskustva..
- Naša profesorka Jasna Đuričić učila nas je da nema male i velike uloge, već postoji samo mali i veliki glumac. Mudar glumac će i u maloj ulozi naći meso i ispričati neku priču. Velike uloge, same po sebi, daju ti razvojni put i zamah i kako ćeš da izgradiš tog čoveka od početka do kraja. Kod epizode ti moraš da uradiš sve s merom i pametno da osmisliš svaki momenat.
Šta je za vas gluma?
- Gluma je za mene radost, i to je svet u koji mogu da pobegnem. Naravno, i velika ljubav i moja suština. I radost i tuga, rast i pad. Istraživanje po ljudskim dušama. Odgovornost. Dati glas onima koji ćute kroz uloge koje igram, osvetljavati tuđi bol, tugu i transformaciju.
Kakvi su vam dalji planovi?
- Gledam da se pobrinem o svom danas, a sutra će se pobrinuti za sebe.