STRATEŠKI TOKOVI: Trampov plan za Gazu
Tajming nije mogao biti bolji jer čitav svet već dugo grize nokte zbog toga šta se to dešava u Gazi, pri čemu oni nervozniji pozivaju i na međunarodno kažnjavanje Izraela, pa se tom zabrinutom svetu morao ponuditi neki plan koji pokazuje da ciljevi Amerike i Izraela u Gazi nisu samo vojni već da su vojne operacije samo prva faza za novo civilno preuređenje nakon što jednom nastupi mir. Od mira smo bogami podaleko, jer upravo napreduje izraelska kopnena operacija u Gazi, praćena bombardovanjima sumnjivih ciljeva, pa je opet usled te operacije trebalo poslati poruku da su Izrael i Amerika spremni za mir ako se ispune uslovi koje su postavljene u 20 tačka Trampovog plana.
Prva od tih tačaka je oslobođenje talaca koje Hamas drži u Gazi, pri čemu je 20 ili 21 talac živ, uz 28 tela već preminulih koja bi trebalo predati, na šta bi Izrael odgovorio oslobađajući 250 prekaljenih palestinskih boraca koji po izraelskim zatvorima služe doživotne robije, uz oslobađanje još 1.700 ljudi koji su od početka najnovijeg puškaranja u Gazi u oktobru 2023. godine završili u izraelskim rukama, a među kojima ima žena i dece. Ako ovaj temelj Trampovog plana bude sproveden, onda bi se išlo dalje u demilitarizaciji Gaze, pri čemu je Hamasu ponuđen džentlmenski dil da se evakuišu iz Gaze, a zauzvrat će biti amnestirani i neće biti dalje gađani tamo gde izaberu da se sklone. Sasvim razuman predlog za obe strane, koji ne bi bio sporan da je Hamas neko društvo koje može tek tako da se raspusti, a ne iskusna borbena družina koja zapravo od borbe i živi i kojoj bi svakako teško pala ova prekvalifikacija osnovne delatnosti. Pogotovo što nesmanjenim tempom regrutuju nove borce i kapilarnu mrežu, iako je Izrael u nekoliko navrata počistio koncentrične krugove njihovog rukovodstva. Tako da će oni koji su preostali imati težak zadatak da pred pištoljem uperenim u glavu, a što trenutna izraelska ofanziva na Gazu nesumnjivo jeste, donesu odluku kako dalje - u progonstvo ili u borbu do kraja po krvavim i ukletim tunelima ispod Gaze. Pri čemu je Hamas pokazao da je i diplomatski sazreo, jer nije odmah odbio Trampov plan, već je naveo da su mu neke tačke prihvatljivije (razmena talaca i zatvorenika), a druge baš i nisu (sopstveno samoraspuštanje), na šta im je lično Tramp uzvratio da se ne šale jer će, ako odbiju plan, biti suočeni sa - citiramo - „krvoprolićem“.
A mnogo toga zavisi od toga hoće li pasti dodatna krv ili ne, jer ako sve prođe relativno mirno sa ovim bazičnim tačkama, onda se ide u lepši deo plana, koji predviđa humanitarnu pomoć (pravu, a ne isfoliranu) za Gazu, kao i njenu kompletnu obnovu kako bi postala (nesuđena) Azurna obala Bliskog istoka, kojom bi upravljala međunarodna uprava.
Krajnji dometi ovog plana verovatno će biti u razmeni talaca, pri čemu je najlakše prvo razmeniti mrtve, a ako to prođe bez problema, i žive, što će biti verovatno praćeno i ublažavanjem izraelske ofanzive na Gazu, da bi se onom zabrinutom svetu moglo ponuditi nešto mekano i nežno. A sve ostale tačke plana ići će već teže, ali da ne ureknemo bilo koga, jer o njima upravo dok završavamo ovaj tekst pregovaraju u egipatskom letovalištu predstavnici Hamasa i Izraela. Ako ništa drugo, korist od Trampovog plana jeste to što su oni ponovo dovedeni za isti sto, a sve drugo je pitanje šire i teže jednačine odnosa Izraela i arapskog sveta, kao i odnosa velikih sila, koje na ovaj ili onaj način učestvuju u nemilim zbivanjima u Gazi.