Roditelji se u Srbiji sve više odlučuju za četvrto dete, a za prvo žene čekaju skoro do 30. godine! Ovo su najnoviji podaci, jedna stvar je zabrinjavajuća
U Srbiji je prošle godine više porodica dobilo četvrto dete nego u 2023, ali smanjen je broj prvorođenih, drugorođenih i trećerođenih mališana. Žene rađaju sve kasnije i za prvo dete se odlučuju na samom kraju treće decenije života.
Republički zavod za statistiku objavio je da je minule godine rođeno ukupno 60.845 beba, dok je preminulo 98.230 ljudi. Izveštaj pokazuje da Srbija beleži negativan prirodni priraštaj od čak 37.385 stanovnika. Broj živorođenih je manji za 207, dok je umrlih viši za 1.149 ljudi u odnosu na prethodnu godinu. Ukupan broj stanovnika je procenjen na 6.586.476 i od 2015. je smanjen za čak 437.205. Beogradski region ima najmanji prirodni priraštaj od - 2,5 promila, na jugu i istoku zemlje na svakih 1.000 stanovnika broj umrlih premašuje broj rođenih za čak 8,1 osobu. Šest opština i gradova (za dve manje nego u 2023) beleži pozitivan prirodni priraštaj, pa su tu Tutin, Novi Pazar, Sjenica, Zvezdara, Novi Sad i niški Pantelej.
Izveštaj RZS pokazuje da žene najčešće rađaju od 30. do 34. godine, dok je prosečna starost pri donošenju na svet prvog deteta 29,1 godina. Zanimljivo je da je u gradskim sredinama taj prosek čak 31,3 godine, dok je u ostalim naseljima 28,9 godina. Poređenja radi, u prethodnim decenijama te brojke su bile dosta niže, pa su u nekim sredinama žene rađale već sa 20 godina. U Šumadiji, zapadnoj Srbiji i Vojvodini žene rađaju nešto više dece nego one u Beogradu i južnoj i istočnoj Srbiji.
- Prema redu rođenja, u Srbiji se u 2024. u odnosu na prethodnu godinu smanjio broj prvorođene dece za 235, drugorođene za 165, trećerođene za 22, dok je broj četvrtorođene porastao za 67, a petorođene dece i više - za 145 - saopštio je RZS.
Demograf Petar Vasić smatra da to nije dobar trend jer se viši redovi rođenja koncentrišu u maloj populaciji.
- Da bi se ta situacija poboljšala i prelila na ovaj najveći deo porodica, koje čine od 75 do 80 odsto, mora se revidirati sistem finansijske podrške rađanju i ne smemo staviti težište na četvrto i peto dete - kazao je Vasić.
Psihoterapeut Marija Milenković kaže da su glavni razlozi za sve kasnije rađanje prvog deteta napredak medicine, ali i ekonomska kriza i vreme kada i žena mora da privređuje, a ne samo muškarac.
- Sve češće rođenje četvrtog pa i petog deteta znači da su te porodice odagnale strah i shvatile da, gde ima za troje, biće i za četvoro. Kod mladih postoji taj početnički strah da li ćemo uspeti na svim poljima. Plaše nas neuspelim brakovima, nameće se egoistični pristup, koji nalaže samo brigu o sebi. Zaboravljamo da smo socijalna bića i da nam treba drugo rame. Zbog poremećaja empatije došli smo do toga da imamo puno ljudi koji se ne odlučuju za brak. Postalo je normalno rađati u četrdesetim i sve to nam ne ide naruku - ističe Milenkovićeva, naglašavajući da takođe sve više parova ima problema sa začećem i iznošenjem trudnoće.
Ministarka: Uveli smo niz podsticajnih mera, dajemo najveći roditeljski dodatak u ovom delu Evrope
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević kaže za Kurir da je država svesna problema pada broja stanovnika, demografskog starenja i slabog nataliteta. Podseća da ove negativne tendencije nisu svojstvene samo Srbiji već se gotovo čitava planeta bori sa ovim izazovima, naročito razvijenije zemlje.
- Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju uvelo je niz podsticajnih mera da bi se stalo na put beloj kugi i zaustavio ovaj poguban trend. Srbija trenutno ima najveći roditeljski dodatak u ovom delu Evropi, koji iznosi od 500.000 dinara za prvo dete, pa do više od dva miliona za treće i više od tri miliona dinara za četvrto dete, a tu je i jednokratna pomoć za drugo i treće dete u iznosu od 135.000 dinara, kao i paušal za opremu za novorođenče. Znamo i da je za zasnivanje porodice važan krov nad glavom, pa izdvajamo i do 20.000 evra za mlade majke za kupovinu nekretnine ili izgradnju kuće. Nedavno smo i izmenili uredbu, tako da smo omogućili i da se subvencija kombinuje sa povoljnim kreditima za mlade - navodi ministarka:
- Pomažemo i lokalnim samoupravama. Inicirali smo osnivanje Saveta za porodicu i demografiju u opštinama i gradovima, koje bi se bavilo svim ovim pitanjima. Takođe, na osnovu javnog poziva sufinansiramo mere populacione politike u lokalnim samoupravama. Ove godine smo sa više od 390 miliona dinara podržali 72 jedinice lokalne samouprave za projekte poput izgradnje igrališta, renoviranja škola, vrtića, finansiranja besplatnih udžbenika, prevoza za decu... Ministarstvo je i upravljač nedavno osnovanog Alimentacionog fonda, koji pruža finansijsku sigurnost deci čiji roditelji ne izmiruju obavezu izdržavanja. Uskoro ćemo osnovati Nacionalni savet za porodicu i demografiju i krećemo sistemski u borbu kroz izradu strateškog dokumenta u ovoj oblasti.