SUBOTIČKI MEDARI OČUVALI TRADICIJU PČELARSTVA: Marijana završila Ekonomski fakultet, a najdraži joj posao vrcanje meda! (FOTO)
Dani pčelarstva u Subotici okupili su 28. put, tokom vikenda, proizvođače meda, koji s ponosom tvrde da čuvaju tradiciju proizvodnje meda i medenih proizvoda, a neki se već više od pola veka bave pčelarstvom.
Proizvođači podsećaju da je najbolji med, pravi med, i podvlače da ako se pravilno čuva, takav med nema rok trajanja.
Sajam meda organizovalo je Udruženje „Pčela.“ Na Trgu kraj Plave fontane, ove godine je bilo nešto manje tezgi, nego lane, pa je manifestaciju karakterisalo i manje sadržaja. Svoje proizvode meda nisu izložili pčelari iz inostranstva, pa je broj izlagača bio prepolovljen, ali dugogodišnji proizvođači iz Subotice su ponudili kupcima najbolji med.
Dragoljub Matić, predsednik Udruženja „Pčela“ kaže, da je festival meda održan u skromnijem izdanju, zbog nedostatka finansijskih sredstava.
- Ove godine se prijavilo 12 izlagača, iz Subotice, Novog Sada, Bečea i Bačke Topole. Ponosni smo ipak, što čuvamo tradiciju, a i dalje okupljamo pčelare iz regiona, rekao je Matić.
Vredni domaćini izneli svoje najbolje proizvode
Porodica Juras iz Subotice više od pola veka proizvodi med, a sin Nikola kaže, da od kako zna za sebe, u njihovoj porodici se pravi med.
- Zanimljivo je koliko dugo med može da traje, ako se čuva pravilno. Zna se da je u egipatskim piramidama pronađen med, star oko 5.000 godina, a tvrde da se koristio za jelo. To znači da je ćup bio dobro zatvoren, bez dodira sa vlagom, da ne bi oksidisao, podseća Nikola kupce koji vole med.
Nikola i Nataša Juras su preuzeli porodičnu tradiciju proizvodnje meda od dede Bogdana, koji je počeo od 1960 godine da sabira košnice. Porodica se čitav život bavi medom, a Nikola za tezgom sa suprugom i malenim sinom prodaje med.
- Juras porodica već 65 godina proizvodi med, a za kupce je važno da proizvod kupuju od pčelara, jer je najbolji med, pravi med, kaže za Kurir Nikola.
Kako se prepoznaje pravi med
Podučava nas, da kod pravog meda, kada se tegla okrene, mora da se vidi mehur, koji ide ka vrhu, a kada se uzme kašičicom, nit meda mora biti neprekidna.
- Kristalizacija je prirodno svojstvo meda i znak da je pravi med. Najtraženiji nam je suncokretov i livadski, a tegla našeg meda je 1.000 dinara. Proizvodimo i cvetni, od uljane repice, propolis kapi, a iako radim u komercijali jednog preduzeća, bavim se medom od kako znam za sebe, kaže Nikola.
Najmlađi je član Udruženja „Pčela“, a dodaje da za Jurase znaju i na društvenim mrežama, pa se ne libe i da kupcima donesu na prag med.
On ističe, da je svakom pčelaru bitna ljubav prema pčelama i da nema strah od njih, jer ga pčele osete, ali da bi proizvodnja bila mnogo veća uz više državne subvencije za opremu proizvođačima.
- Istraživanja su pokazala da bi nestanak pčela uništio i biljni i životinjski svet. Proizvodimo kvalitetan med, imamo 80 košnica, a preko 200 bi bilo potrebno da se živi od ove proizvodnje, kaže Nikola.
Ispred tezgi se našao veći broj kupaca, zainteresovanih za med, polen, propolis, vosak, matični mleč i druge slatke proizvode.
Porodica Nađ se bavi pčelarstvom već 32 godine, a u Subotici imaju pčelarsku Farmu sa 400 košnica, na kojoj proizvode šumski, cvetni, livadski, med od lipe, bagrema, uljanu repicu i na desetine proizvoda od meda.
Kupci im traže i med sa mentolom, lavandom, borovim iglicama, đumbirom, medovaču, saće, sveće od prirodnog voska i niz drugih proizvoda.
"Imam vrednu ženu i vredne pčele, pa proizvodnja dobro ide"
- Imam vrednu ženu i vredne pčele, pa proizvodnja dobro ide, ali samo fali više kupaca. Do 2011. godine radio sam u „Severu“ kao inženjer, a od tada sam se kao tehnološki višak posvetio potpuno pčelarstvu, priča Zoltan za Kurir, dok njegova supruga Karolina dodaje, da kupci vole njihov med i da na Mlečnoj pijaci imaju dve tezge, gde se med pazari za 1000 do 1400 dinara po kilogramu.
- Moj najveći uspeh u pčelarstvu su zadovoljni kupci. To se postiže kvalitetom proizvoda, pravim medom, a ne lepom tezgom, kaže nam Zoltan.
Pčelarstvo Sudarević se proizvodnjom meda bavi 45 godina, a tradiciju je započeo otac Kalman 1981. godine, sa prvih 10 košnica. Marijana je završila Ekonomski fakultet u Subotici, radi u JK preduzeću, a vrcanje meda joj je, kaže, najdraži posao.
Danas imaju već 600 košnica, a Marijana i Ivan vole pčelarstvo.
- Proizvodimo više vrsta meda i više proizvoda od meda. Prinosi su nekad bili veći, sorte zdravije i bolje, a i klima je promenjena. Na žalost jedan mraz poništi sav trud i rad, a uljana repica i suncokret se sade na severu Bačke, ističe Marijana.
Pčelarstvo Sudarević proizvodi i medenu rakiju, medenjake, propolis i polen, liker od meda, med u saću, sa voćem, kakaom ili koprivom i drugo.
- U udruženju „Pčela“ smo aktivni. Može se lepo živeti od rada sa 600 košnica, kaže sa osmehom Marijana, a poručuje kupcima, da od pčelara pazare med, jer pravi med dobija i svoje sertifikate Ministarstva za poljoprivredu.
Kurir.rs