Putinovi dronovi ne greše
Putin je iz tog sastanka izašao ojačan i uveren da je ponovo nadmudrio američkog kolegu. Dobio je tako još jedan signal slabosti Zapada. Nakon neuspelog samita na Aljasci 15. avgusta, nastavio se obrazac još žešćih ruskih vojnih aktivnosti u Ukrajini, posebno u Kijevu. Incident s devetnaest ruskih dronova u poljskom vazdušnom prostoru, koji je doveo do privremenog zatvaranja četiri aerodroma, potvrđuje da se ne radi o nesrećnom slučaju.
Rat koji već više od tri godine razara Ukrajinu postao je direktna bezbednosna pretnja jednoj članici NATO. To je nastavak Putinove strategije: ispitivanje odlučnosti Alijanse, političko blefiranje i korišćenje rata u Ukrajini kao poligona za širenje straha širom Evrope.
Posebno ohrabren tretmanom koji mu je pružio kineski predsednik Si Đinping prošlog meseca, na samitu Šangajske organizacije za saradnju, Putin je odlučio da testira Evropu, NATO i SAD. Ne bi trebalo ignorisati činjenicu da se ruski kinetički napad na Poljsku dogodio ubrzo nakon što se Putin sastao sa Sijem i severnokorejskim vođom Kim Džong Unom u Šangaju.
Putin već dugo kombinuje hibridne metode s direktnim vojnim akcijama. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus jasno je rekao da putanje dronova nisu bile slučajne. A poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski uporno upozorava da se pretnje Moskve moraju shvatiti smrtno ozbiljno.
Putin posle Aljaske očigledno računa na dve stvari: na zamor Evrope od rata i na američko kolebanje. Vašington sve više pažnje usmerava ka Pacifiku, dok se u Evropi javlja osećaj iscrpljenosti. U tom vakuumu, Moskva pokušava da pokaže da NATO nije spreman da reaguje jedinstveno i odlučno. Svaka pukotina u Savezu, svaka sumnja u političku volju SAD da ostanu u Evropi, za Putina je strateška pobeda. Zato je upad dronova u Poljsku mnogo više od taktičkog manevra. To je testiranje crvenih linija. Istovremeno, Putin time ponižava Trampa, koji iznova preti sankcijama, a zatim odustaje.
Kremlj jasno pokazuje da ne veruje u pregovore niti u trajni mir. Cilj je potpuna kapitulacija Ukrajine i erozija bezbednosnog poretka u Evropi.
Treba istaći da je NATO reagovao promptno: borbeni avioni su podignuti, sistemi „pejtriot“ aktivirani, a London je saopštio da je u potpunosti posvećen jačanju odbrane istočnog krila Evrope. Sve to, međutim, nije dovoljno i ne rešava problem.
Ako Alijansa ostane u defanzivi, svaka sledeća provokacija postaće normalna. Moskva kao da širi rat tiho, kapilarno, bez formalne objave, ali sa sve većim posledicama po evropsku bezbednost. Evropa nikako da razume da ovo više nije samo pitanje solidarnosti sa Ukrajinom, već pitanje opstanka njene bezbednosti. Svaki put kada građani Varšave, Talina, Vilnjusa, Bukurešta, Rige ili Helsinkija pomisle da bi mogli biti sledeći, Rusija ostvaruje cilj. Moskva pomera crvene linije i pritom uživa u slabosti svojih protivnika.