Petoro dece u teškom siromaštvu - kupali se u kadici, nisu imali ni wc šolju, a onda čudo: Nov početak za porodicu čija je bolna sudbina rasplakala sve
U Bačkom Petrovom Selu, kod Bečeja, ovih dana odzvanjaju dečji smeh i uzdasi olakšanja. Posle borbe, tuge i neizvesnosti, porodica Leškov - Miroslav, Marija i njihovo petoro dece - konačno su dobili svoj novi dom!
Dom koji su sanjali, ali nisu verovali da će ga ikada imati.
Njihovu potresnu priču otkrio je humanitarac Marko Nikolić, čovek koji je još jednom pokazao da su čuda moguća - kada se ljudi ujedine oko dobra.
Nakon što je na društvenim mrežama objavio dirljivu objavu, Srbija se ponovo probudila.
- Izgradili smo još jednu kuću. Još jedan dom. Još jedan život koji se menja iz korena. Ova deca su sanjala samo o kupatilu... a sada imaju svoj krov nad glavom, tople sobe, osmeh i sigurnost. Nisu tražili mnogo - samo ono što bi svako dete trebalo da ima. A mi smo im to zajedno omogućili. Zajedno smo pretvorili suze u osmeh, nadu u stvarnost, snove u dom. Ovo je snaga ljubavi. Snaga zajedništva. Jer kada se srca ujedine - ni čuda više nisu nemoguća - napisao je Marko Nikolić na Fejsbuku.
Pre samo nekoliko meseci, Leškovi su živeli u trošnoj kući sa dva ležaja. U drugoj prostoriji, sa plafonom koji je pao, nalazila se niska česma i veš-mašina. Umesto kupatila - lavor. Umesto toaleta - kanta. Umesto kuhinje - mali električni šporet u uglu sobe, na kojem je majka Marija kuvala deci obroke od onoga što se imalo.
- U jednoj sobi, u krevetu spavamo Miroslav, ja, naša beba Iris i Mateja (5). Drugi ležaj dele Marina (7,5) i Branislav (9), a najstarija, Aleksandra (12), spava sama u drugoj prostoriji, gde ložimo peć da zagreva obe sobe, jer između nema vrata - pričala je tada Marija, pokušavajući da zadrži suze.
U galeriji pogledajte kako je živela porodica Leškov.
Njihova deca nisu sanjala o igračkama, telefonima ili računarima. Sanjala su o kupatilu. O toplom krevetu. O stolu za kojim bi svi zajedno večerali. O vratima koja mogu da zatvore.
- Ja se kupam u ovoj kadici i bila bih presrecna kada bih dobila kupatilo - poverila se umiljatim glasom mala Marina.
- Ja bih volela da imam ulazna vrata, da mojim sestrama ne bude hladno - rekao je tada mali Branislav.
- Volela bih da imamo svoj krevet - dodala je stidljivo najstarija Aleksandra.
Te jednostavne, dečje želje pogodile su ljude širom Srbije. Odziv je bio ogroman. Javili su se pojedinci, firme, udruženja - svi želeći da doprinesu. I uspeh nije izostao! Porodica Leškov ima krov nad glavom, moderno kupatilo, tople sobe i, što je najvažnije - dostojanstvo.
- Ova porodica je danas dobila mnogo više od kuće - dobila je dostojanstvo, sigurnost i veru da nisu zaboravljeni. Njihova deca su sanjala samo o toplom kupatilu, a danas imaju ceo dom. To je dokaz da humanost i zajedništvo mogu promeniti živote. Svaki novi dom koji izgradimo pokazuje da, kada se ljudi ujedine oko dobra, granice ne postoje. Ovo nije kraj - ovo je tek početak jedne lepše priče - rekao je Marko Nikolić za Kurir.
Pogledajte kako izgleda nova kuća.
Danas, ispred svoje nove kuće, Marija i Miroslav ne kriju suze - ali to su sada suze radosnice.
- Kad vidiš osmeh te dece, znaš da je svaki trenutak borbe, svaka suza bila vredna.
Dok stojiš ispred kuće koju si zajedno sa divnim ljudima izgradio - shvatiš da to nisu samo zidovi, već dom pun nade. Osećaj topline u srcu kad vidiš kako im se oči pune radošću... to je nešto što ne možeš kupiti, to se živi. Ovo je trenutak zbog kog znaš da vredi sve - jer jedno "hvala" i jedan dečiji osmeh vrede više od svega na svetu - rekao je Nikolić.