REKAO SAM "TU ĆE DA TE UBIJU", KAŽE "OTKUD ZNAŠ", REKOH TU BIH TE JA UBIO Drobnjaku likvidirali brata dok je bio u zatvoru:Par dana ranije mu OVO REKAO u poseti
Na Fejsbuk stranici "Legende devedesetih" osvanula je priča o jednom od najopasnijih kriminalaca iz devedesetih godina, čiji je život obeležen nasiljem, ali i gubicima koji su ga duboko potresli. U središtu priče nalazi se tragičan događaj – likvidacija njegovog brata, od čega se nikada nije oporavio.
Detaljno je ispričana dramatična sudbina Dragana Drobnjaka Dropsa, uključujući momenat kada je, uprkos svemu, pokušao da upozori svog brata na opasnosti koje su ih vrebale. Iako su se trudili da prežive u svetu koji je bio pun opasnosti, tragični ishod njihove priče ostavio je dubok trag na njegovoj duši.
Nisam se još ni oporavio kada su me ranjenog stavili u istražni zatvor. Ja ludim, napolju mi posao sa autobusima propada, nije uspela otmica, ništa nisam uradio. Posle su mi rekli da sam ga ubio dobio bih 8-9 godina, a ovako sam dobio 5 i po. Posle dva i po meseca, dolazi upravnik i kaže: “Brata su ti ubili.” Par dana pre toga on je bio kod mene u poseti i ja sam mu rekao ko čini tu ekipu koja vreba njega i mene da ubije, naveo je Dragan Drobnjak Drops.
Rekao sam mu da je tu taj Goranov momak Darko Nikolić, neki njegov drug koga ne znam (Dejan Životić), Mikica, Planić, Slavo i možda još par momaka. Ispostavilo se da je sve tako bilo kako sam mislio. Rekao sam mu da se primiri, da ne izlazi iz kuće ili da ide na Tajland. Moj brat Branko je bio uspešan poslovni čovek, biznismen, završio je fakultet, bio je diplomirani ekonomista, imao je lokale, firme, držao je prvu privatnu banku u Čačku.
Nije hteo da me posluša. Rekao je da ga čuvaju ljudi kod kuće i u njegovoj diskoteci Ekskalibur, pitam ja da li ga čuvaju u Kredileksu, kaže ne, ja mu kažem: “Tu će da te ubiju!” Kaže on: “Otkud znaš?” Ja kažem: “Pa tu bih te ja ubio.” Kaže on: “Pa to je u centru grada”, kažem ja: “Čuvaj se, veruj mi kad ti kažem.” I baš su ga tu ubili. Ja sam tu poludeo, a čekalo me još oporavka i robije.
U međuvremenu dižu se kola u vazduh upravnika zatvora, pa onda neko poturi eksploziv na kuću sudije koji je trebalo da nam sudi, a oni kažu to je Dropsova grupa. Pa dođu debejci da me ispituju, onda još problema, onaj moj drug Matonja nije izvadio geler iz ruke, policija provali da je i on bio sa nama, moj advokat poludeo, slučaj se iskomplikovao.
To je znači bilo ’97. Prođe godina, dođe ’98. padaju ubice Darko Nikolić i Dejan Životić, ali mene Goran i Mikica preko svojih murijaša nameštaju da sam ja ubio malog Vuja i Miška i da sam pucao na Gibanicu u Montani. Ja sam pisao molbe, žalbe i dešava se konačno preokret!
Sklanjaju se neki korumpirani čačanski policajci i formira se nezavisna ekipa inspektora sa strane koji su nazvani “Nesalomivi”. Počinju ljudi da ozbiljno rade posao i rešavaju sve!
Zanimljivo da jednog od njih u to vreme zove Goran i cinkari svoje ljude! Kaže: “Ja imam informaciju ko je ubio Dropsovog brata, ja sve znam!” Kao da on nije slao te ljude.
Kurir.rs
BONUS VIDEO