Vest da je nastradao u 32. godini stigla je usred predstave: Kolege glumci gutali su suze na sceni, a publika je samo nemo posmatrala
Slobodan Đurić bio je jedno od najprepoznatljivijih lica domaće pozorišne i televizijske scene krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina.
Publiku je osvajao iskrenim osmehom, prirodnom harizmom i komičarskom energijom koja ga je činila jedinstvenim. Njegova iznenadna smrt u 32. godini života bila je veliki šok – kako za kolege iz pozorišta, tako i za gledaoce koji su ga voleli i pratili. Ostavio je za sobom neizbrisiv trag i mnogo neostvarenih snova.
Od Akademije do stuba Jugoslovenskog dramskog pozorišta
Nakon što je diplomirao na Pozorišnoj akademiji 1968. godine, Đurić se vrlo brzo našao među najvažnijim imenima Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U predstavama poput "Mister Dolar", "Dundo Maroje", "Veseli dani ili Harlekinova smrt" i "Vasa Železnova", publika je mogla da uživa u njegovoj neiscrpnoj energiji i urođenom komičarskom daru.
- Do njegove pojave naše pozorište nije imalo ovako autentičnog komičara sa svim darovima prirode – pojavom, snagom i lepotom, izjavio je tada Milisav Mirković, upravnik JDP-a, za Yugo papir.
Otkrivanje talenta – smeh kroz suze
Režiser Miroslav Belović prvi je prepoznao Đurićevu sposobnost da poveže humor i tugu u jedinstven scenski izraz. Njegova gluma izazivala je smeh, ali neretko i tiho saosećanje, retka sposobnost koju imaju samo najveći.
Karijera mu je išla uzlaznom putanjom - pored pozorišta, sve češće se pojavljivao na malim ekranima. Izdvojila se uloga Save u seriji "Pozorište u kući", a pored Milene Dravić briljirao je i u televizijskoj drami "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo".
Kobna noć koja je zavila scenu u crno
U noći kada je nastradao, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu igrala se komedija "Naslovna strana“. Vest o tragediji stigla je tokom pauze predstave. Iako skrhani bolom, glumci su nastavili igranje ali uz suze koje nisu mogle da se sakriju. Publika, nesvesna šta se desilo, gledala je jednu od najemotivnijih predstava u istoriji pozorišta.
Samo nekoliko dana pre tragičnog događaja,Slobodan je bio gost na ručku kod kolege Ivana Bekjareva. Bio je nasmejan, zadovoljan i pun planova.
- Mogu da kažem da su mi se ostvarile sve želje. Baš mi sve ide od ruke. Srećan sam, rekao je tada, ne sluteći da mu je to jedna od poslednjih ispovesti.
U nesreći koja se dogodila tog dana, automobil kojim je upravljao sleteo je u provaliju duboku 50 metara i udario u krov improvizovanog vagona-kuće. S njim je poginuo i njegov saputnik Dragoslav Tešić. Jedini svedok vremena nesreće bio je budilnik na mestu udara – zaustavljen na 17:40.
Zauvek upamćen
Slobodan Đurić bio je mnogo više od glumca. Bio je simbol pozitivne energije, duhovitosti i umetničke iskrenosti. Njegova smrt ostavila je prazninu koju je teško popuniti, ali i podsetnik koliko je umetnost prolazna, a trag koji ostavljamo – večan.
Vest o njegovoj smrti nije samo priča o gubitku, već i podsetnik da umetnici, čak i kada odu prerano, ostaju živi kroz uloge, smeh i suze koje su poklanjali publici.
Bonus video: Eva Ras iskreno o školskim danima