STRATEŠKI TOKOVI Geopolitika telefona
Prošle nedelje su se na samim svetskim strateškim vrhovima okrenuli telefoni, jer su ponovo na vezi bili Tramp i Putin, što nije baš i neka novost, jer im je ovo već šesti put da divane preko žice ove godine, no prava i realna novost je što su prošle nedelje telefone okrenuli Putin i Makron, koji ne samo da se nisu, makar kada je o zvaničnim telefonskim razgovorima reč, čuli od 11. septembra 2022. godine već su u međuvremenu i kritikovali akcije jedan drugoga u ratu u Ukrajini. To što su se čuli Makron i Putin je lepa vest, iako od nje ne treba očekivati bog zna šta što se tiče rezultata na samom terenu i među prašinarima koji će nastaviti da gule ono što im već vrhovne komande kažu da gule, ali ipak nije beznačajna stvar.
Na to da Putin i Makron okrenu telefone je uticalo pre svega sve ono što smo videli u takozvanom dvanaestodnevnom ratu između Izraela i Irana, kada je Evropa, a čiji je Makron trenutno najiskusniji i najtalentovaniji lider, zaključila da je vrag odneo šalu. Pobočni razlog je poseta nemačkog kancelara Merca Vašingtonu koji je tamo uživo zaseo s Trampom, bivajući u nuždi da nakon tog sastanka odmah s Makronom podeli utiske i da kao dominantni evropski strateški dvojac odrede šta im je činiti u sve otkačenijem svetu da evropskoj staroj dami sačuvaju stabilnost. Iz svega toga je prirodno proizašlo da se mora okrenuti Putin, koji mnogo toga zna o razvoju situacije na Bliskom istoku, da ne pominjemo Ukrajinu, čijim ratom on direktno komanduje. Dakle, Evropa je shvatila da nema taj luksuz da je preskaču u važnim strateškim proračunima i da svi drugi budu međusobno u boljim odnosima nego što je ona s njima i ko bi se onda aktivirao nego Makron, to jest Francuska, kojoj je uvek bolje stajala uloga bastiona diplomatije, nego ratne mašine, usled čega su i danas glavni diplomatski izrazi francuski.
E sada, jedna je stvar telefonski pričati s nekim, makar i na najvišem nivou i preko zaštićene linije, ali je druga stvar videti se s nekim uživo da srca ne bi bila baš suviše daleko, te je problem aktuelnog svetskog trenutka što ne postoje uslovi da Makron i Putin, odnosno Tramp i Putin, odnosno Istok i Zapad, do daljeg direktno zasednu na najvišem nivou, a bez čega nema relaksacije nikad napetije svetske strateške situacije. A opet fali i ljudi kao počivši dr Kisindžer, koji su u svako vreme mogli da odlete bilo gde i vide se s bilo kim, usled čega je nastao i izraz šatl diplomatija, koji znači - sednem u avion i direktno se vidimo i pričamo, jer znamo da telefon ima svoja ograničenja.
Ova geopolitika telefona može doduše da reši neka mala i srednja logistička pitanja, pa čak i da radi na pripremi direktnog susreta vazda stisnutih svetskih geopolitičkih igrača, ali ne može ništa veće da završi jer je to moguće samo kada se razviju direktno karte i uzme flomaster. No, dobro je i da se ovi svetski geopolitiki igrači i čuju preko žice, jer kod njih, kao i kod vaskolikih dilbera koji bi da ljubuju, a ne da ratuju, to znači da ipak ima potencijala i za više od pukog telefoniranja.