Milošu (16) lekari usitnili kožu i pretvorili je u sprej, koji su prskali na otvorene rane: Srbija se digla na noge da spasi dečaka, a evo gde je on sada
Miloša je udarila struja od 25.000 volti, opečeno mu je 92% kože, imao je više od 20 operacija, sijaset komplikacija, preživeo je što ni pet odsto dece na svetu ne uspe i sada je iz Tiršove, gde je spasen i održan u životu tokom dugih 14 meseci lavovske borbe, otišao put Nemačke za konačni spas! Lekari u Tiršovoj su prvi put u Srbiji veštačku kožu primenili upravo na Milošu, koji je bio i jedan od prvih pacijenata u Evropi i svetu kome su usitnili kožu i pretvorili je u sprej, koji su potom prskali na otvorene rane. Dalje moraju kolege u Hamburgu.
- Uvek sam kao najstrašniji scenario zamišljala to kad se ljudima pojavi policija na vratima i saopšti im strašnu vest. A onda sam i sama doživela da mi se pojavi policija na vratima - kaže za Kurir Neda Bujišić iz Užica, koju je maja prošle godine zadesilo ono što se ni neprijatelju ne bi poželelo, kako to narod kaže.
Njen Miloš od tada 15 leta popeo se na vagon u njihovom Užicu. Selfi je tinejdžeru bio najvažniji. Nije bio svestan šta mu preti. I šta mu se naposletku desilo - udarilo ga je 25.000 volti struje dok je jurio najbolji kadar. Koma. Al' bar je bio živ. I pravac Tiršova.
- Kod nas dolazi u dosta lošem stanju, sa opekotinama na 92% tela. Najpre smo morali da ga stabilizujemo i izvučemo iz stanja šoka. Potom kreće serija operacija kojima smo uklanjali mrtvo tkivo i u početku pokrivali transplantatima od oca i rodbine.Potom smo počeli da primenjujemo i veštačku kožu - novosorb, koja je tada prvi put upotrebljena u Srbiji - priča za Kurir asist. dr Branislav Trifunović, dečji i plastični hirurg.
Za to se, inače, digla cela Srbija, pa i Srbi na nekoliko kontinenata, da bi se skupilo 80.000 evra, a sve je dodatno komplikovalo što ta veštačka koža nije ni registrovana u Srbiji. Ipak, uspeli su. Međutim, veštačka koža nije ni izbliza bila dovoljna.
- Miloš je i prvi naš pacijent kod koga je urađena transplantacija tako što se njegova koža usitnjavala do nivoa ćelija i potom su transplantati tog tipa pretvarani u sprej koji je nanošen na ozleđene površine. To je jedna od prvih takvih transplantacija u Evropi i u svetu - ističe dr Trifunović.
Svakodnevno je, svih ovih 14 meseci, Miloš previjan u anesteziji. I komplikacije su sastavni deo ove borbe za život.
- Nažalost, dolazilo je do infekcija, koje su dovodile do propadanja transplantata u nekim delovima. A mi više nemamo površina na Miloševoj koži s kojih možemo da uzmemo kožne transplantate, pa smo se dogovorili s centrom u Nemačkoj da ga tamo prebacimo. Oni imaju mikrografting tehniku - uzeće Miloševu kožu s male površine i transplantirati na mnogo veće površine - navodi dr Trifunović.
Koža koja se uzima od drugih ljudi, objašnjava doktor, nije trajno, već privremeno rešenje.
- Ona privremeno zaraste s kožom na domaćinu (primaocu), ali potom dolazi do odbacivanja tog transplantata za tri-četiri nedelje zbog autoimunološke reakcije. Poenta transplantacije kože donora je da se pokriju opečene površine koje su potpuno otvorene rane dok se pacijent ne stabilizuje i ne uvede u stanje da može da primi svoje transplantate, sa zdravog na bolesni deo. Kada smo Miloša pokrili transplantatima drugih ljudi i veštačkom kožom, neki delovi kože su mu već bili zarasli i onda smo ih iskoristili kao transplantate da ih prebacujemo na druge delove tela - navodi plastični hirurg i ističe:
- To što je Miloš živ zaista je podvig, jer je u celom svetu nivo preživljavanja dece koja su opečena više od 80 odsto svega pet odsto.
Nažalost, koža nije jedini problem. Strujni udar oštećuje ceo organizam, a borba za život duža od godinu dana nosi svašta sa sobom. I mimo svega, Miloš, kome je bar lice očuvano, sjajno se drži.
- Iznenađenje je i za doktore kako se psihički drži, sa svim što je prošao i s tolikim brojem operacija. Nedavno je imao i operaciju pluća. Prezadovoljni smo ljudima, lekarima, sestrama u Tiršovoj, šta su uspeli da urade za Miloša. Uz njihovu pomoć i našu snagu, jer roditelj mora biti hrabar, izgurati sve, a stvarno smo se lavovski borili, zaista smo prešli veliki put. Sada moramo dalje. Ne znamo šta nas čeka, ne možemo davati nikakve prognoze - ističe majka.
Neda i Saša bili su danas uz svog Miloša kada je avionom Vlade odleteo put Hamburga u specijalizovani centar za opekotine, gde će Miloš o trošku RFZO nastaviti lečenje.
- Zasad su odobrena tri meseca u Hamburgu, ali još ne znamo koliko će zaista biti potrebno...
Sad Bujišići vode nove bitke u Hamburgu, a njihovo Užice, njihova Tiršova i cela Srbija navijaju za Miloša!