Uspavala decu, pa gurnula glavu u pećnicu: Spremila im i doručak, a ujutru ih dočekao jeziv prizor! Jedno nikad nije razjašnjeno
Silvija Plat, jedna od najtalentovanijih američkih pesnikinja 20. veka, umrla je tragično 11. februara 1963. godine, u 30. godini života. Njena smrt samoubistvom u Londonu postala je simbol neraskidive veze između umetnosti i unutrašnje tame koja ju je pratila.
Plat je za života prolazila kroz brojne uspone i padove – od prestižnih stipendija i književnih priznanja do odbijanja izdavača i sloma braka sa pesnikom Tedijem Hjuzom (Ted Hughes). Upravo u toj kontradikciji – između blistavog talenta i duboke patnje – leži fascinacija njenim likom i delom.
Uspon jedne književne zvezde
Rođena je 27. oktobra 1932. godine u Bostonu. Već sa devet godina objavila je svoju prvu pesmu u Boston Heraldu, a kasnije je potvrđeno da poseduje IQ 160 – što ju je svrstalo među retke „genije“.
Ipak, njen rani život bio je obeležen i tragedijom. Kada je imala osam godina, njen otac Oto Plat umro je od posledica dijabetesa. Ovaj gubitak duboko je oblikovao njenu poeziju – naročito čuvenu pesmu „Daddy“, u kojoj je obradila kompleksan odnos sa ocem.
Plat je pohađala Smith College, a 1953. dobila je prestižnu uredničku praksu u časopisu Mademoiselle. Iako je boravak u Njujorku opisala rečima „bol, zabave, rad“, iza kulisa je počela da se bori sa teškom depresijom. Nakon što je odbijena na programu pisanja na Harvardu, pokušala je da izvrši samoubistvo sa 20 godina. Preživela je, a usledio je period lečenja uključujući elektrošok terapije.
Uprkos svemu, nastavila je da gradi karijeru. Zahvaljujući Fulbright stipendiji preselila se u Englesku i upisala Kembridž, gde je 1956. upoznala Teda Hjuza. Njihova burna veza ubrzo je prerasla u brak, a Silvija je postala majka dvoje dece – Fride i Nikolasa.
Pogledajte u galeriji njene fotografije sa mužem Tedijem Hjuzom:
Slom braka i poslednji dani
Do početka 1960-ih Plat je objavljivala zapažene pesme, ali su problemi sa mentalnim zdravljem postajali sve izraženiji. Najveći udarac zadala joj je Hjuzova afera sa Asijom Vivil, zbog koje je ostala sama sa dvoje dece.
Istovremeno, niz američkih izdavača odbio je njen roman „Stakleno zvono“ (The Bell Jar), smatrajući ga više „studijom slučaja“ nego umetničkim delom. Plat se borila sa gripom, usamljenošću i hladnoćom jedne od najtežih londonskih zima u istoriji.
Detaljniji prikaz samoubistva Silvije Plat
U zimskim jutarnjim satima 11. februara 1963., Silvija Plat je bila u teškom psihičkom stanju – jedno od najoštrijih pogoršanja depresije u njenom životu. Lekar dr John Horder, svestan ozbiljnosti njenog stanja, nekoliko dana ranije joj je prepisao antidepresive (monoamin oksidazni inhibitor). Pokušao je da je hospitalizuje, ali je Silvija odbila — umesto toga, dogovorena je da u njen dom zaposli sestru koja će biti uz nju tokom noći. Noć pre smrti, sestra još nije stigla što je znatno uticalo na tok događaja.
Te večeri, Plat je pažljivo pripremila sebi i svojoj deci postupak – prvo je smestila sina i ćerku u njihovu sobu, ostavila im mleko, hleb i puter za doručak, postavila dodatne ćebad i zatvorila sobu brtveći ivice vrata krpama i mokrim peškirom, kako bi sprečila da gas dospe do njih.
Narednog jutra, nakon što je umetnula glavu u pećnicu i otvorila gas, gas iz kuhinje je počeo da ističe. Kada je sestra stigla ujutro, osetila je veliki miris gasa u stanu. Uz pomoć radnika u zgradi, uspeli su da obezbede ulaz i pronašli su Silviju mrtvu – ležala je na podu pećnice, sa zatamnjenim vratima između kuhinje i sobe dece.
Šta je bilo u njenoj galvi u tom momentu nikad nije razjašnjeno
Postoje svedočenja dve različite vrste: policijski službenik blizak istrazi izjavio je da je "Silvija duboko ugnjezdena unutar pećnice, s namerom da umre" – scenarij koji dugo ukazuje da je čin bio dobro promišljena odluka, a ne nesrećan peh.
S druge strane, u jednoj biografiji, autor Al Alvarez sugeriše da je Silvija možda doživela svoj čin kao vapaj u pomoć, koji se tragično završio smrću pre nego što je iko reagovao – "fatalno pogrešno izveden".
Lekar Horder takođe je smatrao da je čin bilo moguće interpretirati samo kao posledicu neobuzdane unutrašnje patnje i psihičke prisile, i da je pažljivnost kojom je soba pripremljena ukazivala na dubinu zla.
Nasleđe koje traje
Silvija Plat je iza sebe ostavila remek-dela poput zbirke „Ariel“, objavljene posthumno 1965. godine, i romana „Stakleno zvono“ koji je u SAD objavljen tek 1971. godine.
Godine 1982. dobila je Pulicerovu nagradu, čime je posthumno potvrđen njen ogroman književni značaj.
Njeno nasleđe obeleženo je i kontroverzama – Ted Hjuz je, kao vlasnik autorskih prava, uništio delove njenih dnevnika. Tragedija se nastavila i u porodici: njen sin Nikolas oduzeo je sebi život 2009. godine.
Bonus video: Sećanje na Davida Albaharija