ŠAH: Čudnovata poseta persijskog vladara Beogradu - spavao na podu vagona kralja Aleksandra Obrenovića
Malo je primera takve dugovečnosti kao što je titula šaha: persijski vladari nosili su je od šestog veka pre Hrista do 1979. godine, kad je islamska revolucija zbrisala sa istorijske scene Rezu Pahlavija. E pa, jedan takav šah, Muzafar ad Din, koji je Iranom vladao od 1896. do 1906. godine, u dva navrata je, i to s kratkim razmakom, posetio Beograd. I nije baš sve ispalo sjajno. Između ostalog, ljut zbog lošeg smeštaja u hotelu na Terazijama, napustio je svoju sobu i sa svitom otišao na železničku stanicu, da prespava u kraljevskom vozu...
Ali da sve ispričamo po redu.
Iran je daleko, a i bilo je davno, pa ćemo o Muzafaru ad Dinu reći samo da je dugo čekao da zasedne na presto, jer je bog njegovom ocu dao dug život - potonji gost Srbije ovenčao se titulom šaha kao četrdesettrogodišnjak; da je večito bio u dugovima i da je 1901. godine dao Britancima koncesiju na prirodna blaga svoje zemlje, a da su šest godina kasnije u Iranu otkrivena basnoslovna nalazišta nafte; na prvom od svoja tri putovanja po Evropi Muzafar ad Din u Parizu je 1900. godine video novo čudo - bioskop, i u svoju zemlju je poneo opremu za snimanje i prikazivanje filmova, čime je udario temelje iranskoj kinematografiji, poznatoj i danas.
Banjanje
Na tom putovanju 1900. godine, koje mu je, uzgred rečeno, platio ruski car Nikolaj II, kod kojeg se i inače stalno zaduživao, Muzafar ad Din, osim što je obišao Svetsku izložbu u Parizu, provodio se u banjama u Francuskoj i Austriji. U Marijenbadu je naglo odlučio da skokne do Carigrada i poseti turskog sultana, a put ga je u septembru vodio preko Beograda.
Kralj Aleksandar Obrenović krajem jula venčao se s Dragom Mašin i produženi medeni mesec provodio je u vili u smederevskim vinogradima. Šaha je, po njegovom naređenju, imao da dočeka u Zemunu i isprati do bugarske granice maršal dvora Milivoj J. Nikolajević s još tri ministra. Četvrt veka i kusur kasnije, Nikolajević će u Politici u dva nastavka objaviti svoja sećanja na taj događaj.
U Zemunu je sve prošlo kako treba: visoki činovnici Austrougarske monarhije, kojoj je tada pripadao i ovaj današnji deo Beograda, uz počasni stroj svoje garde oprostili su se od šaha, i on je tako prešao u našu nadležnost. Ukrcao se u dvorski voz kralja Aleksandra i preko Save prešao u Beograd. Na železničkoj stanici dočekali su ga generali i izaslanici Dvora, a dok je ceremonija trajala, u jedan vagon ukrcane su velike količine „limunade i orandžade“ za osveženje putnika, kako je šahova delegacija tražila još u najavi posete. Plan je, naime, bio da persijski vladar odmah nastavi put. Ali, kad su se svi već ispozdravljali, i šah ušao u voz, njegov ađutant je istrčao iz vagona i rekao da je car naredio da prenoće u Beogradu!
Bilo je prošlo devet uveče i domaćini su se našli na muci kako da tokom noći obezbede obroke za mnogobrojnu delegaciju. Gosti bi ostali gladni da se zakupac restorana na stanici nije dosetio da staničnom restoranu u Lapovu naloži da tokom noći pripreme 40 pari pilića, 12 gusaka, šest ćuraka i osam jagnjadi.
Netrpeljivost
Ni posle 27 godina od tog događaja maršala dvora Nikolajevića nije bila prošla ljutnja zbog nerviranja kojem je bio izložen promenom plana. S vidljivom netrpeljivošću on je u Politici opisao razlog šahovog zadržavanja u Beogradu:
„U šahovoj sviti, nalazio se i jedan ‘astrolog’, čijim vradžbinama i proricanjima šah jako veruje. Taj čovek veoma rđave spoljašnjosti, oko 60 godina, neobrijan i neošišan, prljav, pijanog izgleda, s prekrštenim nogama, seđaše u jednom uglu kupea ađutantskog vagona.
Prolazeći službenim poslovima pored ovog vagona, primetih ovu individuu i začudih se otkud on u ovom društvu. Ni na kraj pameti da pomislim da je taj, koji silnog šaha drži u potpunoj svojoj vlasti, raznim vradžbinama i proricanjem sudbine. Eto, taj stvor odlučio je da šah ove noći ne treba da putuje, nego da ostane gde je i tu prenoći.“
Nikolajević, inače potpukovnik po činu i lični kraljev ađutant, nije krio ni da ga je i sam šah nervirao:
„Za šaha beše pripremljen spavaći kupe kraljev u kraljevom vagonu. Iako je postelja s pokrivačem i jastucima bila izvanredno fina, potpuno kraljevska, ipak je sve to na varvarski način izneto i bačeno, a za šaha je doneta njegova naročita postelja s pokrivačima, koja je prostrta po podu vagonskom, te je On na njoj proveo noć. Ovo je urađeno iz razloga što, kako vele, pravovernom šahu nedostojno je da legne u postelju jednog inovernika.“
Delegacija je put nastavila u šest ujutru 28. septembra i već u osam je bila u Lapovu, gde ih je čekalo pečenje za pedesetak osoba. Ali ni tu nije prošlo bez problema: hrana je uneta u jedan od prednjih vagona i dobili su je svi u delu kompozicije do šahovog vagona negde u sredini, a oni iza vladara ostali su gladni sve do zastajanja u Nišu, jer niko nije smeo da prođe kroz carske kupee i dostavi im jelo.
Ispostavilo se i da Muzafar ad Din ne podnosi brzu vožnju, preko 30 kilometara na sat.
„Htedoh da ispadnem iz voza dajući maramom znak mašinovođi da smanji brzinu, ali on gleda svoj posao i ne vidi moje mahanje maramom. Međutim, ambasadori i ministri jure ka meni jedno za drugim sa šahovim naređenjem da voz pođe manjom brzinom“, opisuje Nikolajević svoje muke, beležeći i da je šah bio nabusit i nepristojan i u Nišu, gde ga je čekala zvanična delegacija. Šah je hteo da izađe iz voza da ih pozdravi, pa ih je Nikolajević uveo u vagon.
„Šah ih tupo pogleda i okrete im leđa, oni postojaše u vagonu minut-dva i ja im dadoh znak, te odoše“, beleži maršal dvora, koji je persijskog cara dopratio do bugarske granice.
„Hvala Bogu kad jednom stigosmo u Caribrod (današnji Dimitrovgrad - prim. M. P.) da se kurtališem ove napasti. Laknu mi kad ga predadoh Bugarima.“
Bahato
Šah se u Carigradu kratko zadržao, i već 6. oktobra 1900, na povratku iz turske prestonice, ponovo se obreo u Beogradu: Ovog puta bio je predviđen susret s kraljem Aleksandrom Obrenovićem i kraljicom Dragom. Bile su planirane tri sobe u hotelu „Pariz“ na Terazijama, sagrađenom trideset godina ranije na mestu današnjeg Bezistana. U vreme o kojem govorimo, 1900. godini, hotel je imao 35 luksuznih soba s parnim grejanjem, restoran, kafanu, bioskopsku salu, salone i baštu s dvorišne strane. Ali u persijskoj delegaciji bilo je tridesetak osoba, pa su gosti, kad su videli one tri sobe, odlučili da se vrate na železničku stanicu i spavaju u vozu!
Ovog puta su bar jeli u kraljevom dvoru, a večeri je prisustvovalo i oko 90 srpskih uglednika. Gotovo svi oni dobili su od Muzafara ad Dina po neki skupoceni orden, a kralju je šah uručio raskošnu sablju.
Sutradan, 7. oktobra 1900. godine, persijski šah nastavio je put Beča...
U beogradskoj Makedonskoj ulici ubrzo je potom nad jednom radnjom osvanula nova firma: na velikoj plehanoj tabli bio je naslikan čovek u istočnjačkoj odeći, s turbanom, i sabljom preko krila, a nad njima se izvijao natpis: „Kod persijskog cara“.
Onaj ko je zabeležio ovaj podatak nije smatrao vrednim da nam prenese i šta se u toj radnji prodavalo...
Vremeplov
Te 1900. godine...
l Na Olimpijskim igrama u Parizu prvi put su učestvovale i žene; ubijen je italijanski kralj Umberto I; umrli su Fridrih Niče i Oskar Vajld, a Ferdinand fon Cepelin izvršio je prvi let dirižablom.
Momčilo Petrović