"Vožnja kolima sa mojim ocem me inspirisala da napravim film "Jugo florida": Uoči premijere reditelj za Kurir evocira uspomene i otkriva detalje sa seta
Novi film reditelja i scenariste Vladimira Tagića, "Jugo florida", imaće sutra svetsku premijeru u Glavnoj takmičarskoj selekciji Sarajevo film festivala.
Tagić, autor koji je regionalnoj publici poznat po izuzetno gledanim i priznatim televizijskim serijama "Jutro će promeniti sve", "Deca zla" i "Sablja", ovim projektom debituje u dugometražnom formatu. Tagić uoči premijere njegovog novog ostvarenja po scenariju Milana Ramaška Markovića otkriva šta se krije iza ove neobične priče.
U galeriji pogledajte fotografije:
"Jugo florida" je intrigantan naslov koji odmah budi asocijacije - i nostalgične i ironične. Kako je nastala ideja za ovaj vaš debitantski film?
- Sve je počelo jednostavnim putovanjem. Jedna vožnja kolima koju sam imao sa svojim ocem. U toj vožnji sam ja morao da vozim, moj otac je bio nervozan zato što nije navikao da bude vožen, nije voleo da nema kontrolu, a pritom nikada nije ni odobravao način na koji ja vozim. Još je i auto bio neispravan, imao je neki problem da kad pređeš 80, auto počne da pišti, pa moraš da staneš, da ga ugasiš i upališ ponovo, pa polako. A mi smo kasnili, moj otac je kasnio. Želeo je da ode da se ispovedi, a bio je ateista. To je bilo putovanje u potrazi za mirom, a on je zapravo sve vreme bio jako nervozan. Sve vezano za to putovanje je bilo i smešno i tužno i apsurdno i sve to u isto vreme. Kada sam prepričavao tu priču svojim prijateljima, mnogo su se smejali a bilo im je i potresno. Shvatio sam da o tome treba da napravim film.
Automobil iz devedesetih postaje prostor putovanja, ali i tišine, sećanja i suočavanja. Kako ste osmislili ritam tog puta i koliko su vam važni ti simbolički slojevi?
- To nije jedno putovanje, nije klasičan road movie, to su više isprekidanih, kratkih putovanja, bez nekog većeg cilja, i jasnog pravca. To je prostor u kom dva čoveka imaju prilike da se možda po prvi put zbliže.
Andrija Kuzmanović se u ovom filmu fizički promenio i napravio značajan iskorak u svom izrazu. Da li je to bio vaš uslov? Kako ste radili sa njim na ulozi i šta ste od njega želeli da izvučete kao reditelj?
- I Andrija i ja smo želeli da napravimo iskorak, da ponudimo nešto što publika ne očekuje. Ne zato da bi publiku šokirali već zato što smo osećali da je to potrebno filmu i da su to najbolja rešenja za taj lik. Krenete da analizirate lik, ko je taj čovek, kakve su mu životne navike, kakvog je karaktera, pa polako od tih unutrašnjih stvari dođete i do nekih spoljašnjih rešenja koja pomažu da to što nam je važno u unutrašnjem životu junaka dođe na površinu. Andrija je smatrao da je izuzetno važno da smrša, ja sam se složio. Meni je bilo bitno da njegova kosa bude kratka i da "nema frizuru". Jedna stvar se nadovezivala na drugu, Andrija je bio izuzetno posvećen, zaista je napravio nešto posebno.
Uloge Nikole Pejakovića, Hane Selimović, Jovane Stojiljković i drugih daju filmu dodatnu emotivnu teksturu. Da li su role pisane za njih ili je rađen kasting?
- Nisam radio kasting za te uloge, samo sam dugo razmišljao. Dugo sam tragao za tim ko su ti ljudi. To je bio pravi izazov. A sam odabir glumaca nije bio toliko težak. Hana je prva osoba koju sam pozvao. Znao sam da ona treba da igra Tamaru još pre nego što sam znao ko je glavni junak. To se uglavnom tako ne radi, ali kada je Hana u pitanju, bio sam siguran. Svo troje su me oduševili, uživao sam. Oni su toliko inspirativni glumci i toliko su dobri da im se divim.
Zanimljivo da ste Hanu planirali da igra glavnu ulogu u vašoj seriji "Jutro će promeniti sve" koja se trenutno reprizira. Ko više žali za tom propuštenom prilikom?
- To je davno iza nas. Tada nam nije bilo suđeno.
"Jugo" će imati premijeru na Sarajevo film festivalu gde niste prvi put. Imate li tremu?
- Da. Veliku. Ipak je ovo svetska premijera filma. Izuzetno mali broj ljudi je pogledao film. Ne mogu da dočekam da čujem reakcije.
Serija "Sablja" trenutno se prikazuje u Nemačkoj i Francuskoj. Spremate li nešto novo sa vašim kolegom i kumom Goranom Stankovićem?
- To je tajna. Kad dođe vreme, saznaćete.
Na kraju - šta biste rekli da je ta jedna rečenica koju otac i sin traže tokom celog puta, a možda je nikada ne izgovore? I šta biste Vi želeli da ostane u gledaočevom srcu posle filma?
- Mango je sr**e.
Bonus video: Aleksa Balašević na Sarajevo film festivalu