FAMOZNO: IVICA TRAGEDIJE
I nije pogrešilo u opisu. Stvar je eskalirala. Osim protestnih rekvizita nabrojanih u našoj jučerašnjoj kolumni, u sredu uveče su potezani i pištolji. Poslovični Ivica Dačić - koji više ni sam ne zna da li je unutrašnji ili spoljni - negde je blagoizjavio da je to potezanje „sprečilo gubitak ljudskih života“ - fakat, nema boljeg načina da se spreči gubitak života od potezanja pištolja - lepo se, međutim, videlo da je i Dačiću „ladno“ oko srca. (Zna on dobro da je potezanje pištolja vrlo loš znak.)
Pre nego što zađemo u sitnija crevca, možda će vas interesovati šta moja neznatnost misli o pitanju od mnogo miliona svih valuta:
Hoće li se preći ivica katastrofe ili će se srljanje u katastrofu zaustaviti? Budući da mi je kristalna kugla na redovnom servisu, zasad nisam u prilici da odgovorim na ovo pitanje, ali na osnovu ovlašnog uvida u istoriju srpskih srljanja u katastrofe - koja svedoči da nije bilo ivice katastrofe koju ovo društvo nije prešlo - vrlo je verovatno da će i ova ivica biti pređena.
Jedina efikasna alatka za zaustavljanje zahuktalog toka stvari sa ove strane ivice katastrofe bilo bi promptno raspisivanje izbora, sledstveno ću u tom smislu - rizikujući katastrofalne gubitke u vrapčijoj populaciji - još jednom apelovati da izbori budu raspisani.
Jednoga dana izbori će svakako morati biti raspisani, što se bude duže odugovlačilo s raspisivanjem, sve će jebene izborne stranke imati sve manje izbora. Već u ovom trenutku ima vrlo malo izbora - bira se između „mi“ ili „oni“ - a ako se onda pitate kako je moguć neki izbor manji od toga, reći ću vam da „još manje izbora“ znači da će, kako god (i koga god) birali, biti manje-više svejedno ko je dobio, a ko izgubio. A neki cinik bi rekao da je već sada svejedno ko je s Visoke, a ko sa antiprotivne strane barikade, jer je kvalitet života obeju zaraćenih jebenih strana ravan qwzru Kraljevića Marka.
Svi u Srbiji - uključujući i onu većinsku, nezainteresovanu i neutralnu - žive u nesigurnosti, stepnji i strahu od toga šta će doneti sutrašnji dan (ili noć), strahu koji je vrlo realan, jer se zaista ne zna šta će doneti sledeći dan (ili noć). Mada - evo još jednog uzroka naših posrtanja - niko ni sa jedne stane barikade ni mrtav neće priznati da se boji bilo koga ili bilo čega. Ko biva... Ja da se plašim tih govana? Ma idi beži, jebaću im majku.
Takva psihologija završava tako što u Srbiji, pre ili kasnije, svak svakome jebe majku. Kad smo već kod psihologije, u udžbeniku psihologije za drugi razred piše da su neizvesnost, strepnja i strah glavni generatori agresivnosti. A preksinoćni je stepen neizvesnosti, straha, strepnje i agresivnosti bio toliki da sam ga maltene mogao opipati u mom seoskom azilu (cinik bi rekao: za umobolne), udaljenom 54 km od Beograda i 33 km od Novog Sada.
Ima li pravnog leka? Ima! Davno sam ga prepisao - dok je Famozno još bilo u Danasovoj fazi - a u receptu je pisalo: kupiti kožne ili (bolje) kevlarske gaće.