Mark Getis za TV EKRAN: Televizija je danas ono što je nekad bio film. Prostor za velike, ambiciozne priče
Od 1. oktobra svake srede u 21 na kanalu Epic Drama počelo je emitovanje nove britanske serije "Knjižar" ("Bookish"). Radnja je smeštena u pedesete godine prošlog veka, u posleratni London, a u središtu je Gabrijel Buk, bivši špijun i vlasnik antikvarne knjižare koji pokušava da vodi miran život, okružen knjigama i senkama prošlosti. U naslovnoj ulozi je legendarni Mark Getis, glumac, scenarista i reditelj, dobitnik priznanja Emi i deo gotovo svakog značajnijeg TV i kinematografskog naslova u poslednje dve decenije ("Nemoguća misija", "Fantastična četvorka", "Miljenica", "Doktor Hu", "Liga džentlmena", "Igra prestola", "Tabu"...), koga publika pamti iz serija "Šerlok", "Doktor Hu" i "Uvod u anatomiju".
Šta vas je najviše privuklo ulozi Gabrijela Buka?
- Pre svega, njegova dvostrukost. On je čovek koji deluje smireno, gotovo melanholično, ali u njemu se neprestano sudaraju intelekt i nemir. S jedne strane, to je erudita koji živi među knjigama, a s druge, čovek koji je video strahote rata. Ta mešavina intelektualca i "preživelog" čini ga složenim i duboko ljudskim. Kad igram Buka, imam utisak da koračam tankom linijom između razuma i sećanja. To je uloga koja vas tera da prigrlite i svetlost i tamu u sebi.
"Knjižar" je daleko više od obične detektivske priče. Kako biste opisali njen duh?
- Ona jeste misterija, ali je pre svega meditacija o životu posle života, o onome što ostaje kad sve što volimo izgubimo. To nije serija o zločinu, već o istini. Umesto jurnjave za ubicama, mi pratimo ljude koji se kriju od sopstvenih rana. Buk se skriva između polica, u mirisu hartije, ali nijedna knjiga ne može da sakrije njegovu tugu. I to je, po meni, univerzalna priča - svi smo mi ponekad Buk, samo s različitim koricama.
Vaš lik živi u "lavanda braku" s Trotijem, u dobu kada je homoseksualnost bila strogo zabranjena. Koliko vam je ta tema bila važna?
- Veoma. Mislim da je bilo krajnje vreme da se taj deo istorije ispriča bez senzacionalizma, već s dostojanstvom. Mnogi ljudi su živeli u strahu, krijući svoj identitet da bi preživeli. Buk i Troti nisu ljubavnici, ali su partneri u jednom dubljem smislu. Oni dele nežnost, poverenje i savez. To je njihov način da se zaštite od sveta koji ih ne razume. Ta tiha ljubav je za mene dirljivija od bilo koje romanse.
Da li ste tokom priprema osetili teret tog vremena?
- Jesam, i to veoma snažno. Dok smo snimali, razmišljao sam o svim ljudima koji su morali da ćute o sebi. Danas, kada živimo u doba slobode, lako je zaboraviti koliko je teško bilo onima koji su dolazili pre nas. Taj motiv u seriji nosi poruku - sloboda koju imamo danas nije slučajna i ne treba je uzimati zdravo za gotovo.
Kako ste gradili odnos s glumicom Poli Voker, koja tumači Troti?
- Poli je izuzetna partnerka - inteligentna, duhovita i veoma prisutna. Naš odnos na setu bio je gotovo isti kao odnos naših likova: pun poštovanja i poverenja. Oni dele dom, ali ne i klasičnu intimnost. Njihov brak je savez dve duše koje se razumeju bez reči. To je, u stvari, ljubav u najčistijem obliku - ona koja ne traži objašnjenje.
Serija je snimana u Belgiji, ali u njoj osećamo duh starog Londona. Kakvo je bilo iskustvo na snimanju?
- Fascinantno! Prvi put sam imao osećaj da sam ušao u vremensku mašinu. Ulice Namira i Genta pretvorene su u magloviti London pedesetih. Miris uglja, prašina na staklu, svetla koja jedva probijaju tamu - sve je bilo savršeno autentično. Posle dugih noćnih snimanja, okupljali bismo se u lokalnim pabovima i razgovarali do jutra. To drugarstvo i duh kolektiva su nešto što retko doživite.
"Knjižar" se bavi i traumom, gubicima i potrebom za iskupljenjem. Da li vas takve teme lično dotiču?
- Naravno. Svi nosimo neke ožiljke, neke uspomene koje ne blede. Ono što me je dirnulo u Bukovoj priči jeste njegova tiha snaga, taj način na koji preživljava kroz kulturu, kroz knjige. Knjižara za njega nije samo posao, već utočište. To je mesto gde ljudi dolaze da čitaju, ali zapravo traže utehu. To je, mislim, suština umetnosti - da nam pomogne da razumemo svet i oprostimo sebi.
Često vas opisuju kao glumca s dubokim kulturnim referencama. Koliko vam je lično bliska književnost?
- Odrastao sam uz klasike. Moja prva ljubav bili su stari engleski romani, od Vilkija Kolinsa do Džozefa Konrada. I uvek sam verovao da je književnost najbolji učitelj glume. Ona vas uči ritmu, psihologiji i slici sveta. I možda zato toliko volim ovu seriju - jer u njoj imate detektivski zaplet, ali i refleksiju o tome kako nas knjige oblikuju.
Publika vas pamti iz serija "Šerlok" i "Uvod u anatomiju". Gde vidite razliku u pristupu ovom projektu?
- U "Šerloku" je sve bilo brzo, oštro, intelektualno, dok je u "Knjižaru" sve sporije, tiše, dublje. Ovde nije reč o akciji, već o pauzama, o onome što se dešava u tišini između reči. I to je, iskreno, mnogo teži izazov. Naučio sam da je ponekad najveća gluma u onome što ne pokažete.
Kako gledate na savremenu televiziju i ulogu glumca danas?
- Televizija je danas ono što je nekad bio film. Prostor za velike, ambiciozne priče. Ali, s druge strane, sve je brže, površnije. Moj izazov je da ne izgubim dubinu u tom tempu. Gluma nije samo izvođenje - to je čin razumevanja. Moraš da kopaš po sebi i to nije uvek prijatno. Ali bez toga nema prave umetnosti.
Kada ne snimate, kako izgleda vaš dan - bez kamera i scenarija?
- Verovali ili ne, prilično sam dosadan (smeh). Volim tišinu, knjige i čaj. Ponekad kuvam, vrlo loše, ali sa entuzijazmom. I šetam psa. To su ti moji mali rituali koji vraćaju ravnotežu. Kada ceo život provodite u svetu fikcije, morate imati nešto stvarno što vas drži na zemlji.
Najavljena je i druga sezona "Knjižara". Šta možemo da očekujemo?
- Mogu samo da kažem da će biti još tajni. I više emocija. Buk će morati da se suoči sa stvarima koje je godinama potiskivao. Mislim da će publika videti nove slojeve njegove ličnosti i možda konačno saznati šta se zaista krije iza njegovog smirenog osmeha.
Kurir.rs/ Nikola Dražović