NOĆ KADA SU GRČKI BOGOVI MORALI DA SE POKLONE NAŠEM "BOGU": Kako je otpisana četa Željka Obradovića umirila 20.000 nervoznih Grka?
Tog 8. avgusta 1998. godine grčki bogovi morali su da kleknu pred našim "bogom" - Dejanom Bodirogom.
Košarkaška reprezentacija Jugoslavije je u toploj avgustovskoj noći drugim put u nekoliko dana savladala Grčku i plasirala se u finale 13. Svetskog prvenstva.
Nepisano sportsko pravilo kaže da je istog protivnika teško pobediti dva puta na jednom takmičenju.
A upravo je to pošlo za rukom košarkaškoj reprezentaciji tadašnje Jugoslavije, i to nad Grčkom usred Atine.
Druga utakmica odlučivala je finalistu, a u OAKA centru prisustvovalo je oko 20.000 prilično naelektrisanih Grka.
No, put do ove utakmice i kasnije do titule prvaka sveta bio je više trnovit nego bajkovit.
Uoči 13. Svetskog prvenstva niko za ozbiljno nije uzimao Jugoslaviju u uži krug favorita. Jugoslavija je bila šampion sveta u Argentini 1990. godine, ali je zbog sankcija onemogućena da brani titulu 1994. godine u Kanadi. Podsetimo, da je prvobitno organizacija tog takmičenja bila poverena Beogradu.
Željko Obradović je imao više nego ozbiljnih problema oko sastavljanja tima za ovaj šampionat. Popularni Žoc je praktično sa drugim timom odveo tadašnje "plave" na krov sveta".
Žarko Paspalj i Zoran Savić su se povukli iz reprezentacije, Vlade Divac nije mogao da nastupi zbog lok-auta u NBA ligi, Predrag Danilović je bio povređen. No, tu nije bio kraj muka. Jugo-Grci, igrači sa dvojnim državljanstvom, poput jednog od najboljih centara u to vreme Dragana Tarlaća ili veoma perspektivnih Predraga Stojakovića i Milana Gurovića, nisu mogli da nastupe jer su im Grci to zabranili. Tek godinu dana kasnije FIBA će presuditi u korist Jugoslavije.
Pored silnih problema, nadovezale su se i povrede Aleksandra Đorđevića i Nikole Lončara, koji su ipak stisli zube i zaigrali u Atini.
Ekipu su činili Dejan Bodiroga, Aleksandar Đorđević, Saša Obradović, Dejan Tomašević, Milenko Topić, Željko Rebrača, Nikola Lončar, Miroslav Berić i debitanti Predrag Drobnjak, Vlado Šćepanović, Dragan Lukovski i Nikola Bulatović.
U grupi B redom su padali Portoriko (80:66), Rusija (82:74, posle produžetka, 68:68) i Japan (99:54).
U drugoj fazi Srbija je doživela prvi i jedini poraz na prvenstvu, od Italije 60:61. Pobeđeni su Kanada 95:55 i Grčka 70:56.
Jugoslavija je u četvrtfinalu savladala Argentinu 70:62, a onda je 8. avgusta na red došlo polufinale protiv domaćina Grčke i naloženih 20.000 navijača.
U uzavreloj atmosferi Grci su vodili dobrim delom utakmice, a sredinom drugom poluvremena imali i čitavih 12 poena razlike - 48:36. Grke je delilo 10 minuta do finala, ali se pokazalo da je tih 10 minuta dugo kao večnost. Čeka Željka Obradovića je uprkos lošem rezultatu i užarenoj atmosferi u dvorani, uspela da konsoliduje odbranu, napravi seriju 21:9 i izbori produžetak.
A u dodatnih pet minuta na terenu je postojala samo jedna ekipa. Na kraju regularnog dela rezultat je glasio 57:57, a na kraju je Jugoslavija slavila 78:73.
Dejan Bodiroga, kasniji MVP prvenstva, postigao je 21 poen, Željko Rebrača je postigao 20 poena, a Saša Obradović devet. Topić je dodao osam poena, Berić pet, Đorđević tri, a Tomašević dva. Kod domaćina Ikonomu je postigao 25 poena, Koronios 19, Alvertis osam, a Papanikolau sedam.
Dan kasnije poražena je reprezentacija Rusije rezultatom 64:62. Strelci za Jugoslaviju u finalnom meču bili su: Rebrača 16, Bodiroga 11, Obradović 7, Đorđević 7, Tomašević 7, Šćepanović 5, Berić 2.
Usledio je čuveni doček ispred tadašnje savetne skupštine, uz pesmu "Igra rokenrol cela Jugoslavija", koja je obeležila pomenuto slavlje.