ANGELA MERKEL IZNENADILA EVROPU NOVOM IZJAVOM O RATU U UKRAJINI: "Poljska i baltičke zemlje su odgovorne za sukob!"
Bivša nemačka kancelarka Angela Merkelokrivila je Poljskui baltičke države za ruski napad na Ukrajinu. Merkel, koja je vodila Nemačku od 2005. do 2021. godine, iznela je ovu kontroverznu tvrdnju u intervjuu za mađarski portal Partizan.
Prema njenim rečima, Poljska i baltičke zemlje snose odgovornost za prekid diplomatskih odnosa između Rusije i Evropske unije, što je, kako tvrdi, dovelo do ruske invazije samo nekoliko meseci kasnije.
Merkel: Poljska nije podržala Minske sporazume
Merkel je navela da je odbijanje Poljske da podrži Minske sporazume - dva ključna međunarodna dogovora između Rusije i EU - ohrabrilo Rusiju da 2022. godine pokrene napad na Ukrajinu.
Posle otcepljenja Donjeckai Luganska, dve ukrajinske oblasti koje su se proglasile "republikama", predstavnici Rusije, Ukrajine i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) potpisali su prvi Minski sporazum u septembru 2014. godine.
Ovim sporazumom trebalo je da se uspostavi prekid vatre između Rusije, Ukrajine i samoproglašenih "narodnih republika" Donjeck i Lugansk.
- Minski sporazum doneo je mir - tvrdi Merkel.
Merkel je izjavila da je prvi Minski sporazum "doneo smirenje" između 2015. i 2021. godine i da je Ukrajini, koja je tada pretrpela vojne poraze, omogućio da "okrepi svoju snagu" i "postane drugačija zemlja".
Ipak, sporazum nije sprečio dalja neprijateljstva. Već početkom 2015. godine, samo četiri meseca nakon potpisivanja, ruske snage i borci iz Donjecka vodili su žestoke borbe protiv ukrajinske vojske.
Sledećeg meseca potpisan je i Minski II, ali ni on nije zaustavio sukobe - između 2015. i 2021. godine ruske snage su ubile ili ranile više od 5.000 ukrajinskih vojnika, kršeći dogovoreni prekid vatre.
"Poljska i baltičke države su odbile dijalog sa Putinom"
Merkel je rekla da je tek 2021. "osetila da Putin više ne shvata Minski sporazum ozbiljno".
- Zbog toga sam želela novi format u kojem bismo mogli da razgovaramo direktno sa Putinom kao Evropska unija. Neki nisu podržali tu ideju, pre svega baltičke zemlje, ali i Poljska - izjavila je Merkel.
Dodala je da su te zemlje bile "uplašene da nećemo imati zajedničku politiku prema Rusiji".
- U svakom slučaju, to se nije ostvarilo. Onda sam otišla sa funkcije, i nakon toga je počela Putinova agresija - rekla je bivša kancelarka.
Novi masovni ruski napad na Ukrajinu - više civilnih žrtava
U međuvremenu, najmanje pet civila poginulo je nakon što je Rusija tokom noći između subote i nedelje lansirala dronove, rakete i vođene avio-bombe na ukrajinske gradove, u velikom napadu koji je, prema ukrajinskim vlastima, bio usmeren na civilnu infrastrukturu.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je Rusija lansirala više od 50 balističkih raketa i oko 500 dronova na devet regiona širom zemlje.
Četiri osobe, među kojima i petnaestogodišnjak, poginule su u kombinovanom napadu dronovima i raketama na Lavov, saopštili su regionalni zvaničnici i ukrajinska služba za vanredne situacije.
Prema rečima Maksima Kozickog, šefa lokalne vojne administracije, to je bio najveći vazdušni napad na istorijski grad Lavov i okolinu od početka rata 24. februara 2022. godine.
Ranije tokom rata, Lavov je važio za sigurno utočište daleko od borbi i razaranja na istoku Ukrajine.
Kozicki je na Telegramu napisao da je Rusija lansirala oko 140 dronova tipa "šahed" i 23 balističke rakete, a ukrajinska policija navela je da je najmanje šest osoba povređeno.
(Kurir.rs/Daily Mail/Preneo: V.M.)
ANGELA MERKEL