IGRAO ZA BARSELONU, ROMU I ARSENAL! BIO ŠAMPION EVROPE I TREĆI NA SVETU! Nestvarna životna priča bivšeg golmana Zvezde: Čuva mrežu, a daje golove za "Puškaša"
Najbolji golman među igračima i najbolji igrač među golmanima. Fudbaler, futsaler i profesionalni E-sportista - u poznatoj igrici PES (Pro Evolution Soccer) nastupao za klubove poput Rome, Barselone, Arsenala, Nanta i mnogih drugih, a osvajao je Evropsko prvenstvo i bio treći na svetu. Ko prati futsal, definitivno zna da govorimo o Marku Roksiću.
Popularni Roksa dobro je poznato lice u futsal krugovima u Srbiji, a još poznatiji je u E-sportu (elektronskom sportu), gde važi za jednog od najboljih na planeti kada je legendarna simulacija fudbala u pitanju. Roksić je igrač zarobljen u telu golmana i neko ko neretko postiže golove za "Puškaša" na turnirima širom naše zemlje.
U razgovoru za naš serijal "Mali fudbal, velike priče", Marko je otvorio dušu i razgovarao o brojnim zanimljivim temama.
- Uvek sam voleo da igram, ali niko nije hteo da me stavi na špica. E, na malom fudbalu sam sam svoj gazda. Uzmem loptu i teram! Na futsalu je lakše, manje se trči i lakše dođem od gola do gola - počeo je sa osmehom na licu priču Roksa, pa nam je otkrio za koje sve futsal klubove je igrao:
- Počeo sam u Paležu iz Obrenovca, Bane Bezarević je osnovao klub, igrali smo braća Željko i Srđan Grujičić, moj kumić Stefan Stefanović... U Paležu sam bio u dva navrata, krenuli smo od nule, pa došli do prve lige, igrali i plej-of. Bio sam i u Crvenoj zvezdi, mada su pored mene bili strašni golmani Miljan Radmanović i Vladan Koljajić, pa nisam bio prvi izbor. Imao sam kratku epizodu u Zemunu, a prošle sezone sam s Hramom osvojio Drugu futsal ligu Srbije i ušao u elitni rang.
PES karijera
Pored toga što je fenomenalan na golu, ali i u igri, gde se pokazao kao pravi golgeter, Marko Roksić slavu je stekao i u E-sportskom svetu, i to preko čuvene fudbalske simulacije PES. Video je da zna da barata džojstikom, te je uporedo s fudbalom i futsalom krenuo da gradi karijeru i u E-sportu, a otkrio nam je i kako je sve to počelo.
- Bio sam šampion Evrope u singlu, osvojio sam titulu šampiona Starog kontinenta i u dublu, u paru sa Stefanom Slavkovićem Kepom, a jednom smo bili i drugi. Takođe, bio sam i treći na svetu, u to vreme sam branio za Palež i propustio sam čuveni meč odluke protiv Konjarnika, kada nismo ušli u Prvu ligu upravo zbog tog takmičenja u Kini, gde sam uzeo bronzu. Dobio sam zanimljiv transparent od navijača Konjarnika tada, napisali su "Više sreće u PES".
Sve je počelo na jednom turniru u Beogradu, gde sam igrao protiv tada već čuvenog Kepe u četvrtfinalu. Pobeđivao sam sa po jedan razlike, a on sa po 12:0, 13:0. Pitao sam se da li istu igricu igramo... I naletimo jedan na drugog u četvrtfinalu i ja ga dobijem! Do tada deset godina nije izgubio! Kepa je ipak imao sreće, kao "laki luzer" je prošao u polufinale, bila su samo tri četvrtfinalna para, a onaj ko je imao najmanje poraza od ljudi koji su ispali ušao je među četiri. Na kraju sam ja ispao u polufinalu, a Kepa je osvojio turnir, ali smo tada počeli da igramo zajedno.
Sve je tada krenulo uzlaznom putanjom.
- Malo-pomalo, ušli smo u taj svet na neki profesionalniji način, krenuli su i ugovori. Kada sam bio u Nantu, imao sam nestvaran životni tempo. Dešavalo se da u petak uveče branim za Crvenu zvezdu futsal, zatim u subotu ujutru imam let za Barselonu, gde idem da igram PES, a onda se u nedelju ujutru vraćam da branim veliki fudbal. To je trajalo nekih šest meseci, do početka korone. Tada se manje-više, sve ugasilo - otkrio je Rosić.
Titula za Srbiju
Doneo je Roksa i neke medalje našoj zemlji.
- Posle toga došao je onlajn Euro, gde smo Kepa i ja igrali za Srbiju u dubl konkurenciji. Četiri dana smo bili u Kući fudbala u Staroj Pazovi, izgubili smo finale od Italijana, psihički i fizički sam bio uništen. Kao da sam bio na terenu, a ne igrao igricu. Bilo je baš lepo ispraćeno, doneli smo medalju Srbiji, išli smo kasnije i na večeru s ljudima iz saveza... Sledeći Euro smo osvojili, ponovo se igralo onlajn. Ipak, E-sport više nije bio toliko aktuelan, tako da su nas i ljudi iz saveza malo razočarali. Posle svega što smo uradili za Srbiju u tom svetu, mi ni pehar nismo videli za pobednika. Medalje su nam poslali preko mog prijatelja jednog, nisu nas ispoštovali nimalo...
Njegovo umeće zapaženo je širom Evrope.
- Zatim je stigla ponuda Rome i ja sam potpisao za njih. Išao sam dva, tri puta u Rim, od kuće sam igrao vikendom, deset meseci sam bio u klubu, ispoštovali su ceo ugovor. Kakav je to klub! Pazi ovo, oni su me pratili na Instagramu, a ja sam igrao uporedo i veliki fudbal za Posavinu. Dao sam lep gol, neki šut sa 20-25 metara i izbacio sam na svoj Instagram profil, uz onaj gif, emotikon proslave Kristijana Ronalda. Ono njegovo "siuuu". I zove me menadžer, kaže šta si to izbacio na Instagramu, a ja sav ponosan, pitam ga: "Jesi video kakav gol, a?" Kaže: "Alo, bre, ovi iz Rome me zovu, kažu stavio si nekog Ronalda, da skineš to brzo!" Ja sam se zbunio, kakav Ronaldo, pa ja sam dao gol... Njima je zasmetao taj gif "siuuuu", Ronaldo je tada igrao za Juventus, a Juve je veliki rival Rome.
Saga s Barsom
Zatim je usledila prava transfer saga.
- Završila se sezona i ja dobijam poziv iz Zenita. Ponovo je počelo da se putuje, dobio sam dobru ponudu, zvao i Kepu da ide sa mnom. Nisu mi davali platu, ali sam imao mnogo dobre premije od nagrada. Tada je bio, na primer, 10.000 evra svaki gol i isto toliko je dobijao MVP, a svakog vikenda su se delile nagrade. To je bio ponedeljak, a meni u utorak stiže poziv za Barselonu! Šta ću sad? Ja rekao ovima iz Zenita da hoću, ali... Ja navijam za Real, ali posao je posao... Ni ja ga ne volim, šta ćeš (osmeh). Stupili su u kontakt s mnom i ponudili mi platu od 2.500 evra na mesečnom nivou. Ja razmišljam, pričam sa ženom, pa gde da tražim više, ja igram igrice, to su ozbiljne pare! I pristanem, kažem ljudima iz Zenita, a oni mi ponude to isto i još povećaju! Au brate! Ne znam šta da im kažem... Četvrtak, treba da im kažem šta sam odlučio, otvaram Kurir, čitam vest - rat u Rusiji! To je bio kraj pregovora, njih su izbacili iz takmičenja i ja sam otišao u Barselonu.
Kasni plata u Arsenalu
Roksa je potom prešao u Arsenal, gde se suočio s - kašnjenjem plate!
- Posle toga sam prešao u Arsenal. E zamisli sad, u Arsenalu kasni plata! Četiri meseca nismo dobili ništa! Dali su prvu platu, onda su prekinuli da plaćaju, pa sam imao sastanak s njima i bio prilično oštar! Imam i ja porodicu, decu, ne može da kasni plata toliko... Još smo bili prvi, dobijali smo sve! Na kraju se sve rešilo, platili su. Posle toga smo odmah igrali s Barselonom, dobili smo i njih, bili smo prvi u regularnom delu i poslednje kolo smo sve upropastili... Igrali smo protiv Milana, trebalo nam je da dobijemo samo jedan od tri meča, i ja bih dobio MVP nagradu, a ona je tada iznosila 15.000 evra. To bismo, naravno, podelili nas trojica iz tima, a plus je nagrada za prvo mesto bila 50.000 evra i još neki ozbiljni iznosi su bili za bonuse... Igrali smo protiv Milana, kome je trebalo da dobije sva tri meča, nama je jedna pobeda bila potrebna za ostvarenje ciljeva. Sve je krenulo naopačke, izgubili smo sve tri utakmice, ostali bez prvog mesta, ja sam ostao bez MVP nagrade... Posle smo i u plej-ofu ispali od Milana, sezona je od sjaja otišla do očaja...
Turnir na Baliju
Govorio je Roksa i o turniru na Baliju na kom je završio četvrti.
- Kasnije se ukinula ta pro scena, više nije bilo timova, mislim da ih ni dan-danas nema, to je 2022. ili 2023. godina... Kasnije sam išao na turnir na Bali, u kvalifikacijama sam u meču odluke pobedio Kepu, u kultnom susretu. Gubio sam 2:0 u pobedama i 4:3 u 83. minutu meča odluke. Promenio sam formaciju, igrao sa pet napadača, dao gol u 94. minutu za nerešeno i sve okrenuo! Ušao je u avion za Bali, a ja sam ga vratio nazad! Psihički je posle toga pao, nije ni igrao više... Imao sam "problem" što sam kao šampion Evrope prvi meč igrao tek 9. decembra, a stigao sam 28. novembra na Bali. Bio sam direkt u četvrtfinalu. Ma, džojstik u ruke nisam uzeo, samo sam uživao. Na kraju sam završio četvrti, da sam malo više trenirao, verovatno bih osvojio neku medalju...
U međuvremenu su se neke stvari promenile.
- Sada imam porodicu, ženu i decu, ne mogu toliko vremena da provodim igrajući igrice.
- Poslednje što sam igrao bila je kombinacija fudbala i igrice FIFA, zanimljiv koncept. Igra se prvo FIFA, broje se golovi, a onda se to prebacuje na mali fudbal i ekipa igra utakmicu, pa ko pobedi, taj ide dalje. Igrali smo turnir u Abu Dabiju, ušli u polufinale i plasirali se u završnicu koja se igra u decembru i gde je nagradni fond 600.000 evra - zaključio je Marko Roksić.
Naredni izazovi: Pregovori s klubom predstoje
Posle odlične sezone i ulaska u Prvu futsal ligu Srbije sa ekipom Hrama, kao i nestvarnih partija tokom letnjih turnira u malom fudbalu, pitanje koje se samo nameće je gde će Roksić braniti u sezoni koja dolazi...
- Prozivka u Hramu je bila, ali tek bi trebalo da sednemo, da pričamo i probamo da se dogovorimo. U klub je došao Rade Drndarević, odličan golman, branio je nekada za Konjarnik. Svaka konkurencija je dobrodošla, elitni rang iziskuje i više treninga, tako da bi tek trebalo da sednem sa upravom Hrama da pričam o narednoj sezoni - rekao je on.
Sve zna: Igra, da gol, pa odbrani penal
Marko Roksić je i na velikom fudbalu znao da daje golove.
- Torlaku sam dao gol s gola na gol, tada sam bio u Prvoj iskri. Ispucao sam neku loptu iz sve snage, lopta je odskočila, preletela golmana i ušla u gol, a nama je taj pogodak doneo plasman u viši rang. Za Stubline kada sam branio, poslednje kolo smo igrali protiv Ralje. Bilo nas je 12, ja sam zamolio trenera da me pusti da igram i dao sam gol kojim smo poveli 1:0. Na poluvremenu smo rešili da branimo rezultat i vratio sam se na poziciju golmana, gde sam odbranio penal! Meč se završio sa 1:1, a ja sam dobio 9 ili 9,5 u novinama. Ovom prilikom želim da pozdravim predsednika Kuzmića, zbog njega sam i došao u taj klub!
BONUS VIDEO: