72 godine živeo nepokretan i zarobljen u "čeličnim plućima": Opaki virus ga napao kao dete, svi mislili da će umreti, a onda je usledio pakao
Pol Aleksander je imao samo šest godina kada je oboleo od poliomijelitisa, ili dečje paralize, zbog čega je ostao paralizovan od vrata nadole. Kada se u leto 1952. godine požalio da mu je loše, njegova majka je odmah znala o čemu je reč. Ubrzo mu je i zvanično dijagnostifikovana dečja paraliza.
Kako bolnice više nisu mogle da prime sve zaražene, medicinsko osoblje je njegovu majku posavetovalo da pokuša sama da ga izleči kod kuće. Međutim, nakon petog dana, tadašnji šestogodišnjak je izgubio sve motoričke funkcije i sposobnost disanja. Ubrzo je smešten u "gvozdena (čelična) pluća". Naredne 72 godine, ova neinvazivna mehanička ventilacija je za njega značila ne samo život, već i dom, a razvio je i novi način disanja, koji naziva "žablje disanje".
Pol je 72 godine proveo u "čeličnim plućima":
Zahvaljujući ovoj vrsti disanja, mogao je da provede neko vreme van gvozdene strukture. Ova veštačka pluća, zapravo su ventilator koji podseća na metalni kovčeg, zahtevaju da pacijent leži u njima dok mu je uređaj čvrsto stegnut oko vrata.
Uređaj funkcioniše tako da vakuum mehanički uvlači vazduh u pluća pacijenta čiji su nervni sistem i respiratorne funkcije uništene poliomijelitisom. Dok su bili u bolnici, doktori su pokušavali da obuče Pola da samostalno diše, ali nije mogao da provede mnogo vremena van gvozdenih pluća jer bi odmah poplavio i onesvestio se.
Međutim, Pol je na kraju uspeo da uvežbava način da unese malo vazduha u pluća. On to naziva "žablje disanje", a tehnika je prilično iscrpljujuća. Takvo disanje, takođe poznato kao glosofaringealno disanje, podrazumeva gutanje vazduha, koji zatim u maloj količini stiže do pluća.
Polov fizioterapeut, gospođa Salivan, pomogla mu je da savlada tehniku. Da bi ga ohrabrila, rekla mu je da će dobiti štene ako može da diše tri minuta bez ventilatora. Polu je trebalo godinu dana da usavrši tehniku, ali je na kraju dobio štene i dao mu ime Džindžer.
Kada je bio u stanju da samostalno diše duži vremenski period, mogao je na kratko da izađe iz mehaničkih pluća, a zatim izađe na trem, pa čak i u dvorište.
Iako je morao da spava u gvozdenim plućima, on je tokom dana uspevao da sve više vremena provodi napolju, pa se upuštao u nove poduhvate. Tako je kada je imao 21 godinu postao prva osoba u Dalasu koja je završila srednju školu, a da nije fizički pohađala ni jedan čas. Nakon srednje škole, primljen je na pravni fakultet u Ostinu u Teksasu. Pol se preselio u studentski dom i unajmio negovateljicu da mu pomogne.
"Kada sam upisao fakultet, bili su užasnuti idejom da ću poneti svoja gvozdena pluća. Ali ipak sam to uradio, stavio pluća u svoju sobu i živeo u kući sa svojim gvozdenim plućima."
Na kraju je ostvario svoj san da postane advokat i zastupa klijente obučen u fino trodelno odelo, a da bi svoje paralizovano telo držao u uspravnom položaju, koristio je specijalna invalidska kolica. Tokom svog života vozio se u avionu, zaljubio se, molio se u crkvi, bio na moru, pa čak i posećivao striptiz klub. Bavio se i aktivizmom za prava osoba sa invaliditetom, a napisao je i memoare "Tri minuta za psa: Moj život u gvozdenim plućima".
Na pitanje novinara kako provodi dane, Paul je 2018. godine rekao:
- Radim sve što i normalan svet - kad se probudim, operu mi zube, doručkujem, obrijem se i umijem, čitam, gledam TV i slikam...
Pol je bio jedan od poslednjih ljudi na svetu koji su živeli u gvozdenim plućima. Nadživeo je i roditelje i brata, pa čak i prva pluća, koja su počela da puštaju vazduh 2015. godine.
U intervjuu koji je dao dokumentaristu Miču Samersu 2020. godine, rekao je da nikada nije odustao od sebe, uprkos svim okolnostima. Uprkos svojoj borbi, trudi se da uživa u svakom danu i često ističe kako je zapravo imao sreće jer je preživeo vrhunac epidemije dečije paralize.
"Nikada nisam odustao i nikada neću", tvrdi i dodaje da već decenijama pokušava mladima da pokaže kako je sve što požele zaista i ostvarivo.
"Bez obzira odakle ste, kakvog ste porekla ili izazova sa kojima se suočavate, zaista možete sve. Samo se morate odlučiti za to i naporno raditi", rekao je.
Međutim, Pol se uvek plašii da bi se dečja paraliza, "demon" koji ga je zamalo ubio, mogao da se vrati.
"Vidim da su bolnice ponovo preplavljene žrtvama dečije paralize. Kažem lekarima da će biti još jedne epidemije. Ne veruju mi", rekao je svojevremeno.
Poliovirus, koji izaziva akutnu infektivnu bolest Poliomijelitis, je sredinom 20. veka zarazio desetine hiljada ljudi, a od njega je svake godine umiralo hiljade ljudi. U SAD nije bilo novog slučaja od 1979. godine, a 2000. godine Svetska zdravstvena organizacija proglasila je čitavu Ameriku i region zapadnog Pacifika slobodnim od poliomijelitisa. Trenutno se virus pojavljuje u samo tri zemlje: Avganistanu, Nigeriji i Pakistanu.
Bonus video: Dečak sa paralizom lica