NAVIJAČI BUDUĆNOSTI LINČOVALI MLADIĆA ZBOG MAJICE PARTIZANA! Trojica ga tukla, pa ga druga grupa čekala sa šipkama uz reči: Idi u Srbiju
Pojedini lokalni mediji objavili su da se u noći između četvrtka i petka u Podgorici desio incident kada je više osoba pretukla jednog mladića.
Međutim, detaljnije informacije o pomenutom incidentu nisu se mogle pronaći.
Stoga se javnosti pismom obratio Zvonko Peković, otac mladića koji je prebijen jer nije hteo da skine majicu Partizana.
Kako ističe, a prenosi in4s incident nije bio spontana tuča, već organizovano nasilje — praćenje, prijetnje palicama i ponižavanje pred vratima sopstvenog doma.
„Mogao sam sina da sahranim zbog jedne majice“, piše Peković i dodaje da ga više bole riječi koje su izgovorene s prijetnjom šipkama, nego same povrede. Ovo potresno obraćanje jednog roditelja donosimo u cjelosti, kao opomenu, kao molbu i kao ogledalo stanja u kojem se nalazi naše društvo.
U pismu se navodi:
"Obraćam Vam se povodom natpisa u pojedinim medijima, a vezano za informaciju da su tri lica uhapšena zbog prebijanja muške osobe koja je nosila dres kluba Partizan, i kojoj su konstatovane lakše telesne povrede.
Incident se desio u noći između četvrtka i petka, u ponoćnim satima. Informacija je objavljena tek danas, u sredu — posle šest dana.
Otac sam prebijenog mladića, i ovom prilikom saopštavam da je prenesena vest nepotpuna i kao takva — netačna.
Istina je da je grupa momaka, njih četvorica, presrela mog sina koji je bio u društvu sa jednim od drugova, u blizini trafika preko puta Ekonomskog i Pravnog fakulteta, od kojih su ga trojica pretukla jer nije hteo da skine majicu Partizana sa sebe. A kako „trofej“ nije uzet, agonija moga sina se tu nije završila.
Tako pretučen, ispratio je druga sa kojim je bio u društvu i nastavio da se kreće ka stanu u Bloku 5. Za to vreme veća grupa starijih navijača Budućnosti ga prati, i ispred samog ulaza u zgradu gde živimo opkoljava ga, i uz pretnju palicama (šipkama) traže da skine majicu, ili će ga polomiti.
Kako se prepao za sopstveni život i za porodicu, predao im je majicu, a jedan od njih zamahuje palicom i upućuje reči:
„Da te više nismo videli to da nosiš, pa idi u Srbiju.“
Dakle, nije se desilo samo prebijanje koje je uzrokovalo lakše povrede, već i organizovana pretnja od dodatne grupe huligana koji su imali nameru da mi sina trajno povrede. Da nije skinuo majicu — je li trebalo da ga danas sahranjujem? Ili da budem srećan da ga guraju u invalidskim kolicima?!
Evo šest dana čekam da makar neko od učesnika, ili njihovih roditelja, pokuša da se izvini, da makar pita kako mi je dete.
A koliko su „lake“ povrede — biće vam jasnije sa fotografije koju vam šaljem, iz noći kad se prebijanje desilo, i neposredno posle hirurške intervencije, jer smo kao roditelji bili zabrinuti da je funkcija oka trajno oštećena.
Ovo pišem kao roditelj koji je povređen, i kojega rane sinovljeve manje bole od rana koje su mu spremali sa palicama i šipkama, i koji decu vaspitava da budu pošteni i samo istinu govore. Istinu i pokajanje, makar u nekoj fazi razvoja događaja, očekujem i sa druge strane.
A istinu kao porodica znamo, i zahvaljujući profesionalnom i ljudskom ponašanju inspektora MUP-a, posebno inspektora Boškovića, ovim putem mu se javno zahvaljujem.
Na žalost, kako se stvari odvijaju, podstrekači batinanja moga sina moguće je da se neće otkriti. Isturili su decu od 17 do 18 godina da uzmu „trofej“, ne shvatajući da su umesto toga razbili glavu momku koji je odgledao više košarkaških utakmica Budućnosti od većine njih.
Bogu sam zahvalan što se sinu rane zaceljuju. Mnogo mi je lakše duši što je prebijen moj sin, nego da je zbog majice koju je nosio moj sin — prebijen njegov drug.
Ako ovo moje obraćanje uzrokuje makar trunku pokajanja kod onih koji su mi prebili dete — opet hvala Bogu."