"PORED SANDUKA SMO NAŠLI KAPLJICE KRVI, KAO DA JE PLAKALA ZA NJIM" Borisa (18) i njegovu devojku (17) ubio bahati vozač - emotivna ispovest oca mladića
Njihova ljubav bila je božanska. Odlučili su tog 18. oktobra 2022. godine da odu u jedno etno selo nedaleko od Novog Sada. Boris Majorski i Dejana Neralić tada su seli na skuter a na njih je, na pola puta do etnosela, vozilo marke Mercedes, naleteo 83-godišnji muškarac. I jedno i drugo nastradali su u ovoj saobraćajnoj nesreći. 83-godišnji vozač osuđen je na kaznu zatvora od dve i po godine, koja bi prema rečima tužioca mogla da bude preinačena i na 20 meseci. Dva mlada života su zauvek izgubljena, dve porodice su zauvek zavijene u crno.
Gost emisije "Crna hronika" koja se emituje na Kurir televiziji, bio je Vladimir Majorski, otac 18-godišnjeg tinejdžera koji je nastradao u ovoj stravičnoj saobraćajnoj nesreći.
Život Vladimirove porodice i porodice nastradale Dejane staje tog 18. oktobra 2022. godine:
- Ja sam posle podne, posle radnih obaveza malo odmorio i predveče mi je zazvonio telefon negde oko 19 časova. Pozvao me je njegov drug i pitao da li sam se čuo sa Borisom. Pošto je bila neka saobraćajna nesreća, kod Inđije je, a motor je sličan kao Borisov. I ja u tom trenutku ništa nisam nagoveštavao. Okrenuo sam njegov broj telefona, telefon je zvonio, ali odgovora nije bilo. Par puta sam pokušavao da zovem, međutim bezuspešno. Posle toga sam počeo da na internetu pretražujem da li je neko nešto objavio. I jedan inđijski portal je objavio da je bila saobraćajna nesreća. Mislim da su napisali da je jedno lice na licu mesta preminulo, drugo lice da je prevezeno u bolnicu, ali ništa konkretno. Pozivam policijsku upravu u Indiji, da njih pitam, gde mi je načelnik pitao gde se nalazim i da li mogu da dođem do policijske stanice. Supruga i ja smo seli i otišli, međutim ja sam tada već znao o čemu se radi. Kad smo otišli tamo, uveo nas je u kancelariju i rekao nam je da je bila saobraćajna nesreća i da su, nažalost, oboje poginuli na licu mesta - kaže Majorski i dodaje:
- Dobili smo uredno poziv, otišli smo na to prvo suđenje. Izvršilac je stariji čovek, advokat je pored njega sedeo. Čovek nije pokušao da priđe nama, pretpostavljao je da smo mi ti. Niti je pokušao da priđe, niti je pokušao bilo kakav kontakt, niti očima, niti govorom, niti bilo čime. Suđenje je trajalo svega dva ročišta. Prvo to pripremno i završno i na trećem ročištu je bila izrečena presuda. U toku suđenja ja sam imao osećaj da se nama sudi. Nama, dve porodice koje su uništene, imao sam osećaj da se nama sudi.
Prema dokazima koji su predočeni na sudu, utvrđeno je da je vozač vozila marke Mercedes zadnji put bio na lekarskom pregledu 2003. godine.
- 50 godina je živeo u Nemačkoj u Hamburgu i tamo je 2003. godine dobio trajnu vozačku dozvolu a lekarsko uverenje po sopstvenom nahođenju, ali sam dobio informaciju da u Nemačkoj nije vozio. Zato što su, pretpostavljam, tamo rigorozne kazne, tamo kad bi ovako nešto napravio, sve bi otišlo. U iskazu je rekao da je pogledao ulevo, pogledao udesno, Boris je dolazio sa leve strane i onda je smatrao da nema više potrebe da gleda ponovo ulevo. On je krenuo polako i prosto motor je naišao i udario u njega. On je sa sigurnošću mogao da vidi taj motor.
Kada je Vladimir nakon prvog ročišta izašao iz sudnice i krenuo napolje, video je čoveka koji je odgovoran za smrt deteta i njegove devojke, kako ulazi u automobil.
- U polustojećem hodu, jedva ide, seda u vozilo i njegov advokat ga pita je li možeš da voziš, on na to odgovara mogu. Moj otac je tada njegovom advokatu rekao da mu ne dozvoljava da vozi jer bi mogao da ubije još nekog. Advokat mu na to odgovara "ništa se vi ne sekirajte". Međutim, kad se prvo ročište završilo, on tada ustaje, okreće se prema nama i želi da nam izjavi saučešće, ali tako da sudija gleda. To je bila predstava za sudiju, jer taj čin se njemu uzima kao olakšavajuća okolnost. Ono što me je sad šokiralo, 6. juna je podneo njegov advokat zahtev za pomilovanje preko sekretarijata predsednika Republike. Znači, ni godinu dana nije u zatvoru, on traži pomilovanje. U osnovnom sudu u Staroj Pazovi osuđen na 3 godine. Žalio se u Apelacionom sudu, opet sa onim pričama kako on nije osuđivan, i oni su mu sa 3 godine smanjili na 2,5. To dosta govori o tome da li se zaista kaje.
Vladimir i njegova supruga, zajedno sa Dejaninom porodicom, odlučuju da Borisa i Dejanu sahrane jedno pored drugog.
- Ja i supruga smo znali koliko su se deca volela i njena majka je to znala. Znači, to je bila jednostavno neka božanska ljubav, kao neka ljubav van svih ovih ovozemaljskih ljubavi, kao nešto posebno da je, ne mogu vam to rečima opisati. I celu noć smo ja i supruga razmišljali da bi voleli da budu deca sahranjena zajedno. Na kraju se uspostavilo da je njena porodica htela mene da zamoli da njih dvoje počivaju zajedno. Mislim da kada bi ih razdvojili, da bi napravili greh. Odlazimo sa dva bela kovčega i oni momci tamo koji rade pitaju me koga ćemo prvo, hoćemo nju ili njega. Rekao sam da ćemo prvo ćemo nju, i kako su oni nju stavljali u beli kovčeg, ja iza tog kovčega u onoj prostoriji, vidim na limenom hladnom stolu telo mog sina, obučenog u isto to odelo koje je imao na punoletstvu - kaže Majorski i dodaje:
- Njeno telo je tada dva sata ostalo kod njih u Golubincima. Mi smo njega dovezli kući, razdvojili smo ih i posle sam dobio informaciju da je par kapljica krvi ostalo, kao da je plakala za njim. Međutim, kada smo je stavili pored Borisa, ceo dan su bili jedan pored drugog, celu noć i sutra dan do podneva više niti njemu niti njoj ni jedna kapljica krvi nije izašla. Kad stanem pored prozora njegove sobe, pogledom se vidi spomenik njihov. Pošto stanujemo blizu groblja, tako da sa njegovog prozora se vidi njihov spomenik. A kad odem na groblje, dok sedim i gledam u njihove slike, onako pogledom udesno se vidi prozor njihove sobe.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs