FAMOZNO: ISPOVEST MATOROG ANARHOLIBERALA
Pa da krenemo na posao. Sa izuzetkom onog mog druga, bisera rasutog po svetu, koji je još 1987. zbrisao u Kanadu, koji redovno čita Famozno - i koji me povremeno podjebava komentarima tipa „jebo zemlju u kojoj si ti glas razuma“ - ostali moji drevni drugari ne da ne čitaju Famozno, nego decenijama ne uzimaju novine (bilo koje boje) u ruke.
Pretpostavljam da je razlog zbog koga su svi do jednog zadržali vedrinu i vedar duh u poodmaklim godinama - ali biva katkad da poneko Famozno završi zapandrčeno na Viberu - koji je i za moje drugare prozor u svet - i onda to neko od drugara pročita i ubrzo potom pošalje Viber-odjek i reagovanje ili me čak pozove telefonom.
Tako me je onomad drug iz detinjstva pozvao telefonom i (pola u šali pola u zbilji) rekao sledeće: „Nisam očekivao od jednog anarhiste, makar bio i bivši, da toliko palamudi o koristima države, državotvornosti, ustavnosti i zakonodavnosti. Izdao si mladalačke ideale.“
Nije li Breaking News da je moja neznatnost bila anarhista.
Jeste, fakat.., ali je zakasnela više od pedeset godina. I nije sasvim tačna. Nezvanično i u najužem društvu ja jesam bio ubeđeni anarhista, dočim sam zvanično (kao i svi stariji od 16 a mlađi od 27 godina) bio član SSO. Ali da: skupa sa još nekim drugarima bio sam ubeđen da su države, ne samo socijalističke, nepotrebna muka ljudi, relikt mračne prošlosti i nadao se - naročito ako bih cimnuo dva, tri piva - da će uskoro osvanuti dan kada će ljudi živeti u slozi bez partijskih i državnih nadzora i pritisaka.
Moja bezimena anarhistička ćelija je čak izvela i neke subverzivne akcije. Tako smo jednom pod okriljem noći otišli na užičku plažu i tu na dva mesta mesta četkom i crnom bojom (daleko je još auto-sprej) nacrtali anarhistički simbol - krug sa A u sredini - onda se razbežali i danima u strahu i drhtanju čekali da nas poapse.
Što se, naravno, nije dogodilo. Niko - uključujući užičku OZNU - pojma nije imao šta znači „A“ u crnom krugu, a osnovano sumnjam da je malo ko uopšte primetio anarholiberalne grafite, koji su se malčice izbledeli mogli videti do pre desetak godina na pozidi na užičkoj plaži.
Znate kako ono kažu: ko u mladosti nije bio ekstremni levičar, nije bio mlad. Ima u tome neke istine, ali čim čovek malo dublje zagazi u život i jasnije sagleda stvari, shvati šta je Hegel hteo da kaže kad je napisao da je država jedno od najvećih dostignuća svetskog duha.
A evo šta je Hegel hteo da kaže, što reko Blic: Duh spoznaje samog sebe, sagledava svoje slabosti, poima da su mu, da bi bio slobodan, potrebna spoljašnja ograničenja i napravi državu.
Napred rečeno uopšte ne znači da moja neznatnost idealizuje državu - daleko od toga, kloni je se ko đavo krsta - ali se o daljim razmatranjima na temu države, zbog nedostatka karakterologije, možete obavestiti u sledećem Famoznom.