Zbog ljubavi prema sportu i sudbine počeo sam da treniram i postao prvak! Tigar priča o odrastanju uz slavnog Gidru u Holivudu, uspesima i druženju sa svetskim
Miloš Stojanović Tigar odavno nam je poznat kao uspešan bokser jer je prvak u poluteškoj kategoriji. Ali, ne eksponata se toliko javno, pa osim što ga možemo gledati u ringu, prava je retkost videti ga u medijima.
Skroman je, ne voli da se hvali, a mogao bi jer ima čime.
Njegov otac je slavni jugoslovenski bokser Miodrag Stojanović Gidra, svetski rekorder u trbušnjacima - 29.449 trbušnjaka za 24 sata, a uradio je i 50 sklekova na stamku za deset sekundi.
Na početku razgovora objasnio nam je kako je zavoleo boks.
- U sportu sam ceo žvot. Od malena trenirao sam tenis u Americi i takmičio se kao junior aktivno. Osvojio mnogo medalja i pehara . Kada sam prestao sa tenisom, prešao sam na organizacije ultimate fight turnira (MMA), organizovao sam dosta turnira u Srbiji i Crnoj Gori i pravio memorijal u čast mog oca Gidre. Ukupno sam organizovao 25 turnira i promovisao taj sport kod nas. Uskoro ćemo objaviti sve turnire na jutjubu za mlađe generacije da mogu da gledaju i znaju istinu kako je sve počelo od prvog turnira 15. decembra 2000. godine. Moj otac Gidra prvi je organizovao. turnir za domaće takmičare Jugoslavije i superfight Gidre i Amerikanca Dzimija Valdeza, crnca duplo mlađeg od Gidre i 14 kila težeg. Njega je Gidra pobedio i lupio temelj za MMA u Jugoslaviji, tako je sve počelo.
Bavim se Boksom profesionalno i takmičim od 2015 godine. Moj menadžer i prijatelj je Luka Popović, kojeg pozdravljam ovim putem. Volim sport, treniram svaki dan, zdravo se hranim i pazim šta jedem. Imao sam skoro mecč u profesionalnom boksu ove godine, krajem januara, i pobedio sam Madđra Ištvana Kissa . Sledecćimeč mi je, nadam se, u avgustu. Nadam se za još uspeha, uz Boziju pomoć sve je moguće. Slava Bogu i hvala na svemu
Šta radite kada niste u ringu i kada ne trenirate Čime se još bavite?
- Bavim se ugostiteljstvom i hotelijerstvom . Imam hotel u Crnoj Gori deset godina i ovde otvaram restoran uskoro.
Kako je bilo odrastati u Holivudu I uopšte u Americi?
- U Ameriku sam otišao jer je moj otac završavao snimanje prvog akcionog jugosloveno-američkog filma "Rođen kao ratnik". Tamo sam spontano počeo da treniram tenis. Moj otac i stručnjaci su videli da sam veliki talenat i radnik pre svega. Trenirao sam četiri puta na dan, znaci ukupno osam sati minimum.
Prvi trening ujutru bio je teniski, to je nekad trajalo i po četiri sata. Drugi trening bio bi boks. Otac me vodio u boksersku salu, to je trajao sat i 20 minuta. Treći mi je bio sparing meč u tenisu od sat do dva i četvrti predveče trčanje po pesku uz okean u Los Anđelesu. Moj otac je svoju ljubav prema sportu preneo i usadio u mene. Učio me da se trudim i radim na sebi, a to mi je pomoglo u životu i kroz druge poslove. Tu gde smo trenirali boks u toj sali trenirali su i Šejn Mozli, Vitor Berfold i drugi.
Jel bilo uživanja u Holivudu?
- U mom slučaju nije. Bio sam u Nik Boliteri akademiji 8 meseci. Tada su u isto vreme na akademiji bile i Jelena Janković i Ana Kurnjikova. Tu je kao vojska, ustaješ kad ti kažu, treniraš kad ti kažu. Pravi sportski kamp. U sobi nas je bilo osmoro, a svi smo bili stranci.
Sećam se, bio je turnir do za takmičare do14 godina na kojem sam stigao do finala, pobedio sam Amerikanca u polufinalu. Gledali su me otac i majka, pa su morali negde da otputuju nakon polufinala. U finalu sam izgubio od nekog Rusa, tako da sam završio na drugom mestu.
Tu sam usavršio teniske tehnike i bio sam blizu toga da postanem profesionalni teniser.
Zasto je došlo da prekoreta, zašto ste prešli na boks?
- Desila se tragedija sa ocem i prestao sam sa tenisom. Sad kad vratim film ni sam ne znam zašto sam tako uradio. Kajem se. Tada nije bilo vreme tenisa kao sada. Da sam znao da će doći zlatno vreme za taj sport, nikad ne bih napustio tenis.
Prebacio sam se na boks pet godina nakon smrti oca. S obzirom na to da je moj otac osnivač ultimat fajt federacije Jugoslavije (mma) turnira, želeo sam da se to nastavi. Tada sam ja preuzeo da organizjnem ultimajt fajt turnire i mogu da kažem sam ja taj sport popularizovao u Srbiji I Crnoj Gori. Posle toga sam se prebacio na takmičenje u boksu.
Jeste li se pokajali što vise ne zivite u Americi?
- Ne kajem se. Najviše volim Beograd i za ovaj grad sam najviše vezan. Ovde su mi svi prijatelji.
Kako je bilo odrastati uz slavnog oca?
- Bilo je divno. Uglavnom se treniralo svaki dan. Srećan sam što sam imao takvu privilegije da odrastam uz oca koji je legenda u boksu i svetski rekorder, upisan u Ginisovu knjigu. Pored njega sam upoznao i Švarcenegera, holivudske zvezde, Don Vilsona, mnogo njih. Don Vilson je inače trenirao sa Gidrom u Americi.
Čiji rad u boksu na pratite?
- Pratim trening i rad Usika, Bivola i Kanela.
Osim ljubavi prema sportu, šta vas još u životu ispunjava?
- Slobodno vreme provodim sa najbližima i prijateljima, to je osnova života. Često sam u Hramu Svetog save jer živim u blizini, na Vračaru. Obilazim manastire u okolini Beograda, posvećen sam veri. Zahvalan sam bogu na svemu što sam u životu uspeo da uradim.
Kurir.rs