EVROPA ĆE PRESTATI DA KUPUJE JEFTINI RUSKI GAS I DA GA ZAMENI SKUPIM AMERIČKIM?! Ovo je kompromis koji može promeniti čitav poredak, a analitičari ocenjuju kako
U emisiji "Puls Srbije" sagledani su najaktuelniji globalni procesi, od trgovinskog sporazuma SAD i Evropske unije, preko političko-bezbednosnih odnosa, do pitanja migracija i identiteta savremene Evrope.
Na početku emisije govorilo se o važnosti konteksta, dok američki predsednik Donald Tramp igra golf u Škotskoj, potpisuje se istorijski trgovinski sporazum sa EU. U pozadini, masovni ruski napadi na Kijev i neuspešni mirovni pregovori s Ukrajinom. O pomenutim temama govorili su gosti Nenad Vuković, Društvo lobista Srbije, Mihailo Savić , politički analitičar, Ljubomir Đurić, Centar za nacionalnu politiku i Daniel Šunter, Balkanska bezbednosna mreža.
Nenad Vuković ocenio je da je Evropa u ovaj sporazum ušla iz nužde:
- Tramp ove stvari rešava između dve partije golfa. Evropa je nevoljno pristala. To je pregovaranje od maksimalističkih zahteva do popuštanja. Carine su smanjene sa 30% na 15%, ali uz velike evropske investicije u Ameriku. Suštinski, to je sporazum koji EU ne odgovara.
Vuković ističe da su mnoge važne teme ostale otvorene, a da se Evropa pod pritiskom bezbednosnih okolnosti i odnosa s Ukrajinom odlučila na kompromis.
Mihailo Savić bio je izuzetno oštar u oceni sporazuma:
- Evropa od ovoga nema ništa. Mora da šalje investicije, prestaje da kupuje jeftiniji ruski gas, troši novac na američko oružje. A sve to plaća običan građanin EU.
Savić smatra da evropske elite više brinu o interesima sa Volstrita nego sopstvenim narodima:
- Na vlasti su ljudi koji zavise od Atlantskog sporazuma. Kapital je u rukama Amerikanaca ili evropskih firmi čije akcije su na Volstritu. To je sukob između naroda i elita u Evropi.
Ljubomir Đurić ocenjuje američku politiku prema EU kao paradoksalnu:
- Jedan dan Evropa može biti saveznik, drugi dan neprijatelj. Imamo odnos u kojem je EU zavisna, ali istovremeno navodno šteti Americi. Tramp razgovara sa Putinom, a preti Evropljanima.
Đurić smatra da je Amerika svesno učinila Evropu zavisnim saveznikom radi sukoba sa Kinom i da su ovakve trgovinske tenzije bespotrebne među partnerima.
Daniel Šunter naglasio je da trgovinski dogovor ne treba gledati isključivo kroz ekonomsku prizmu:
- Ovo je prirodni nastavak koordinacije Vašingtona i Brisela. Američko vojno prisustvo u Evropi nije prestalo. Imali smo vežbu Defender Europe 25. To je jasan signal, SAD nisu napustile Evropu.
Šunter odbacuje teze da ulaganje u vojnu industriju vodi ekonomskom padu:
- Poljska je primer zemlje koja brzo raste iako značajno ulaže u vojsku. Vojna industrija nije katastrofa ako postoji politička volja i podrška.
Takođe, podvlači da SAD i EU već sarađuju kroz zajedničke kompanije u sektoru odbrane, i da Trampov cilj povećanja izdataka na 5% BDP ne znači automatski pad životnog standarda.
Tokom teme posvećenoj migracijama, Šunter naglašava da je reč o kapitalnom političkom pitanju, kako u SAD tako i u Evropi. Podseća da su migranti često potrebni za tržište rada i da selekcija u Americi funkcioniše znatno bolje nego u Evropi, na šta se nadovezuje Mihailo Savić iznoseći kritiku:
- Evropa nije selektovala migrante, to je bila svesna odluka. Nemačka je svesno primila sve, to je bila politika Angele Merkel.
Vuković govori iz ličnog iskustva iz Irske:
- Bio sam u Irskoj. Mladi ljudi tamo teško mogu da kupe stan. Plate nisu visoke, a cene su apsurdne. Ljudi žive sa roditeljima. Priča da se tamo živi mnogo bolje nije realna.
Mihailo Savić podseća da migracije nisu slučajne:
- Ako SAD bombarduju Siriju, naravno da će Sirijci bežati. EU i SAD su najbogatije jer su vekovima eksploatisale siromašne zemlje. To je logična posledica.
Na to Daniel Šunter odgovara:
- Ne možemo sve evropske zemlje poistovećivati s kolonijalnim silama. Ljudi idu tamo gde veruju da je bolji život - zbog standarda, ne Instagrama.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs