"KAO DA NAS JE MRTVI SIN SPASIO" Nikolu Arsovića celog života prate teške muke, sad mu je požar odneo sve: "Jedino što nije izgorelo je deo zida sa umrlicom"
Bilo je mnogo toplo i supruga i ja smo sedeli u kući, kada je oko 13.45 tog 7. jula naišao unuk i rekao da je naša ćerka Sandra otišla na groblje da zapali sveću bratu, našem sinu koji je poginuo na Svetog Jovana 2023. godine. Da nije tog trenutka bilo, sigurno bismo izgoreli. Kao da je nas je Aleksandar, sve spasio - priča očajan Nikola Arsović (73) iz prokupačkog sela Merovac kojem je u požaru 7. jula sve izgorelo.
Podseća da je upravo tog dana letnji Sveti Jovan i da je požar upalio i njihovu kuću oko 14.05.
Priča da je pitao unuka zašto je zapela sada da ide na groblje usred najveće vrućine, a on ga je pitao zašto se oseća dim.
- Izašao sam napolje i video da sve oko nas gori. Sreća što smo imali auto, inače, ništa od nas ne bi ostalo, sekunde su nas delile. Moju ćerku je dim susreo na mostu. Da je bilo i deset spremnih cisterni, ništa ne bi moglo da se spasi. Vi ne znate kako se taj požar brzo širio. I vidite, kada je prošao, jedino što nije izgorelo je deo ovog zida sa prozorom i umrlicama našeg sina - kroz suze nam pokazuje Nikola jedino što im je ostalo.
Dodaje da mu je svakoga dana sve teže. Da su iz kuće izašli bez ičeg i na sreću, ćerka je udata u selu pored, u Maloj plani, pa su kod nje smešteni. Ipak, neće moći večno tamo.
- Ne znam šta da vam kažem, čitavog života me prati neka muka. Kao mali otac nas je stavio i očuh me je očuvao, a brata po ocu sam upoznao na sahrani. Svi su na kraju otišli, a ja sam obnovio ovu kuću i eto sa Jasminkom (64) sam 46 godina u braku. Sve smo svojim rukama napravili, a onda je deo nas otišao u grob, kada nam je poginuo sin. Sada smo i kuću izgubili - gotovo bez glasa objašnjava Nikola koliko je njihova sudbina teška.
Kao olovo je, ali oni ćute. Ćutali su i za zgarište, čekaju da se neko čudo desi...
- Sami nećemo moći, živimo od moje penzije koja nije ni 30.000 dinara. Obećali su nam da će pomoći - pognute glave dok lomi ruke ogrubele od rada kazuje nam Nikola.
Poštena duša koja nije navikla da traži pomoć i kojoj je neobično kada je video građane Prokuplja da mu donose pomoć.
Crn je njihov život, ali moraju da ga žive. Svaki korak je težak, ali se pravi.
- Kada je dolazio mitropolit Arsenije da nam uruči pomoć u ime eparhije, pričao je sa nama, zagrlio nas. To nam je bila velika uteha. I pored vas jedina - iskren je Nikola.
I onda je pogledao ćerku i njeno četvoro dece. Zna ta napaćena duša da zbog njih mora i ova nedaća da se preživi. Ne može drugačije....