"Ne želim da glumim dok srpski narod gine": U našu glumicu pola Beograda bilo zaljubljeno, udvarao joj se i Crnjanski, a susret s Nušićem bio sudbonosan
Iako je danas mlađe generacije gotovo i ne poznaju, ime Ljubinke Bobić zauzima posebno mesto u istoriji srpske glume. Komičarka iz Kruševca, prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu, oduvek je bila najprepoznatljivija po ulozi Živke ministarke u Nušićevoj drami "Gospođa ministarka" – ulozi koju je nasledila od legendarne Žanke Stokić.
Detinjstvo i sudbonosni susret s Nušićem
Ljubinka Bobić rođena je 1897. godine. Odrasla je na Topčiderskom brdu kao najživahnije dete u porodici. Tokom Prvog svetskog rata, njeni roditelji su je, kao jedino dete od petoro, poslali u Skoplje kod imućnijih rođaka, gde je radila kao pomoćnica u kući.
- Bio je rat, onaj prvi, svetski... Izbegli smo u Kragujevac. Moji roditelji, sirotinja božja, te 1915. godine pošalju me u Skoplje. Mene, jedinu od petoro dece upute tamo kao preporučeno pismo kod naših imućnijih rođaka Elzovića, kod kojih sam za hranu radila kao neko slušče. Ali, kako sam odmalena volela da se kinđurim i svašta od šarenila navlačim na svoje mršavo ko kljuse telo, pa kad se pojavim na ulici zasmejavam komšiluk, moji rođaci su brzo uvideli da će slabo da se ovajde od moje pomoći u kući - govorila je.
Uprkos teškim okolnostima, Ljubinka nije odustajala od snova. Svakodnevno je obilazila Narodno pozorište u Skoplju i posmatrala plakate. Jednog dana joj je prišao nepoznat gospodin koji ju je pozvao na generalnu probu. Bio je to ni manje ni više nego Branislav Nušić.
Taj susret bio je presudan. Kroz vreme, uz Nušićeve preporuke, Ljubinka je došla do angažmana u različitim pozorištima, a zatim i do Narodnog pozorišta u Beogradu – gde je odmah oduševila upravu i potpisala ugovor.
Glumačka karijera: od Rake do Živke ministarke
Svoju prvu ulogu u "Gospođi ministarki" ostvarila je uz samu Žanku Stokić – igrala je njenog sina Raku. Nušić joj je tada, gotovo proročki, rekao da će jednog dana i sama zaigrati Živku.
To se desilo 1964. godine, kada je već bila u penziji. Iako je publika bila oduševljena, Ljubinka je skromno isticala da nikada nije uspela da prevaziđe svoju prethodnicu, Žanku.
Više od komičarke: hrabrost u ratu i odbijanje kompromisa
Ljubinka Bobić ostala je upamćena kao vrhunska komičarka, ali i glumica širokog raspona. Tokom Drugog svetskog rata odbila je da igra Dorinu u Molijerovom Tartifu, rekavši jednom nemačkom oficiru:
„Kako da zasmejavam publiku dok je moj narod u ropstvu? Ja sam komičarka!“
Ova izjava pokazuje ne samo njen umetnički integritet, već i moralnu snagu u najtežim vremenima.
Ljubavni život: između pozornice i emocija
Ljubinka se nikada nije udala, a za svoj pozorišni poziv govorila je:
Ipak, njen život bio je obojen romantičnim pričama. Najpoznatija je veza s Vladislavom Ribnikarom, direktorom „Politike“. Govorila je da je bio galantan, šarmantan i zaljubljen – kao i cela tadašnja beogradska publika.
- Raka je, naravno, uz poeziju, a lepo je svirao i violinu, znao da se udvara. Mene je čak Raka i zaprosio, a ni ja tada nisam bila neka femka, pa smo bili baš zgodan par, onako mladi i lepi. Posle predstave "Skampolo" sačekivao me s buketom cveća ispred Manježa, pa uzmemo fijaker, vozimo se da gledamo mesečinu u topčiderskoj restoraciji. I gde sve nismo bili, koliko sam se samo njegovih pesama naslušala i revolucionarnih govora. Samo laže da mu je "glad bila beskrajna, a ruke večno prazne", ko u onoj poznatoj pesmi, znao je Raka da drmne i dobre honorare, a ruke su mu bile najviše zaposlene oko ženskih si*ića i bokova - govorila je.
- Nismo se venčali, nije išlo, jer sam ja bila, bre, zvezda ko Merilin Monro i stanovala u palati, vodila luksuzan život, a on zahtevao da ostanem ko golubica na njegovoj jadnoj mansardi punoj knjiga i slepih miševa. I još traži da samo sa njim odlazim u pozorište i odbijem one nestašne uloge po kojima sam postala čuvena, da je ludovao tadašnji Beograd. A bio je i mnogo ljubomoran. Jednom, zbog neke korpe cveća dobijene ne sećam se ni od kog obožavaoca, udario mi šamar, hteo da me prebije ko mačku. E, tada je bilo sve gotovo...
Udvarali su joj i poznati književnici, među njima Miloš Crnjanski i Rade Drainac. Za Drainca je pričala da je znao da osvoji ženu muzikom, poezijom i nežnošću – ali i da je umeo biti preterano ljubomoran. Njihova veza se završila burno, ali je zauvek ostala deo boemske legende o Ljubinki.
Zaveštanje i trajni pečat
Danas, njeno ime nosi prestižna Nagrada „Ljubinka Bobić“, koju Udruženje dramskih umetnika Srbije dodeljuje svake druge godine za najinovativniju komičarsku ulogu. Laureati su neka od najvećih imena našeg glumišta – Seka Sablić, Anita Mančić, Nela Mihailović i Sanja Marković...
Po njoj su nazvane i tri ulice: na Bežanijskoj kosi, u Jakovu i u njenom rodnom Kruševcu, u naselju Lazarica.
Bonus video: Sahrana Radmile Živković, koja je takođe tumačila ulogu Živke ministarke