MAFIJA JE HTELA DA UKRADE NJEGOV LEŠ! Iz čiste osvete stvorio čudo kojem se divi svet: Bio je zver u krevetu, spavao sa preko 3.000 žena - varao i ljubavnice!
Na današnji dan, 14. avgusta 1988. godine, preminuo je legendarni Enco Ferari, čovek koji je napravio čudo kome se i dan dans divi ceo svet.
Život Enca Ferarija bio je protkan tugom, najviše zbog činjenice da je živeo u vreme dva Svetska rata, ali uprkos tome ostavio je veliki trag u svetu.
Ferari potiče iz bogate porodice koja nikada nije oskudevala ni u čemu. Sve do Prvog svetskog rata kada su muški članovi familije Ferari otišli da brane otadžbinu. Enco je tada za dlaku izbegao smrt, ali ne i njegovi otac i brat koji su poginuli na ratištu.
Porodica je ubrzo bankrotirala, a Enco se sa majkom i sestrom našao na rubu egzistencije. Onda je uzeo stvar u svoje ruke i odlučio da ostvari dečački san i veliku životne želju pretvori u delo.
Kansije će se ispostaviti da je to bio pravi potez koji mu je doneo enormno bogastvo!
Prvo je potražio je posao u Fijatu ali je bio odbijen. Kako nije imao nikakve druge izglede da se zaposli, Ferari se na kraju zaposlio u jednoj manjoj automobilskoj kompaniji "CMN" (Costruzioni Meccaniche Nazionali), gde je redizajnirao karoserije starih kamiona i pretvarao ih u mala putnička vozila. Tu je počeo da se trka 1919. godine. Zatim je počeo da vozi trke za Alfa Romeo ali je nakon nekoliko godina uvideo da nije dobar vozač koliko je mislio. Uloživši sve što mu je ostalo počinje da priprema automobile Alfa Romea za vožnju.
Jedno od najpoznatijih obeležja svih vremena, Ferarijev konjić, prvi put se pojavio na borbenim avionima kojima je za vreme Prvog svetskog rata pilotirao Frančesko Baraka.
Enco Ferari se 1923. godine posle jedne trke upoznao sa Barakovim roditeljima i oni su mu predložili da, "za sreću" i uspomenu na njihovog sina heroja koji je poginuo pre kraja rata, doda konjića na svoj trkački automobil.
Žuta, zvanična boja Modene, rodnog grada Enca Ferarija, uzeta je kao pozadina, i legenda je rođena. 1931. godine znak propetog konja je postao obeležje marke.
Inače, rivalstvo između "Lamborginija" i "Ferarija", kompanija koje prave neke od najlepših automobila na svetu, u to vreme poprimilo je mitske razmere.
Ferari je u javnosti pažljivo hvalio vozače koji rizikuju svoje živote za njegov tim, insistirajući na tome da su za svaku dobijenu trku podjednako zaslužni automobil i vozač.
Međutim, njegov dugogodišnji prijatelj i računovođa kompanije Karlo Benci rekao je da je u privatnom životu Ferari govorio „da je automobil zaslužan za svaki uspeh”.
Enco Ferari je preminuo 14. avgusta 1988. godine u Maranelu kada je napunio 90 godina života. Vest o njegovoj smrt objavljena je tek dva dana kasnije da bi se, na njegov zahtev, nadoknadila zakasnela registracija njegovog rođenja. Prvi automobil koji je nosio njegovo ime počeo je da se proizvodi 2003. godine kao Enco Ferari.
Italijanska mafija pokušala da ukrade njegov leš
Grupa italijanskih mafijaša uhapšena je jer su pokušali da ukradu telo Enca Ferarija, velikana automobilske industrije, kako bi od bogataške porodice i čuvene fabrike uzela otkup. Uhapšena grupa kriminalaca bila je deo mreže trgovaca drogom i oružjem, ali u svojim akcijama često je primenjivala i iznudu i reket.
Buran ljubavni život
Automobilski imperator imao je izuzetno buran ljubavni život. Imao je suprugu, sa kojom je bio u braku gotovo pola veka, ali i brojne ljubavnice.
Enco je 1921. godine upoznao Lauru Garelo u Torinu, dok je Enco bio vozač trka u usponu. Venčali su se u aprilu dve godine kasnije u Modeni i Laura mu je bila najveća podrška dok je gradio karijeru vozača, a kasnije i uspešnog preduzetnika. Godine 1932. dobili su sina Dina, koji je nažalost umro veoma mlad. Dino je bolovao od mišićne distrofije i preminuo je u 24. godini života.
Obožavao je Enco svoju suprugu, ali joj nikada nije bio veran. Pričalo se da je bio opsednut s**som, što su kasnije potvrdile i neke njegove ljubavnice. Posao je bio njegova opsesija danju, a noću su to bile žene.
Pričalo se da je varao svoju ženu, ali i da je varao sve svoje ljubavnice. U svojim 80-im godinama je priredio mali rođendanski ručak u restoranu u blizini svoje fabrike i uz desert izazvao starijeg kolegu koji se predstavio kao Kazanova rekavši da je spavao sa najmanje 3.000 žena. "Samo tri hiljade?!“, nasmejao se Enco Ferari.
- Za njega su žene bile samo objekti - prisetio se svojevremeno jedan kolega koji je godinama blisko sarađivao sa Ferarijem.
- Nije ga baš bilo briga za njih. To su bili simboli koje treba odneti u krevet, samo još jedna linija na zidu. To je sve.
Kurir sport