Priprema terena za veće nasilje
Da li je tačno ono što tvrde ruske obaveštajne službe da će blokaderi 1. novembra pokušati (još jednom), po scenariju viđenom na kijevskom trgu Majdan, da se dočepaju vlasti u državi?
I bez uvida u tajne informacije može se s velikom sigurnošću pretpostaviti da jeste. Evo zašto...
Od 15. marta i velikog skupa blokadera od kog su bila veća samo izneverena očekivanja - setite se samo malog noćnog razgovora Mile Pajić i društva o upadu u RTS - inspiratori i investitori blokaderskog pokreta uporno najavljuju datume popravnog ispita kada će, tvrde, konačno uraditi ono što prethodnog puta - njima se čini: zamalo - nisu.
Uporno odbijajući da prihvate činjenicu da je baba s kolačima odavno prošla, oni biraju datume koji u sebi nose posebnu simboliku, dane koji su već u kolektivnoj memoriji, podsvesno priznajući da nisu dovoljno sposobni da se pod svojim imenom upišu u istoriju.
Tako smo imali šlepovanje uz Vidovadan, nesrećni Jovo Bakić pominje Peti oktobar, a ima ih dosta koji tipuju na godišnjicu novosadske tragedije, na 1. novembar. Njihova je logika prosta: emocije koje u narodu izazova sećanje na 16 poginulih u nesreći na novosadskoj železničkoj stanici pokušaće da pretvore u nezadovoljstvo prema postojećoj vlasti, izazovu ulične nemire i tu vlast sruše.
Uostalom, to nije nov recept: isto su radili i u vreme poplava, pa kovida, zatim posle masovnih ubistava u „Ribnikaru“ i mladenovačkim selima, i isto rade od prošlog novembra do danas... I sa stanovišta njihove logike, u osnovi morbidne jer instrumentalizuju bol drugih, ništa nije prirodnije nego da i godišnjicu novosadske tragedije iskoriste za prevrat.
Ali ako ih pitate zbog čega veruju da će u svom naumu ovog puta uspeti kad nikada dosad nisu, oni će samo slegnuti ramenima. Jer odgovora na to pitanje nema.
Svesni u zakucima svojih umova da samo budale pet puta rade istu stvar očekujući da jednom dobiju drugačiji rezultat, oni proteste čine sve nasilnijim. U svojoj impotentnosti i bezidejnosti blokaderi traže slabo mesto, okidač koji će ispaliti pravi metak.
Zato smo imali blokade ulica i prevrtanje kontejnera, odlaske pred domove političkih protivnika, paljenje prostorija SNS, sve to uz konfrontaciju s korodonima policije, svaki put agresivniju i bližu eksploziji. U tom kontekstu priče o „otrovnom gasu CN“ i pretnji tenkovima više nisu samo besmislene konfabulacije dokonih tviteraša sklonih teorijama zavere, već promišljena priprema terena za blokadersko nasilje na višem nivou - onom koje konačno treba da izazove prevrat u zemlji. Pa šta košta da košta... druge, naravno, ne njih.
Nije, naravno, sve ovo iz njihovih glava. Obojene revolucije izgledaju stihijski i haotično samo u trenucima izvođenja. Prethodi im studiozna priprema stručnjaka koji su u službi centara moći koji takve revolucije finansiraju i koje, naravno, posle izvlače korist iz njih. Zbog toga, ma koliko da su naši blokaderi dosad demonstrirali glupost i nesposobnost, najavu ruskih službi da se za 1. novembar u Novom Sadu sprema repriza kijevskog Majdana treba uzeti ozbiljno. Što naša država i čini.