Povezanost Malte i Srbije: Mala, ali neprocenjivo bogata zemlja istorije, lepote i duše (FOTO)
U samom srcu Mediterana, tamo gde se plavetnilo neba stapa s tirkiznim morem, nalazi se Malta – malena, ali neprocenjivo bogata zemlja istorije, lepote i duše. Ova ostrvska država, smeštena između Evrope i Afrike, već vekovima čuva svoju jedinstvenu priču. I ta priča počinje u njenom glavnom gradu – veličanstvenoj Valeti.
Valeta je više od prestonice. Ona je muzej pod otvorenim nebom, grad-vitez, grad-pozornica. Izgrađena u 16. veku od strane čuvenog Malteškog reda, Valeta je danas pod zaštitom Uneska i s razlogom je proglašena jednom od najlepših i najautentičnijih prestonica Evrope.
Dok šetate njenim uskim kamenim ulicama, svaka fasada, balkon i trg nose tragove bogate prošlosti. Glavna atrakcija grada je Katedrala Svetog Jovana, koju je projektovao arhitekta Đirolamo Kasar (Girolamo Cassar). Sagrađena je između 1573. i 1578. godine, a ubrzo je postala mesto gde su se Malteški vitezovi okupljali radi liturgije i obavljanja sličnih rituala. Enterijer katedrale je obnovljen u XVII veku, te od tada odiše baroknim stilom. Jedno od najvećih blaga koje se nalazi u katedrali je slika Jovana Krstitelja, Karavađovo delo. Posebno interesantno jeste da je čitav mermerni pod sačinjen od grobnica – tu se nalazi više od 400 grobova malteških vitezova, od kojih je svaki ukrašen drugačije.
Nacionalni arheološki muzej Malte predstavlja dom mnogih artefakata koji potiču iz daleke istorije i spada u posebne atrakcije Valete. Zdanje je sazidano u baroknom stilu 1571. Godine, a muzej je još jedan od razloga zašto Valetu zovu gradom baroka. Neki od izloženih predmeta u muzeju su kameni artefakti, koji datiraju čak iz 5200. godine p.n.e. Prelepe figure iz praistorijskog perioda najviše privlače pažnju svakoga ko se odluči za obilazak ove znamenitosti u Valeti, a najpoznatija od njih je Dama koja spava, stara oko 5000 godina. Osim toga, u Nacionalnom arheološkom muzeju Valete mogu se videti i mnogi drugi zanimljivi istorijski predmeti koji ni jednog posetioca ne ostave ravnodušnog.
Vrtovi Donje i Gornje Barake nude najlepši pogled na Veliku luku (Grand Harbour). U 12 i 16 časova paljbom se oglašavaju topovi čiji zvuk označava tačno vreme. Impresivna ceremonija je turistička atrakcija koja privlači veliku pažnju posetilaca.
Ali Malta nije samo za ljubitelje istorije. Ona je raj za one koji žele da spoje kulturu i odmor. Kristalno čisto more, više od 300 sunčanih dana godišnje i šarmantna mesta poput Mdine, Slime i Marsašloka, čine ovo ostrvo idealnim za relaksaciju, ronjenje, istraživanje ili jednostavno – uživanje.
Za ljubitelje gastronomije, Malta nudi pravi spoj kultura – arapskih začina, italijanske paste, britanskog uticaja i lokalnih specijaliteta. Probajte pasticije - lisnato pecivo punjeno različitim nadevima ili svežu ribu uz čašu malteškog vina.
A ono što Malti daje dušu – to su njeni ljudi. Otvoreni, topli i gostoljubivi, učiniće da se osetite kao kod kuće. U Valeti, svako jutro počinje uz zvuke crkvenih zvona, a završava uz osmeh, muziku uličnih svirača i zalazak sunca koji se ne zaboravlja.
Malta je destinacija koju morate doživeti, koja spaja prošlost i sadašnjost, energiju i more.. A Valeta... Valeta je srce tog ostrva.
Da li znate šta sve povezuje Srbiju i Maltu?
Iako je Malta više od 1000 km vazdušnom linjom udaljena od Srbije, mnoge veze već dugo vremena čvrsto povezuju ove dve zemlje. Navešćemo samo neke, a ostavljamo vama, da uz njih, istražite i ostale, na licu mesta:
1. Spomenik sećanja na brodolom srpskih vojnika 1918. godine
Nedavno je otkriven spomenik podignut u znak zahvalnosti za spasavanje srpskih vonjika od strane stanovnika Malte u Marsaskali. Podignut je na inicijativu Srba sa Malte, a u saradnji sa kulturnom institucijom Baština Malte i lokalnim savetom grada Marsaskale. Pitate se o kom je tačno događaju reč? Nemačka podmornica je 1918. godine u Marsaskali pogodila francuski brod „Polineziju“, koji je prevozio 500 srpskih kadeta iz Bizarte ka Solunskom frontu. Malteški ribari i lokalno stanovništvo, na svojim brodićima, pohitali su u pomoć srpskim brodolomnicima i spasili najveći broj utopljenika. Među spasenima je bila i legendarna Milunka Savić. Olupina broda "Polinezija" je sačuvana i danas predstavlja svetsku atrakciju za ljubitelje ronjenja.
2. Srpska pravoslavna crkva – Parohija Sv. Apostala Pavla i Sv. Nikole na Malti
Zahvaljujući Malteškoj kuriji, Srpka pravoslvana crkva 2021. potpisala je ugovor o korišćenju Crkve Bogorodice žalosti u Birzebudži, na 25 godina. Crkva je renovirana i sređena zahvaljujući Srbima koji žive i rade na Malti. U ovoj svetinji otac Risto Gorančić vrši verske obrede, okupljajući svojom harizmom pored Srba i pravoslavce iz Rusije, Rumunije, Makedonije, tako da se obred može čuti na više jezika. Od 2014. godine Malta i Italija, nakon Svetog arhijerejskog sabora održanog u Beogradu, dodeljeni su novoosnovanoj Austrijsko-švajcarskoj eparhiji.
3. Srpska škola
Srpska dopunska škola Sv. Jelena Anžujska na Malti od školske 2022/23. godine pripada dopunskim školama pod okriljem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Na tri lokacije nastavu pohađa više od 200 srpskih mališana sa Malte.
4. Forum srpskih književnika
Od 2024. svake godine na Malti se okupljaju srpski pisci i književnici iz Srbije i dijaspore u organizaciji umetničke grupe ARTE, da bi prezentovali svoje nove knjige, ali i upoznali se sa životom naših ljudi na Malti. Na svoj način, oni istorijske i kulturološke veze Srbije i Malte prenose u svoja dela. Takođe, iz godine u godinu, objavlje se Zbornik dela nastalih na ovom književnom okupljanju.
5. Malteška srpska zajednica
Ova organizacija doprinosi boljem razumevanju i bližoj saradnji srpskog i malteškog naroda, kroz razne kulturne, ekonomske, umetničke, socijalne i verske aktivnosti. Više od 20 godina rada ovog udruženja potvrđuje uspešan model funkcionisanja društva.
Istorijske veze
6. Monarhijske veze Srbije s Maltom
Princ Pavle Karađorđević boravio je u izgnanstvu tokom Drugog svetskog rata, i deo svog vremena proveo je na Malti nakon okupacije Jugoslavije.
Srpski Kralj Petar II Karađorđević imao je važnu istorijsku ulogu u obnovi aktivnosti Ruskog Velikog priorata (dela Malteškog viteškog reda) na Malti. Pomagao je u osnivanju nove centralne kancelarije za potrebe reda, pa je 1964. saradjivao na tome da se obnovi sedište – konkretno, učestvovao u kupovini kuće na adresi 223, St Paul Street, Valletta, koja je postala svetsko sedište ovog reda. Danas se u toj palati, u okviru stalne izložbene postavke, nalazi i nekoliko portreta ovog srpskog kralja.
7. Petar Želalić – vitez malteškog reda
Petar Želalić poreklom iz Boke svojom lukavošću i hrabrošću posle dvogodišnjeg zarobljeništva od strane Turaka oteo je prestižni brod, blago i zarobio Turke. Brod neprocenjive vrednosti koje je poklonio Maltežanima, predao Turke i tad je proglašen vitezom Malteškog reda. Blago je podelio sa drugovima, a na Malti je sagradio dve palate kao i Crkvu sv. Nikole. Do kraja života se borio protiv Turaka, a umro je na Malti 1811. godine u dubokoj starosti. Sahranjen je uz temelje svoje zadužbine, crkve Svetog Nikole.
8. Ikona Presveta Bogorodica Filermosa
Reč je o ikoni Bogorodice koja se čuva u Plavoj kapeli, u okviru izložbenog prostora Istorijskog muzeja Crne Gore u Cetinju. Delo je Svetog Apostola Luke, koji ju je naslikao 46. godine. Ikona je vekovima bila u vlasništvu Malteških vitezova, te su je poklonili Ruskom caru za zaštitu i dobročinstvo koje im je pružio. Gotovo vek i po, do kraja Oktobarske revolucije, ikona Presveta Bogorodica Filermosa bila je u Rusiji, a potom je u tajnosti izneta u Dansku. Neko vreme bila je u Berlinu, da bi 1928, zajedno sa dve velike svetinje, česticom Časnog Krsta i šakom Jovana Krstitelja i Preteče, stigla u Beograd, kao poklon ruskog carskog doma Srbiji i kralju Aleksandru Karađorđeviću za pomoć i prihvatanje izbeglih belogardejaca iz Rusije. Do 1941. čuvana je u dvorskoj crkvi, a tokom povlačenja kraljevske porodice i jugoslovenske vojske preko Crne Gore, kralj Petar II Karađorđević sve ove tri relikvije predao je patrijarhu Gavrilu Dožiću. Dugi niz godina skrivane su u manastiru Ostrog, a potom je ova velika svetinja svoj dom našla na Cetinju.
Kurir.rs