Sejo Sekson za Kurir: Bendove kao što smo mi zapravo pokreću budale i ludilo koje se oko nas dešava
Posle rasprodatih koncerata u Sarajevu, Ljubljani i Zagrebu, legendarni bend Zabranjeno pušenje u akustičnoj postavi stiže i u Beograd, gde će nastupiti 31. oktobra u MTS dvorani. Sastav koji je prošle godine obeležio 40 godina od izlaska kultnog albuma "Das Ist Walter", projektom "Neuštekani" još jednom je pokazao da je zauvek mlad i spreman za nove izazove, o čemu za Kurir i govori frontmen benda Sejo Sekson.
Kako se rodila ideja za seriju koncerta i projekat "Neuštekani"?
- Sve je počelo u našoj omiljenoj kafani "Kod Keke". On ima "narezan" disk s našim pesmama koji je nazvao B strana. Slušao sam tu njegovu kompilaciju jednu noć i shvatio koliko te numere zaslužuju da ih promovišemo. Želeo sam ispravim nepravdu i da izvedemo uživo pesme od kojih su mnoge prvi put ugledale svetla pozornice. U intimnijoj atmosferi, uz dosad neotkriveni muzički repertoar, publika će i u Beogradu biti u prilici da čuje i kratke priče vezane za nastanak i rođenje Zabranjenog pušenja, kao i pesme koje dosad nisu izvođene na koncertima, kao što su "Pismo Elvisu", "Laku noć, stari", "Arizona Dream", "Nema više", ili "Kad dernek utihne"... Na repertoaru su pesme koje mi volimo da sviramo. One nisu miljenici muzičkih urednika i nemaju ni spotove. Pušenje nikad nije pravilo pesme reda radi već iza svake postoji neka emocija i iskra da se o nečemu govori. Imamo više od 200 pesma i teško je odabrati 30 numera. Naše svirke traju tri i po sata. Upustili smo se u rizik, ali nadam se da će se isplatiti.
A šta je s hitovima?
- Biće i njih. Hitovi poput "Devojčice kojima miriše koža", "Fikreta" ili "Lijepa Alma" zazvuče malo drugačije. Verujem da će publika uživati.
Imate li tremu pred nastup u Beogradu?
- Sviramo već godinu i po dana. Pred prvi nastup "Neuštekanih" u Sarajevu imao sam ogromnu tremu, kao da prvi put izlazim na scenu, a nakon sjajnih koncerta u mom rodnom gradu, a potom i Ljubljani i Zagrebu, jedva čekam susret s beogradskom publikom i radujem se što ćemo biti u prilici da i s njima u MTS dvorani podelimo ovo za nas, a nadam se i za njih, fantastično muzičko iskustvo.
Šta vas danas pokreće i inspiriše?
- Bendove kao što smo mi zapravo pokreću budale i ludilo koje se oko nas dešava. Nažalost, Balkan je neiscrpan izvor toga. Lako je na našim prostorima naći temu i udicu koja vas zakači i natera da o tome govorite i pišete. Dok je nama naših budala, biće i inspiracije, biće i pesama. Uvek kažem, da živim u Finskoj, sumnjam da bih snimio 12 albuma.
Vaše pesme su često i hronika jednog vremena. Kako danas gledate na ulogu muzike u društvu koje se toliko promenilo? Zašto danas nema uticaj kao nekada?
- Ne bih se složio. Politika pokušava da nas zavadi, a muzika to neutrališe. Aleksandra Prijović je prodala više od 100.000 karata u Zagrebu... Pesma pobeđuje i ruši te predrasude. Nesreća nam je zajednička, a muzika, kultura i sport, to su danas stvari koje ljudi prate i vole bez obzira na ogroman trud političara da sve pokvare. Oni daju sve od sebe. Međutim, kad dođu lepota i umetnost, svi ljudi zastanu i zaborave odakle ko dolazi.
U Sarajevu je veliki hit knjiga "Pamtim to kao da je bilo danas", koju ste radili s Borom Kontićem.
- Glavni junaci su naše pesme. Ponovo se vraćamo na kafanu "Kod Keke". Sve se tu desilo. Ljudi su tražili da čuju kako su nastale naše pesme. Boro je tražio da sve to saberemo u knjigu. U kafani to čuje petoro ljudi. Knjiga je u Bosni i Hrvatskoj imala veliki odjek. Prodalo se čak 10.000 primeraka.
Ima li nagoveštaja da će biti objavljena i u Srbiji? Da li ste neku priču sačuvali za novo izdanje i ostavili neispričanu?
- Priča je uvek previše. Ostalo je puno neispričanih. Ona će dobiti nastavak i njen radni naslov je "On the road again" i govoriće zapravo o našim turnejama, o našim putovanjima, o svim iskušenjima koja vas mogu zateći na putu i na koncertima. Mi smo 40 godina na ekskurziji i te priče su još zanimljivije od onih o našim pesmama.