MONBLAN - KAMENI DIV! Simbol ljudske hrabrosti, radoznalosti i istrajnosti - nebeska katedrala od leda (FOTO)
Gde se nebo stapa sa snegom, gde vazduh postaje redak, a horizont obuhvata pola kontinenta, stoji Monblan. Sa 4.805 metara (precizna merenja variraju zbog snežnog pokrivača, ali simbolično je oko 4.800 metara) on je neprikosnoveni „krov Evrope”. On nije samo geografski punkt, on je kameni div ispunjen dramom, herojskim osvajanjima i neumoljivom ljudskom željom za dosezanjem visina.
Monblan je više od gomile stena i leda. On je simbol ljudske hrabrosti, radoznalosti i istrajnosti. Njegovo osvajanje 1786. pokrenulo je novu disciplinu - alpinizam. Njegove brojke - od impresivne visine do mračne statistike o smrtnosti - govore o neodoljivoj privlačnosti i surovim opasnostima.
Prvo osvajanje
Njegov masiv prostire se na granici Francuske (Haute-Savoie) i Italije (Valle d’Aosta), što ga čini zajedničkim prirodnim blagom i izvorom čestih diplomatskih trvenja. Čitav masiv se prostire na više od 400 kvadratnih kilometara, predvodeći impozantan lanac od čak 11 vrhova iznad 4.000 metara. Ali Monblan je uvek bio glavna meta osvajanja. Njegovi lednici, poput čuvenog „Mer de Glace” (More leda) - najvećeg u Francuskoj, dužine preko sedam kilometara - veličanstveni su, ali i brižljivo praćeni barometri klimatskih promena koji se godišnje povlače za alarmantnih nekoliko metara.
Monblan nije osvojen u srednjem veku. Njegova visina i opasnosti činile su ga nedostupnim sve do 18. veka. Tek 8. avgusta 1786. godine je zabeležena istorijska tačka. Lekar Mišel Gabrijel Pakar i tragač za kristalima Žak Balma konačno su prvi stigli do vrha. Ovo nije bila tek avantura; bio je to čin ogromne hrabrosti, fizičke izdržljivosti i naučne radoznalosti (Pakar je vršio merenja). Njihovo osvajanje smatra se „rođendanom modernog alpinizma”. Sledeće godine Oras-Benedikt de Sosir, bogati ženevski naučnik koji je ponudio nagradu za prvi uspon, i sam se popeo, postavši prvi „turista” na vrhu, i detaljno ga istražio. Time je započeta fascinacija koja traje i danas.
Više od 20.000 ljudi godišnje pokuša da osvoji Monblan. Tokom sezone penjanja (jun-septembar) na najpopularnijim rutama, kao što je Gute, može biti doslovno gužva. Ovo stvara dodatne opasnosti - pad kamenja izazvan penjačima iznad, dugotrajna čekanja koja povećavaju izloženost lošem vremenu i rizik od hipotermije. Prosečno oko 100 ljudi godišnje izgubi život pokušavajući da osvoji Monblan ili penjući se po masivu. Samo na francuskoj strani u 2022. godini zabeleženo je 25 smrtnih slučajeva. Ove brojke su surov podsetnik na neumoljivost prirode.
Ispod minus 30 stepeni
Temperature na samom vrhu leti retko prelaze minus 10 stepeni Celzijusa, a uz vetar osećaj može biti da je ispod minus 30. Oluje mogu nastati iznenada, a vidljivost da padne na svega nekoliko metara. „Visinska bolest” je realna i česta pretnja već iznad 3.500 metara.
Standardni uspon (npr. ruta Gute) traje dva dana (uz noćenje u planinarskom domu, često Refugija Gute na 3.835 m). Sam finalni uspon na vrh obično kreće u ponoć kako bi se stiglo na vrh pre podneva, pre nego što sunce omekša sneg i poveća opasnost od lavina ili padova.
Gubitak leda
Gužve na rutama, naročito leti, predstavljaju veliki problem. Ne samo da dramatično povećavaju rizik od nesreća (kamenje koje otkine penjač iznad) već dovode i do ozbiljnih ekoloških problema - ljudskog otpada, erozija staza, uništavanja flore i faune. Lokalne vlasti uvode mere (ograničenje broja noćenja u domovima, obavezne rezervacije, edukacija), ali pritisak je ogroman. Topljenje večnog leda (permafrosta) destabilizuje stene, dramatično povećavajući opasnost od odrona i klizišta. Lednici se ubrzano povlače, menjajući izgled klasičnih ruta i povećavajući izloženost pukotinama. Mer de Glas je izgubio zapanjujuće količine leda u poslednjim decenijama, što se jasno vidi iz turističkog vozića koji vodi do njega.
Iako vodiči pružaju neprocenjivu uslugu i sigurnost, postoji zabrinutost zbog velikog broja ljudi željnih osvajanja vrhova. To može dovesti do toga da nedovoljno spremni penjači, oslanjajući se isključivo na vodiče, potcenjuju opasnost, a sama suština alpinističkog iskustva gubi na autentičnosti.
I dok se penjači i dalje bore s njegovim stenama, ledom i retkim vazduhom, Monblan ostaje večni, ali krhki svedok snage prirode i neiscrpne ljudske težnje da dosegne nebo. On nije samo „krov Evrope”, već i jedna od njenih najdubljih i najdramatičnijih priča, ispisana ledom, snegom i neumornim ljudskim duhom. Planina koja i danas, posle više od dva veka osvajanja, zahteva apsolutno poštovanje.
TRIJUMF HRABROSTI
Prva srpska ekspedicija 1939.
U leto 1939. godine, na samom pragu Drugog svetskog rata, petorica srpskih alpinista u lanenim jaknama i vojničkim čizmama postali su prvi jugoslovenski osvajači Monblana. Ekspediciju su činili Božidar Prodanović (vođa ekspedicije), Miodrag Jovanović (ključni tehnički strateg), Mihajlo Dikić, Zoran Milojević i Dragutin Švonja.
Do tada su se samo pojedinci iz regiona penjali na alpske vrhove, ali ovo je bila prva službena ekspedicija pod okriljem Planinarskog saveza. Koristili su klasičnu rutu preko Grands Muletsa, koja je tada bila znatno teža nego danas. Zastava Kraljevine Jugoslavije na vrhu postala je simbol nacionalnog ponosa u turbulentno vreme. Ekspedicija je trajala 17 dana i koštala je 3.500 dinara (ekvivalent šest plata u to vreme). Jedini sačuvani kramponi iz ekspedicije danas vrede više od 5.000 evra kao kolekcionarski predmet.
KNJIŽEVNI FENOMEN
Monblan i Frankenštajn
Monblan i Frankenštajn, čuveni književni lik, na prvi pogled nemaju mnogo toga zajedničkog. Međutim, upravo su se na obroncima ove planine odigrali događaji koji su inspirisali Meri Šeli da napiše svoju priču - „Frankenštajn ili moderni Prometej”.
Leto 1816. bilo je izuzetno hladno zbog vulkanske erupcije u Indoneziji, što je nateralo grupu pisaca, uključujući Šeli i lorda Bajrona, da provode dane u blizini Ženeve, pričajući strašne priče. Monblan, koji se video iz njihovog doma, postao je kulisa za razgovore o prirodi, nauci i granicama ljudskog znanja - temama koje su kasnije odjeknule u Šelinoj knjizi.
Danas, Monblan privlači avanturiste, dok Frankenštajn ostaje simbol etičkih dilema nauke. Njihova povezanost podseća nas na moć prirode da inspiriše umetnost - i na trajnu snagu jedne letnje priče koja je postala besmrtna.
Evo jednog značajnog citata iz „Frankenštajna” Meri Šeli koji direktno pominje Monblan i istovremeno odslikava odnos između prirode i Frankenštajnovog stvorenja, odnosno teme ljudskog hira prema bogolikoj moći:
Šeli u svom romanu opisuje kako Viktor Frankenštajn putuje kroz dolinu Arve u švajcarskim Alpima, gde se suočava s veličanstvenošću Monblana. Priroda mu nudi privremeno utočište od griže savesti zbog njegovog čudovišta, ali istovremeno ga podseća na svemoćne sile (poput onih koje je on pokušao da ukroti stvaranjem života). Monblan postaje simbol prirodnog sveta koji nadmašuje ljudsku oholost - kontrast prema Viktorovom uništavajućem eksperimentu:
„Monblan, uzvišeni i veličanstveni, uzdizao se iznad okolnih iglica-planina, a njegova ogromna kupola nadvisivala je dolinu... Teret na mom duhu osetno je olakšan dok sam zarivao dublje u klisuru Arve. Nepregledne planine i litice koje su visile nada mnom sa svih strana - huk reke koja je besnela među stenama i šum vodopada svuda okolo - govorili su o moći jednako silnoj kao Svemogućost. I prestao sam da se bojim, ili da se pokorim bilo kom biću manje svemoćnom od Onog koje je stvorilo i vladalo elementima.”
PRVA ŽENA KOJA JE OSVOJILA MONBLAN
Meri Paradi - simbol
borbe za jednakost
Meri Paradi je ispisala istoriju postavši prva žena koja je osvojila najviši vrh Evrope. Njen uspeh nije bio samo sportsko dostignuće, već i simbol ženske hrabrosti i upornosti u doba kada su takvi podvizi smatrani isključivo muškim domenom.
Meri, rođena 1778. u Šamoniju, bila je lokalna služavka i vlasnica male kafane. Kada je 14. jula 1808. krenula u uspon s grupom alpinista predvođenih poznatim vodičem Žakom Balmom, niko nije očekivao da će uspeti. Uspon je tada bio ekstremno težak - bez moderne opreme, sa osnovnim alpinističkim tehnikama i u dugim, neprikladnim haljinama.
Prema svedočenjima, Meri je bila toliko iscrpljena tokom penjanja da su je vodiči morali nositi na leđima. Ipak, uprkos mučnini, strahu i visinskoj bolesti, odbila je da odustane. Konačno, posle više od 13 sati napora, stigla je do vrha, gde je, kako je kasnije pričala, „plakala od sreće i umora”.
Njen podvig izazvao je podeljene reakcije. Dok su je neki slavili kao heroinu, drugi su sumnjali u istinitost njenog uspona ili je kritikovali zbog „nenamernog” osvajanja vrha (zbog toga što je nošena). Bez obzira na polemike, Meri Paradi je dokazala da su i žene sposobne za velike alpinističke podvige.
Tek 30 godina kasnije, 1838, druga žena Enrijet d’Anževil namerno će se popeti na Monblan, ali Meri Paradi će zauvek ostati prva. Njeno ime danas nose ulice u Šamoniju, a njena priča inspirisala je generacije žena da izađu iz okvira društvenih ograničenja.
Meri Paradi nije bila profesionalni alpinista, ali je njen uspon postao simbol borbe za jednakost. Kako je rekla u jednom od retkih intervjua: „Nisam znala da činim nešto nemoguće dok nisam probala.”
Ivan Čorbić