Avganistan ponovo na američkom radaru
Tokom zvanične posete UK, Donald Tramp je rekao da je njegova administracija i te kako zainteresovana da povrati vazduhoplovnu bazu u Avganistanu. Istakao je njen značaj posebno imajući u vidu rastuće napetosti s Kinom.
Naglasio je da se sada radi na tome, četiri godine od sramnog i ponižavajućeg povlačenja SAD koji je rezultirao zauzimanjem baze Bagram od strane talibana.
Jedan od razloga zašto Amerikanci teže da povrate bazu krije se u činjenici da je ona svega sat vremena udaljena od mesta gde Kina pravi nuklearno oružje. Ova nekadašnja američka vojna baza u Avganistanu , smeštena je severno od glavnog grada Kabula. Baza je bila strahovito bitna za delovanje SAD posle terorističkog napada 11. septembra 2001. godine pa do 2021. godine.
Haotično povlačenje ostaje politički osetljiva tema u Americi. Republikanci to vide kao Bajdenov neuspeh, dok demokrate podsećaju da je osnovu za izlazak postavio Tramp svojim sporazumom s talibanima u Dohi 2020. godine. Trampova ideja povratka u Bagram ima snažnu geopolitičku dimenziju. Baza se nameće kao idealna tačka nadzora nad kineskim nuklearnim postrojenjima i širim centralnoazijskim prostorom.
Najnovija pretnja američkog predsednika da se Bagram mora vratiti pod američku kontrolu, i to u najkraćem roku, uz upozorenje da će u suprotnom slediti sankcije talibanima i „ozbiljne posledice“, više oslikava unutrašnju dinamiku američke političke scene nego realan vojni plan. Istovremeno, podseća da Avganistan, i četiri godine od američkog napuštanja, ostaje neuralgična tačka svetske geopolitike.
Na reakciju iz Kabula nije se dugo čekalo. Zakir Jalali, zvaničnik talibanskog ministarstva spoljnih poslova, poručio je da je svaka pomisao na povratak američke vojske neprihvatljiva. Sjedinjene Države i talibani nemaju formalne diplomatske odnose. Dve strane povremeno vode razgovore o taocima.
Avganistan tako iznova postaje mesto šire borbe između američkih globalnih ambicija i realnosti na terenu, gde su talibani danas čvrsto ukorenjeni kao vlast.
U sudaru američkih ambicija i avganistanske svakodnevice ogleda se celokupna simbolika Bagrama. Za SAD on ostaje podsećanje na strateške promašaje i neostvarene ciljeve, za talibane potvrda njihove snage i sposobnosti da se suprotstave najmoćnijoj sili savremenog sveta, a za Kinu indikator da će njen nuklearni program biti pod sve intenzivnijim nadzorom Vašingtona.